Često pominjan u skoro svim krugovima ljubitelja filma, Kventin Tarantino je definitvno jedan od onih retkih reditelja čiji rad nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ljudi ili ludački vole njegove filmove, ili preziru naprosto svaki kadar iza kog stoji njegovo ime. Kako god da okrenemo, ovaj filmski profesionalac definitivno budi intenzivne emocije kod svih tipova publike.
Rangiran među prvih 8 na Empire Magazine listi najboljih reditelja svih vremena iz 2005. godine, verovali ili ne, al’ Tarantino je već preko 20 godina aktivan na internacionalnoj filmskoj sceni.
Za svojih 8 filmova, koliko ih trenutno ima u svom opusu, ovaj čovek je osvojio čak 128 različitih priznanja.
Impresivno, zar ne?
Iako nikad nije studirao režiju, niti bilo šta drugo što ima veze s sedmom umetnošću, Tarantino je neosporivo uspeo da se ostvari kao reditelj i scenarista. Na koju foru? – Nisam siguran, al’ smatram da ima veze s tim što je jedinstven. Čovek živi i neguje svoje likove kao da su mu deca, snima filmove onda kada stvarno oseća potrebu da to treba da radi, i investira čitavo svoje biće u ono što najvše voli na ovom svetu, a to je da priča uzbudljive priče na jedan nekonvencionalan način.
U moru filmskih profesionalaca gde masa reditelja kao zombiji potpuno mehanički, i bez grama mašte i ljubavi, snima filmove onako kako im investitori kažu, zaista je pravo osveženje pratiti autora koji nije spreman da pravi nikakve kompromise, bar kad je njegov rad u pitanju.
Još davne 1992. godine kad se s Reservoir Dogs pojavio na Sundance filmskom festivalu, Tarantino je odmah pokupio brojna priznanja, kako od svojih kolega, tako i od brojnih kritičara i ljubitelja filma širom sveta. Kventin se odmah u startu predstavio svetu kao filmadžija s unikatnim stavom i stilom.
Pulp Fiction (1994), Jackie Brown (1997), Kill Bill: Vol. 1 (2003), Kill Bill: Vol. 2 (2004), Inglourious Basterds (2009), Django Unchained (2012) – svaki njegov naredni film je uspeo da zabeleži više nego impresivne rezultate po bioskopima širom sveta i skoro pa duplira uloženi novac.
Nebitno da li ste pogledali jedan ili sedam njegovih filmova, siguran sam da je dovoljno da ispratite svega dve do tri scene da provalite da gledate Tarantinov film.
Otkad znam za sebe, ja sebe smatram za velikog poklonitelja Tarantinovog stvaralaštva. Njegov stil, odnosno način pripovedanja mi se odavno podvukao pod kožu, te je sasvim normalno što sam svaki njegov dosadašnji film pogledao minimum 4-5 puta.
Iako poznat po svojim prenasilnim scenama, rekama krvi, dugim i neobičnim dijalozima – ono što meni čini Tarantinove projekte toliko interesantnim jesu brojni repovi koje reditelj vuče iz drugih filmskih ostvarenja koja su ostavili jak utisak na njega.
Svaki Kventinov film je zapravo jedan veliki leksikon u koji se upisuju svi njemu dragi autori. Mnogi ga upravo zbog toga nazivaju plagijatorom i umanjuju vrednost svakog njegovog uspeha jer je sagrađen na temelju već odavne ostvarene priče.
Meni je to super.
Za razliku od njih, ja ne vidim ništa loše u tome što Tarantino pozajmljuje brojne elemente, situacije i motive iz drugih filmova. Zašto? – Pa zato što pod 1, ovaj američki reditelj svaki put navede odakle je šta uzeo i na koji način, i pod 2, zato što, hteli mi da to priznamo ili ne, ovakav tip reciklaže je odavno prisutan u svim oblicima umetnosti i biznisa.
Da li disk džokeje nazivamo lopovima što sempluju tuđu muziku u svojim pesmama? Da li Stiva Džobsa naziva lopovom što mu prvom na svetu nije pala na pamet ideja da može da postoji nešto poput ličnog kompjutera u svakom domu? Da li nam je Mercerdes Benc smeće jer automobil kao takav nije njihova originalna ideja?
Ne? Hm? – Tako sam i mislio.
Kventin je prilično transparentan po ovom pitanju. Pre 4 godine, dotični je u razgovoru sa ekipom iz Film School Rejects izjavio: “I steal from every movie ever made.”
Svako ko je makar jednom slušao ovog filmadžiju kako priča o svom radu je verovatno uspeo da ukači da je Kventin ogromni zaljubljenik u film i da se svaki njegov projekat bukvalno može karakterisati kao ljubavno pismo određenoj eri filma, žanru ili reditelju.
Napisavši sve ovo, mislim da je vreme da napokon pređem na ono zbog čega ste zapravo i otvorili ovu stranicu.
Tri godine nakon svog poslednjeg filma “Django Unchained“, Kventin se odlučuje da ponovo obraduje sve one koji uživaju u njegovom radu i najavi još jedan krvavi vestern kao njegov sledeći projekat.
Iako je se momentalno podigao hajp, po prvi put u svojoj karijeri, američki scenarista i reditelj se susreo s brojnim problemima koji su znatno usporili produkciju njegovog novog filma. U jednom momentu, kada je scenario čak uspeo da procuri onlajn, Tarantino je do te mere odlepio da je rekao da će zauvek obustaviti svaki mogući rad na The Hateful Eight projektu.
Horor.
Na sreću svih nas koji smo se ludački obradovali njegovom novom filmu, zatim nadrelano smorili kada je ova priča krenula da se vrti, Tarantino je ipak brzo odustao od te radikalne ideje i The Hateful Eight je krenuo da se snima punom parom.
Znajući kroz kakvu golgotu je ovaj naslov prošao, i koliko se puta nekim čudom dizao iz mrtvih, naprosto nisam mogao da dočekam da mi se ukaže prilika da ga ispratim. Na moje oduševljenje, a verujem i svih drugih ljubitelja Tarantivnog stvaralaštva, novi Tarantinov film, The Hateful Eight, je napokon pri kraju prošle godine osvanuo po bioskopskim salama širom Amerika, a ubrzo i u Areni Cineplexu.
Za sve one koji nisu upoznati s svim detaljima, radnja filma The Hateful Eight je smeštena u državi Wyoming, nekoliko godina posle Američkog građanskog rata. John „The Hangman“ Ruth prevozi kočijama zatvorenicu optuženu za ubistvo, Daisy „The Prisoner“ Domergue. Njihova destinacija je Red Rock, gde će se ona suočiti sa pravdom. Na tom putu im se pridružuju lovac na glave i šerif, ali ih ubrzo sprečava mećava, te bivaju prinuđeni da se sakriju u jednu krčmu u kojoj ih čeka još četvoro misterioznih ljudi.
Kao što možete i sami da zaključite iz gore ispisanog opisa, The Hateful Eight okuplja 8 vrlo specifičnih i namazanih likova, koji u sebi sadrže više otrova nego košara puna kobri.
Sniman u prelepoj 65mm IMAX tehnici, osmi film Kventina Tarantina se zapravo najbolje može objasniti kao “vesternski omaž Agati Kristi, ispresecan raznim rasnim, moralnim i politickim omni prisutnim temama s kojima se Amerika i dan danas bori.”
Baš kao u misterijama popularne britanske književnice, Tarantino nam u The Hateful Eight daje jednu otvorenu platformu u kojoj se konstatno radnja odvija na dva fronta. Iako se sve dešava maltene u jednoj sobi, publika je u obavezi da pažljivo prati kretnju i aktivnosti svih osam likova, bili oni u fokusu u određenoj sceni ili ne.
Meni je ovo zaista fascinatno. Film traje tri sata, što je sudeći po komentarima na internetu mnogima bio ogroman problem (meni nikako), ja sam naprosto uživao gledajući kako Tarantino svoj set u svega nekoliko pametno povučenih poteza pretvara u jednu veliku šahovsku tablu na kojoj, možda uvek ne deluje tako, svaka figurica, odnosno akter, vrhunski ispunjava svoju rolu.
Reditelj nam ovim gestom daje priliku da vidimo sudar osam izuzetno snažnih i živopisnih likova na neutralnom terenu, koji su spremni na brojne zavrzlame, kako bi ugrabili bilo kakvu prednost nad ostalim “gostima”.
Što se tiče samog scenarija, meni se ovde definitivno najviše dopalo to što je The Hateful Eight zapravo film bez pravog heroja. Svako ko se pojavio na ekranu je zapravo u neku ruku negativac, koji vuče odredjeni krvavi rep za sobom, te je izuzetno teško opredeliti se za koga da navijaš.
Gluma je perfektna. Svaki glumac je u potpunosti shvatio šta se od njega očekuje i koliko zapravo treba da se pruži da bi svog lika otelotvorio u naboljem mogućem izdanju. Iako su svi zaista sjajni, ja lično smatram da je Dženifer Džejson Li (Jennifer Jason Leigh) apsolutno oduvala konkurenciju. Dejzi Domergu je neustrašiva, osvetoljubiva, promišljena, sirova, brza na jeziku i dovoljno opasna da nam tokom filma na svakih malo, šalje jezu niz kičmu.
Za ovu ulogu s Jennifer Jason Leigh takmičile brojne poznate glumice poput Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence), Tarantino se ipak odlučio da dotičnoj pruži šansu. Dženifer Džejson Li je nominovana za Oskara u kategoriji Najbolja ženska sporedna uloga, što samo dodatno govori da je napravio pravi potez dodelivši ulogu gore pomenutoj glumici.
Iako je Dženifer Džejson Li zaista najluđi gost ove krčme u sred ničega, svakako treba pomenuti i sjajnog Sema Džeksona (Samuel L. Jackson), Kurta Rasela (Kurt Russell) i Voltona Goginsa (Walton Goggins) koji su definitivno direktno zaslužni zašto je The Hateful Eight naterao ogroman broj ljudi da posete bioskopske sale širom sveta.
The Hateful Eight je po svim mnogo čemu izuzetno bitan pojekat. Ovo je tek 11. film koji je snimljen u Ultra Panavision tehnici, gde se snima na 65mm traci, koja se kasnije projektuje na 70mm filmu. U ovom tehinci se uglavnom snimaju putopisi i dokumentarni filmovi koji se vrte na Discovery-ju.
Naravno, ova informacija vam ne znači ništa ako isti planirate da gledate na kompu.
Ako je nekad neko od vas slušao nekog glumca kako priča o tome kako je glumiti u Tarantinovom filmu, znate koliko mu je zapravo bilo bitno da Kventinove dijaloge iznese onako kako ih je on zamislio. Kao što kaže Sem Džekson: “Nemaš ti tu šta da oduzimaš ili dodaš – Kventin ih je perfektno dizajnirao. Sve što treba da uradiš jeste da naučiš scenario napamet i prospeš zlato pred kamere.”
Kao i u svakom prethodnom Tarantinovom filmu, dijalozi su komicni, ironični, uzbudljivi i vrlo lukavi. Oni su zapravo ovde sve. Dijalozi pokreću narativ, al’ isto tako i namerno zbunjuju publiku kako bi dodatno zakomplikovali svakog lika i naš odnos prema istim.
Lično prefiriram filmove u kojima dijalozi predstavljaju glavni narativni instrument, a i da sama radnja skače iz prošlosti u budućnost, pa u sadašnjost, pa opet u krug. Siguran sam da će mnogim ljubiteljima filma ovo biti izuzetno naporno da gledaju, stoga i ne osuđujem one koji smatraju da je The Hateful Eight najgori Tarantinov film do sad.
Iako ume često da ode u ekstrem i na jedan vrlo nasilan način bespotrebno sruši fantastičnu tenziju unutar prostorije pune ubica i kriminalaca, The Hateful Eight je svakako film koji će svaki Tarantinov fan umeti da ceni.
Smatram da je ovo jedan od jačih filmova u Kventinovom dosadašnjem opusu. Siguran sam da ću ga tokom narednih nekoliko meseci reprizirati još minimum 4-5 puta.
Ako ste već ispratili film, a verujem da jeste, bilo bi zgodno da dole u komentarima podelite svoje utiske.
Hvala vam svima na vremenu i pažnji,
Vidimo se u bioskopu!
Ocena: 9/10
Slični članci
stefan
Meni se licno film dopao, mnogo je bolji od Djanga, realniji, sa boljom pricom. sjajnim zapletom i odlicnim kadrovima(iako sam gledao na kompu:) ). U svakom slucaju, jedan od njegovih boljih(posle Pulp fictiona i Reservoir dogs, trece ili cetvrtbo mjesto).
Goran Mirković
I meni je dosta bolji od Djanga.
Stefan
Film je fantastican. Mnogo mi se vise dopao Tarantinov omaz vesternima kroz ovaj fim nego kroz Djanga, i sigurno cu ga odgledati bar jos jednom u toku godine (planiram da izdvojim 8 dana i odgledam sve filmove). Steta sto nije bilo mesta da se pomene i sjajni Majkl Medsen koji ponovo deluje kao da zivi uloge koje mu Tarantino dodeljuje.
P.S. Divno je ponovo citati Vase recenzije, samo napred.
Goran Mirković
Hvala. Čitamo se. 😉
Sima
Majkl Medsen je najveći glumački promašaj ovog filma. To bi trebalo da je jasno svakom ko ima bar malo znanja o filmu i, pri tom, ima bar malo objektivnosti. No, dobro… Tvoje mišljenje je dokaz da kod nas, večno, mogu obitavati dijemetralni stavovi o nečemu što je kod drugih axiom.
Milldred
Dopao mi se kontrast izmedju mirnih i dugih scena zavejanih predela i napete atmosfere u krčmi.To što jeste kako si već rekao omaž Agati, čik pogodi ko je najgori among those mean bastards. Kako Tarantino uspeva da komunicira na različitim nivoima komunicira sa publikom, do mene je najbrže stigla ona poruka koja žestoko kritikuje američku istoriju ali ne kritikuje samo jednu skupinu već sve socijalne slojeve, svi su i počinioci i žrtve u isto vreme, svima su ruke krvave do lakta-“You only need to hang mean bastards, but mean bastards you need to hang.”
Likovi su upečatljivi, krvarenje maestralno, mada meni ne bi smetalo da je film trajao još tri sata jer ostade mi želja da ih još bolje upoznam pre nego što celo platno pocrveni.
Ivan
Meni su se dopali svi Tarantinovi filmovi do sada, ali Hateful 8 mi je bio stvarno bezveze. Atmosfera i gluma su dobri ali osim par dobrih recenica i neke anegdote, scenario je mlohav i nepovezan (s obzirom da je rec o one-room-setu). Neki kadrovi su trajali predugo samo zbog Kventinove vizuelne onanije kao ono zabadanje koceva do WCa (kad se radi o zenskim stopalima, spreman sam da mu to tolerisem). Nazalost jedina semierotska scena je kad generalov sin pusi Jacksonu u flashbacku ciji je cilj da nas kao sokira.
Nerviralo me je i sto je nepolju mecava ali usprkos supljim zidovima brvnare (rupe izmedju dasaka) ni sneg ni vetar ne ulaze. Cak im sunce sija kroz prozor dok huci oluja.
Uglavnom, ocekivao sam da ce nesto zanimljivo da se desi na kraju ali me je rasplet sasvim razocarao (Tatum u podrumu). Konstantno nasilje me je desenzitiziralo i brzo mi je postalo dosadno. Ne razumem ni zasto je ubacio whodunit Agate Kristi.
Prica o crncu koji se sveti juznjacima a pritom ga ni severnjaci ne bi postovali da nema ono Linkolnovo pismo je ocigledno omaz Black Lives Matter pokretu koji Kventin aktivno podrzava. Problem je sto je ta prica i taj lik u ovom filmu dubok ko Topciderka.
Ja obozavam kad negativci pobedjuju ili se izvuku ali u ovom filmu biva upravo suprotno, svi mean bastards ginu. Jednostavno, kad pametan covek previse puta pita ZASTO? tokom filma onda je film verovatno sranje.
Razumem ljude koji vole Tarantinov stil ali voleti film samo zato sto je Tarantinov, to je odlika poltrona.
Joshi
Potpuno se slazem, mislim da je kljucna vasa poslednja recenica. Ne razumem ljude kojima je svaki film nekog reditelja odlican. Taman da su ga rezirali svetski magovi rezije ako je film los los je bez obzira na dobru glumu, atmosferu…
janik
Bravo. I da pitam Gorana, zar nije njegov film i Death Proof??
Cole
Nemam šta da oduzmem ali imam da dodam samo utisak a utisak mi nije film (ne zato što mi se ne sviđa) već recenzija za film posle X meseci.
P.S.
Iskreno se nadam da nećemo opet toliko da čekamo na neku recenziju. Pozdrav.
Goran Mirković
Nećete 🙂
marta
Dragi Gorane,
Zelim samo da Vam se zahvalim sto ste nam se vratili, jer pisete najbolje recenzije i svaka preporuka je bila pun pogodak.
Veliki pozdrav
Goran Mirković
Hvala najlepše, Marta.
Uzvraćam pozdrav!
dimitrije
Iako sam veliki fan Tarantinovih filmova, ovaj mi se najmanje dopada od svih. Gledao sam ga u bioskopu, znajući da je sniman tehnikom koja se koristila pri snimanju starih western filmova. Prva stvar – šta mu je to trebalo, kad je imao svega par kadrova koji su to iskoristili, dok je sve ostalo snimljeno u toj brvnari, gde apsolutno nije bilo bitno kakva kamera se koristi 🙂 Drugo, sama priča je jako jako tanka, a rešenje misterije nezanimljivo, i realno koga zabole što je ta banda stigla ranije i to sve što su uradili što je prikazano u flešbeku, jednostavno, niti je neki obrt iznenađujuć, niti je značajno da nam neki lik približi. Treća stvar je Majkl Medsen čiji je talenat u ovom filmu apsolutno neiskorišćen. Čovek nije imao nijednu jedinu rečenicu vrednu pamćenja. Ima još nedostataka, ali ne mogu se svega odmah setiti 😛 Uglavnom, film je solidan, ali ipak dosta ispod ostalih Tarantinovih filmova, nadam se da će preostala dva koja snimi (pošto planira za života svega deset filmova da snimi) biti mnogo kvalitetnija…
Joelboyle
Odličan tekst!!!Ovo mi je prvi put da komentarišem jer sam nedavno saznao za ovo i moram da pohvalim tvoj rad.
Zanima me primaš li preporuke od čitalaca?Imaš li neku listu u koju ubacuješ preporuke?
Uglavnom odlučan ti sajt i nasraviću fa te pratim:)
Marko
Oprostite, ja imam samo jedno pitanje. Veliki sam ljubitelj Tarantina, i zanima me zašto svi govore da mu je Hateful 8 osmi film, pa čak i on sam,ako ih ima više?
1.Reservoir Dogs
2.Pulp Fiction
3.Jackie Brown
4.Kill Bill 1
5.Kill Bill 2
6.Inglorius Bastards
7.Django
8.Hateful 8
9.Death Proof
10.Rođendan mog najboljeg prijatelja
Recimo da se kao `stidi` filma Rođendan mog najboljeg prijatelja, ali zašto svi svagde,pa i on sam izbacuju Death Proof sa Kurt Rusellom, kad ga je napisao i režirao Tarantino?
Ivan
Pozz svima,e Gorane,ajde ako te ne mrzi,daj recenziju za film od Romana Polanskog Deveta kapija…gledao sam film vec 10 puta,ako ne i vise,i stvarno ga ne mogu razumeti..pun je simbolike,okultizma,i raznih drugih stvari…ko moze nek mi u sto skorijem vremenu pogleda film i da komentar! Pozz i hvala unapred…
Todor
Hvala Gorane na ovako lepom predgovoru za film. Ja zaista volim da saznajem stvari, ali mi je tesko da pratim na engleskom. Molim te, nastavi da toliko detaljno i entuzijasticno pises o svom poznavanju sveta umetnosti.
Coa
Semjuel L. Džekson dobije logoreični napad koji ga drži do kraja filma, a Tim Rot imitira Kristofa Volca i to je to.. 🙂 Ne znam, ja sam razočaran.
vrucy
pa ovaj film je prepisan od naseg filma. radnja ista, radi se o filmu tocak. sad ja nzm ko me moze demantovati. 🙂
Nikola
Tarantino je stvarno “poremećen, ludak”. Ti dijalozi, te scene, često prilično nasilne, specifične radnje filmova, zapleti…ne može se to naći kod drugih reditelja. Čovek je u “Pretparačkim pričama” najavio radnju “Kill Bill”-a. U njegovom opusu su maltene svi naslovi kultni. I ovaj mi se film dojmio.
Dobra recenzija.