inherent-vice-poster

Inherent Vice (2014)

Iako je za 27 godina koliko se bavi ovim poslom snimio svega 7 dugometražnih igranih filmova, Pol Tomas Anderson (Paul Thomas Anderson) je svakako jedan od onih filmadžija čiji svaki naredni naslov čekam širom otvorenih očiju.

Pol Tomas Anderson je čovek čiji filmovi uglavnom ne apeluju na širu publiku. On spada u šačicu onih mejnstrim reditelja čija dela ne vijaju ogromni komercijalni uspeh, već nastoje da ponude nešto drugačije, nešto posebno, nešto što ne spada u obruč glupe i besmislene zabave.inherent-vice-poster

Boogie Nights“, “Magnolia”, “There Will Be Blood“ i “The Master” su samo neki od njegovih projekata koja na izvanredan način obrađuju ozbiljne sociološke teme i prikazuju određenu društvenu problematiku na sasvim drugačiji način.

Prosečnom gledaocu Tomasovi filmovi mogu da deluju izuzetno zamorno, dok onima koju su spremni i voljni da se udube u materiju i analiziraju svaki suptilno umetnuti detalj, umeju da se učine izuzetno smelim i revolucionarnim.

Poznat u užim filmskih krugovima kao “Skorseze sa Zapadne obale“, Anderson je tokom svoje karijere uspeo da zadrži integritet i snima jedino onda kada stvarno oseti da je pronašao svoj sledeći film. Za razliku od velike većine svojih cenjenih kolega, Pol Tomas najviše svoje energije troši na samo građenje narativa i kreiranje izuzetno slojevitih likova koji su sposobni da nas u isto vreme rastuže, zbune i nasmeju.

Radnja filma “Inherent Vice” nas upoznaje sa detektivom i strastvenim fanom svakojakih narkotika, Lerijem “Dokom” Sportelom, koji istražuje slučaj svoje nestale devojke.  Iako ovo deluje kao prilično jednostavan slučaj, ono što čeka našeg junaka u nastavku filma je ništa manje od jedne bizarne, urnebesne i u isto vreme vrtoglave avanture u kojoj se na kraju više ne zna ko pije, a ko plaća. Pre nego što stigne da se otrezni, Dok će se naći u svetu gde svaka nova informacija nosi sa sobom novi slučaj, koji opet sa sobom vuče sopstveni set novih potpuno nenormalnih likova.

Iako je sam slučaj po sebi kompleksan, Dokovu najveću prepreku u reševanju ove misterije ne predstavlja niko drugi nego njegov sprženi mozak koji je tokom čitavog trajanja filma iznova zlostavljan novim dozama opijata, da se na kraju mi zajedno sa protagonistom pitamo: “Šta se ovde dešava? Jel me neko zajebao? Jel sam ja nekoga zajebao? Koje je sad pa ova budala i šta ću ja opet u društvu ovih kurvi?”

Da, baš tako, Andersonov novi film poseduje tzv. Kudzu zaplet. Napisavši ovo, mislim da će većina vas već ovde shvatiti da li ste u stanju da ispratite i uživate u ovakvom filmu, ili ne.

“Inherent Vice” je prva holivudska ekranizacija romana jednog od najvećih američkih savremenih književnika Tomasa Pinčona, i baš kao i sam roman, film u sebi krije jednu kompleksnu i pomalo duhovitu priču i atmosferu na osvnovu koje je ovaj autor i postao toliko cenjen i poznat.

 Ono što je posebno interesantno u vezi samog pisca ovog dela jeste što niko ne zna da li je isti zapravo živ. Kako popularni sajtovi navode, poslednja njegova poznata fotografija datira s kraja 50-tih prošlog veka, iako on uveliko sve ove godine i dalje piše i izbacuje knjige. Postoji zaista mnogo ludačkih teorija u vezi njegovog života. Jedni tvrde da je  on u stvari  Džerom D. Salindžer, dok su drugi prilično sigurni da se iza njegovog imena krije nekoliko osoba, budući da je svima jasno da je neko morao da potpiše i prava oko ekranizacije ovoga romana.

Inherent_Vice28-620x413

 Pored presmešnog, ludog i u potpunosti nepredvidivog zapleta, ispunjenog raznim izuzetno interesantnim i neobičnim dijalozima, ono što dodatno čini “Inherent Vice” vrednim vaše pažnje je svakako taj opijajući šmek sedamdesetih godina prošlog veka koji se može osetiti u svakom kadru.

 Kao što sam gore već napisao, Anderson je jedan od retkih redilja koji zna kako lepo da iskroji narativ. Baš kao što nas je i navikao, Pol Tomas se zaista ustručava da lupi rez. Ovaj reditelj pušta svojim glumcima da se razmašu i raspričaju što više mogu u jednoj sceni, što oni svakako izuzetno lepo koriste.

Kada smo već na temi glumaca i njihovih performansa, moram reći da su svi obavili zaista sjajan posao. Jedino bih posebno izdvojio Hoakina Finiksa (Joaquin Phoenix), koji jednostavno ne prestaje da briljira na velikom platnu. Čupav, prljav, sa sve tim jezivim rascvetalim zulufima, Finiks u potpunosti ulazi u ulogu jednog izbezumljenog hipika koji ne zna šta ga je sve zapravo u datom trenutku snašlo.

Pre nego što rezimiram utiske, želeo bih još da napomenem da je Džoni Grinvud (Jonny Greenwood) uradio savršenu muziku za ovaj film. U sada već njihovoj trećoj kolaboraciji, Anderson i Grinvud iznova pokazuju koliko se dobro kapiraju i koliko kvalitetan tandem čine.

Inherent-Vice-with-Joaqui-008

Sama fraza “Inherent Vice” u prenešenom značenju podrazumeva da u svakom formalnom dogovoru, bio on malog ili velikog značaja po subjekte, postoji određeni rizik koji jednostavno ne može da se izbegne. U tom smislu, film “Inherent Vice” oslikava ranjivost svakog od svojih aktera, kao i same psihofizičkog stanja svih onih koji se u ovde upuštaju u nešto što znaju da može da ima ozbiljne posledice po njih.

Iako ovaj film na prvi pogled može da deluje glupavo i banalno, on je svakako bogat slojevitim podtekstom. Kao i u svojim prethodnim filmovima, Anderson koristi određenu konstrukciju ispod koje suptilno provlači svoj stav o Americi i svim onim erama ludosti koji su na kraju oblikovalu tu državu.

Smatram da se ovaj nikako neće dopasti široj publici, što je u potpunosti ok, jer on nije ni pravljem sa tim ciljem. Anderson je još jednom uspeo da obraduje svoje fanove i ostane dostojan onome što smo navikli da gledamo od njega.

Ocena: 8/10

 inherent_vice_movie-wide

Leave a Reply

6 Comments

  1. Krle

    Baš sam danas odgledao film, stvarno je fantastično režirao atmosferu Anderson i sami glumci su fenomenalni, e sad imam pitanje da li zato što mi se spavalo pa nisam pratio film ili sam ja jednostavno glup za ovo ali da li treba da bude ovako nedorečeno i da se ne zna kao što si i sam napisao ko pije a ko plaća?

  2. filmofil

    pogubio sam se gledajuci ovo celo vreme tupeci mozak sta je bre pisac hteo da kaze!!!
    da sam prvo procitao tvoju recenziju, sve bi bilo lakse! 😉

  3. sky

    Glavni lik je pod uticajem opijata,sve sto prozivljava je upitno,prica skoro da i ne postoji. Ko voli zbrku ovo je film za njega.Inace,Joakim Phoenix je odlican,zbog njega sam i gledala film.Ipak,zalim izgubljeno vreme.

    • filmofil

      tako je, feniks je razvalio…

  4. Jack

    Uff, zamoran film. Što bi rekli neki komentatori na imdb-u, film kao stvoren da se gleda uz buksnu a čak i bez toga vrlo psihodeličan i po gledaoca… Baš mi nije legao film, morao sam da gledam iz dva puta, a drugi put sam umalo zaspao gledajući. Pa ipak, rađen je po knjizi, a svi takvi filmovi umeju da budu malo konfuzni… Ipak, ovaj je, u poređenju sa npr Paranojom u Vegasu, Trejnspotingom i Rum dnevnikom – i previše konfuzan… Gluma jeste dobra, ali priča i sve ostalo – sporo, naporno i ne drži pažnju.

  5. TDurden

    Odličan film, a o Phoenixu zaista ne treba trošiti reči. Po mom mišljenju, malo koji holivudski glumac bi ovu ulogu donio kao on. Najlepše hvala na preporuci!

Next ArticleKingsman: The Secret Service (2014)