TXF-group-shot

Dosije X (2016) – Da li ću moći ponovo da verujem?

Iako me sama pomisao da ću 26. januara u 22:00h, svega nekoliko sati nakon premijernog prikazivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, imati priliku da pogledam prve 2 epizode novog Dosije X serijala (jednu za drugom) me tera da se naprosto tresem od sreće. Doduše, postoji i određena strana mene koja s velikom dozom opreznosti dočekuje povampirene agente Foksa Moldera i Dejnu Skali.

Nemojte pogrešno da me shvatite, ja sam zaista ogromni obožavatelj Dosije X  franšize. Kada saberem sve sezone i sate koje sam uložio u praćenje ovih paranormalnih istražitelja koji tragaju za istinom koja je debelo zataškana tamo negde u divljini, došao bih do lepe i okrugle cifre od 10.000 minuta.

Znam, jezivo. Da sam to vreme uložio u nešto pametnije kao npr. SEO, a ne lov na vanzemaljce, verovatno bih sad pisao da kako bolje pozicionirate svoj sajt na Google-u, a ne zbog čega je vrlo bitno da gledate nešto na šta su se sadašnji tridesetogišnjaci nekad davno ložili.

No, what’s done is done, vratimo se priči.

Iako je povratak najpopularnijeg FBI tandema zapravo mokri san svakog nesretnika koji je kao balavac ostajao do jedan ujutro budan, ne bi li video da li će Molder napokon smuvati Skali, i da li će Pušač jednom za svagda nestati s planete Zemlje, ipak, vođen lošim iskustvom, ne mogu da dozvolim sebi da se tek tako na keca prepalim i izgorim ako nešto ne bude onako baš kako sam zamislio.

Pre nego što uopšte krenem da analiziram da li Kris Karter može da nas natera da ponovo verujemo u ”istinu” koje se krije tamo negde daleko od nas smrtnika, treba svakako uzeti u obzir da je prošlo čak 13 godina od momenta kada su Molder i Skali izašli iz naših malih ekrana i otišli na debelo zasluženi odmor.

Kao što znamo, svet se od tad drastično izmenio. Tehnologija je ludački napredovala, ljudi su se promenili, a i sam način na koji konzumiramo i proizvodimo sadržaj danas je u potpunosti drugačiji nego 1993. godine.

Iako ovo zaista ne mora da znači ništa, postoji određeni deo mene koji se pita: “Kako će ove promene uticati paranormalne istražitelje, njihov odnos, i njihovu večitu bitku s državnim organima i brojnim teorijama zavere?”

Kao što sam već jednom pisao na ovom blogu, odnos entertainment industrije, rimejkova, povampirenih franšiza i poklonika originalnih filmova i serija koji se recikliraju, već duže vreme se može okarakterisati kao čist sadizam.X-Files2

Zašto?

Zato što su, uglavnom, ovi bedni pokušaji dizanja IP-a iz mrtvih zasnovani na želji za lakim profitom.

Veliki broj ljubitelja filma i serija naprosto dobija histeričnu reakciju kada čuje reč „rimejk“, a kako i ne bi kad većina ostvarenja koje nose ovaj opis ne predstavljaju ništa drugo nego jeftino lešinarenje naslova na kojima su zasnovani. Postoji izuzetno mali broj rimejkova i nastavaka koji nisu oskrnavili uspomenu svoje „inspiracije” i ne doživljavaju se samo kao alat pomoću kojeg može još malo da se zaradi na popularnoj ideji. Stoga, apsolutno je razumljivo zašto svaka sledeća “reciklaža” u startu mora da se bori sa unapred formiranom velikom dozom skepticizma i prezira kod publike.

Veliki problem kod većine rimejkova i nastavaka leži u tome što su oni u samoj ideji izuzetno nepotrebni.

Uzeti popularno delo koje ima kultni status i ponovo ga prežvakati na skoro identičan način (uz bolje efekte) je u potpunosti besmisleno.

Iskreno, više bih razumeo kad bi producenti uzeli loše realizovane filmove s dobrim konceptima i scenarijima, te od njih napravili dostojanstvene nove ekranizacije nego da „sakate“ remek-dela. To mu u neku ruku dođe kao da se neko okuraži i sebi da za pravo da docrta koju liniju Mona Lizi jer eto, smatra da tako treba.

Nažalost, to je bio slučaj s X-Files filmovima. Oni su, najblaže rečeno, potpuno podbacili.

Zašto Holivud radi ovakve stvari?

Postoji više razloga. Neki od glavnih su:

1. Jer je izuzetno lako zaraditi na brendu koji već ima veliku publiku, te uopšte nije imperativ da povampirani sadržaj ispoštuje ugled franšize.

2. Jer nam određenih likova i naslova nikad nije dosta, te smo spremni da progutamo bilo kakvu reanimaciju, samo ako sadrži tu nostalgičnu notu.

Imajući sve ovo u vidu, svo iskustvo, sve grozomorne rimejkove, sav hajp koji je u više navrata prebrzo sagoreo, odlučio sam se da ipak novu Dosije X sezonu ne dočekam na bodež.

Zbog?

Zbog opravdane nade. Kao i svaki opsednuti poklonitelj serije koja je faktički obeležila deceniju mog života, nisam želeo da se ponadam da ću ipak osvežiti neki divni davno zaboravljeni gušt, ako zapravo nemam valjan razlog za to.

Čitajući brojne intervjue svih uključenih u stvaranje ove nove sezone proteklih par meseci, stekao sam utisak da je povampireni Dosije X ipak vredan pažnje, i to zbog:

1. Originalna postavka

Dugo očekivana nova sezona sastoji se od 6 epizoda i okupila je glavne aktere iz originalne postave – autora i izvršnog producenta Krisa Kartera, i, naravno, Dejvida Duhovnija i Džilijen Anderson u ulogama legendarnih agenata Ef-Bi-Aja (FBI) Foksa Moldera i Dejne Skali.

Ne znam kako vi ovo tumačite, ali meni ovakva informacija govori da ipak nije cilj ovog projekta klasično otimanje para i plakanje za gledanošću. Da su hteli da se izbahate, smatram da bi svakako snimili znatno više epizoda, i da im reunion baš kompletne originalne postavke ne bi predstavljao toliko bitnu stavku.

2. Tradicija i kvalitet

Dosije X, serija nagrađena Emi nagradama i Zlatnim globusima, ipak predstavlja fenomen popularne kulture i revoluciju u kreiranju TV sadržaja. Ona i dan danas važi za jednu od najdugovečnijih naučnofantastičnih serija u istoriji televizije.

Verovali ili ne, Kris Karter je izgurao čak 201 epizodu ovu serije na male ekrane širom sveta. Smatram da to iskustvo nije stvar koju treba olako da zanemarimo. Apsolutno sam siguran da on vrlo dobro razume svoje likove, kao i publiku, i da neće dozvoliti da povratak agenta Foksa Moldera i Dejne Skali posmatramo kao još jedan nepotreban nastavak priče koju smo nekad toliko voleli.

Iako fan fiction zapravo u nekom svom obliku svoje korene vuče još iz antičke Grčke, oblik u kojem ga mi danas prepoznajemo se zapravo razvio s serijom Dosije X.

3. Dosije X je faktički kolevka pravog fandoma

Za one koji ne znaju, termin “fandom” ili “fan fiction” označava pojavu kada fanovi određenog romana, tv serije ili filma počnu na svoju inicijativu da pišu kratke priče sa karakterima iz  pomenutih medija, opisujući u njima događaje koji se nikada nisu odvili u originalu.

Svi oni koji su pratili seriju kada se originalno emitovala, su svim svojim silama navijali da Molder i Skali na kraju završe zajedno.

Iako su tvorci ovog ludačkog serijala znali to, oni su svih devet godina, koliko se i emitovao Dosije X, odbijali da pokloniteljima pruže ono što su toliko očajnički želeli da vide.

Mnogi obožavatelji su ih mrzeli zbog toga, ali ispostavilo se da je Kris Karter napravio pravi potez tim što je odoleo pritisku, jer je to upravo inspirisalo ogroman broj ljudi da prišu razne priče i razna scenarija o popularnim FBI agentima, koje su, verovali ili ne, te 1993. godine, dopirale do miliona ljudi, putem blogova i internet foruma.

4. Odgovori na događaje koji nam su nam ostali nedorečeni

Kada se pokrene Dosije X kao tema, veliki broj ljubitelja serije zaboravi da pored drame, paranoje i eksapizma, navede bogatu mitologiju kao još jedan od ključnih faktora koji je učinio ovu seriju toliko popularnom.

Tokom svih devet sezona, Kris Karter stalno u pozadini provlači priču o raznim pokušajima agenata da razotkriju misterije iza nestanka Molderove sestre, poreklu misteriozne grupe agenata i birokrata čija moć prevazilazi sve moguće zakone, brojnim eksperimentima kako na ljudima, tako i na vazemaljcima, pravom identitetu Pušača, koji još od Hladnog rata stoji iza svih mogućih sumnjivih i neobjašnjenih događaja, itd.

Ako nova sezona pokrene samo neku od ovih tema, sasvim sam siguran da će veliki broj fanova ostati prikovan za svoj monitor ili televizor dok ne isprati sve epizode do kraja.

5. Prilika da se modernizuje sadržaj i obogati koncept

Kada sam bio klinac, ljudi jednostavno nisu imali taj luksuz da sednu i pogledaju čitavu sezonu određene serije za jedno veče. Verovali ili ne, mi smo morali da poštujemo termin koji je rezervisan za emitovanje našeg voljenog programa na tv-u. To znači da ako ti se kojim slučajem ide u wc u ključnom momentu, moraćeš da sediš tu i trpiš. Ako propustiš određenu bitnu scenu, moraćeš bukvalno da prođeš kroz pakao ne bi li nadoknadio sve što si omašio.

Koliko je ovo nas kao posmatrače teretilo, toliko je i tvorce sadržaja pritiskalo. Veliki broj ljudi koji se bavio tv-om početkom devedesetih godina prošlog veka, morao je da ima na umu da će ljudima biti izuezno komplikovano da iz nedelje u nedelju isprate baš svaki epizodu njihove serije, te su se trudile da iste budu koliko toliko nezavisne. Naravno, određeni motiv se svakako vukao duž čitave sezone, ali su same epizode (većim delom) mogle da se gledaju na preskok.1-2

Iako je ovo tada bilo super, smatram da je itekako narušavalo kvalitet čitave priče. Ako uzmemo i pogledamo neke od današnjih uspešnih serija poput Breaking Bad, Game of Thrones i True Detective, videćemo da kvalitet istih zapravo leži u tom kontinuitetu. Prva sezona serije Breaking Bad je tako napravljena da nas doslovno drži kao vezanog taoca pred ekranom.

Verujem da će Kris Karter itekako obratiti pažnju na sve ono što danas lepo prolazi kod publike. Miks modernog načina snimanja serija i tradicionalog koji je učinio Dosije X toliko popularnim, definitivno može da nam donese jedan izuzetno zanimljiv sadržaj.

Pored toga, prema onome što sam uspeo da pročitam po netu, stičem utisak da će se Kris potruditi da snimiti novu sezonu kao zapravo jednu veliku epizodu koja će dobiti potpuno novu vrednost kada je budemo ponovo gledali iz cuga.

6.Nostalgija

Svi oni koji iole malo ozbiljnije prate filmsku i tv industriju, znaju da su 2016. i 2017. godine u kojima možemo da očekujemo povratak brojnih starih kultnih naslova na velike i male ekrane.

Nostalgija je očigledno postala glavni prodajni resurs u Holivudu, te je samo pitanje vremena kada će naš televizor bukvalno postati jedan veliki portal koji nas na dnevnim i nedeljnim bazama vraća nazad u prošlost.

Ovo naravno ima svoje i dobre i loše strane.

Dobra je što je dovoljno samo da čujem uvodnu špicu i odmah se teleportujem u vreme i mesto kada sam živeo skroz drugačiji život. Tako je bilo s novim Ratovima Zvezda. Kada sam pročitao “In a galaxy far, far away”, sav sam se raspilavio.

Ako me novi Dosije X makar malo pogodi u srce na sličan način, onda, što se mene tiče – serija je uspela.

Lepota rimejkova poput ovih je što su gotovo po pravilu pravljeni da se dopadnu ne samo postojećoj legiji fanova, već da upoznaju i nove generacije sa njihovim kultnim pričama i likovima.

Sudeći po svemu, nova epoha Dosijea X toliko obećava da ću gotovo sigurno pričati o njoj svima na sav glas. Pa čak i toj nepoznatoj devojci koja je čekala red sa mnom u pošti – što se i desilo pre koji dan.

Zato, novi Dosije X nije isključiv samo za čežnjive tridesetogodišnjake sa suzom u očima čim vide to kultno “X”, već će se uvući i u živote njihovih prijatelja, porodice, poznanika, kolega, a kako je krenulo, i živote nepoznatih ljudi koji su te nesreće da čekaju red sa njima u pošti.

Ostaje nam da upalimo FOX kanal tog nesuđenog 26. januara u 22:00h, i ponovo tragamo za istinom koja je, i dalje, tamo negde.

Leave a Reply

6 Comments

  1. Ana

    Super tekst. Doduse sponzorisan za njihove potrebe ali verujem da ima iskrenosti ili zelim da verujem u to, zbog nostalgije i u ime ovih u 30tim ????

    • Srle

      Jesi li ti ozbiljna? Sponzorisan tekst? Ako se zezas onda ok..

      • Sima

        Ana je dovitljivo pomenula ono što je u textu sasvim očigledno. Očito nisi pažljivo čitao, ali te to nije omelo da staneš u odbranu autora.

  2. Nesh

    Odličan. Čoveče zabrinuli smo se za tebe, gde si do sada? 😉

    • Goran Mirković

      Obaveze. 🙁

      Ne stižem. U ponedeljak kačim The Hateful Eight.

  3. Koje razočarenje, pretvaraću se da nikada nisam odgledala ovaj užas od novih epizoda i sećati se sa obožavanjem ove kultne serije.

Next ArticlePodlih osam - The Hateful Eight (2015)