image-w1280

Castaway On The Moon (2009) – Inventivan doprinos izlizanom žanru

Znam da ovo sad zvuči malo uvrnuto jer dolazi iz usta jednog muškarca – al’ ja zbilja volim da pogledam dobar romantični film. Ne zezam se. Al’ podvlačim to dobar, pošto ono što se danas većinski snima unutar ovog žanra je zbilja kriminal.

Iako horori zvanično važe za najizlizanije i najneinventivnije filmove današnjice, smatram da ni oni “romantični” nisu u nešto preterano boljoj poziciji.

Zašto? – Pa, zato što je pre svega ovo žanr u kojem se non stop recikliraju jedne te iste fore.

Pogotovo kad su romantične komedije u pitanju.

Kreativnost i inventivnost u ovom podžanru su odavno umrli. Bukvalno ni oni najgori i najgladniji lešinari više nisu zainteresovani da kruže oko ovog buđavog komada mesa koje je nekad davno važilo za sladunjavu flimsku poslasticu.

Ako uzmemo i pogledamo neke od popularnijih “romantičnih” filmova snimljenjih u poslednjih deceniju-dve, olako ćemo primetiti da se svi koriste manje-više identičnim narativnim strukturama.

More odvratnih klišea

Uvek postoji taj neki mučeni momak koji se odmah na početku filma zaljubi u tu neku devojku, koja ga u startu ignoriše jer ima nekog dečka, za kojeg se po običaju ispostavi da je teški slepac. On je tako dobar i divan, a ovaj njen je odvratna sirovima, al’ ipak su i dalje nekako zajedno. Džabe trud, džabe cimanje – seljober ima monopol nad devojkom, tako da našem protagonisti ne preostaje ništa drugo nego da potajno pati i cima se kao car, ne bi li mladoj dami ipak dokazao da je on zapravo THE ONE. Oni se tako sat, sat ipo razvlače kao rezanac po ekranu, samo da bi se na kraju ipak spojili na najpatetičniji mogući način.giphy-3

Takođe, ne smemo zaboraviti ni onaj populani holivudski rom-com kostur kad nas film uvede u živote momka i devojke koji su na prvu loptu prikazani kao kompletne suprotnosti jedno drugom. Oni se tokom čitavog trajanja filma konstantno prepucavaju oko svega i svačega, al’ ih situacija jednostavno tera da sve više i više vremena provode zajedno, ne bi li na kraju ipak spustili gard i shvatili da su zapravo stvoreni jedno za drugo.

Bljuv, zar ne?!

Meni se od ovakvih filmova naprosto povraća.

Naravno, tu se uvek nekako nađe prostor da se ugura i taj čuveni “veliki romantični gest”, koji čitavu priču automatski okreće u potpuno novom pravcu i lansira je u tu bizarnu američku idilu u kojoj bukvalno čitav grad izađe na ulicu da tapše jer je neki levi šmokljan uspeo da smuva neku nebitnu ribu.

Takođe, ne smemo nikako zaboraviti ni one stare dobre izlizane fore kad se određeni momak i devojka slučajno sretnu negde posle x godina, pa krenu opet nekako da se interesuju jedno za drugo, al’ im je život jednostavno previše komplikovan da bi sad tu na keca tek tako započeli vezu, pa smo onda primorani po MILIJARDITI put da pratimo onaj čuveni “mucha molestia” zaplet u kojem “stogodišnji drugari” izlaze iz friendzone jer NAPOKON shvataju da zapravo gaje osećanja jedno prema drugom.giphy-1

Mogu beskonačno ovako. Ovu su samo neki od češćih ultra-odvratnih klišea koji haraju unutar ovog izmučenog žanra. Zbog njih, velika većina današnjih romantičnih filmova ne liči ni na šta.

Međutim, nije sve baš toliko crno.

Iako smo i dalje prepravljeni užasnim romantičnim filmovima koje snimaju likovi koji su odrasli na Diznijevim crtanima i sad se svim silama trude da kroz svoje plastične postavke idealizuju ljubav i međuljudske odnose, ne bi li uspeli da repliciraju uspeh tadašnjih repera za “vrhunsku romansu”, izuzetno mi je drago što sve više i više nailazim na one filmove koji se zapravo bave realnim ljudima i emocijama.

Nebitno da li je sama priča smeštena unutar realnih ili nadrealnih okvira – bitno je čime se bavi. U moru neinvetivnih filmova koji pokušavaju da nam prodaju slike neke izobličene stvarnosti, postoje i nekolicina onih prelepih, jedinstvenih filmskih ostvarenja koja se bavi realnim ljudskim emocijama i situacijama sa kojima zapravo možemo da se povežemo.

Jedan od takvih filmova je svakako Castaway On The Moon.704full-castaway-on-the-moon-screenshot

U pravo vreme, na pogrešnom mestu

Za one koji ne znaju, Castaway On The Moon je drugi po redu dugometražni igrani film čiju režiju i scenario potpisuje hipertalentovani južnokorejski reditelj po imenu Hae-jun Lee. Priča filma prati deprimiranog momka zvanog Kim, koji se iz nepoznatih razloga na samom početku filma nalazi na mostu, spreman da skoči u vodu i okonča sebi život.

Kako to obično biva kada nekog bije maler, Kim skače sa mosta, al’ ne uspeva da se ubije. Čak mu ni to ne polazi za rukom. Umesto da potone na samo dno reke Han, Kim nekim čudom izranja na nepoznatu plažu.

Pre nego što uopšte uspe malo da se pribere, naš protagonista shvata da ga je voda izbacila u pravu nedođiju. Tačnije, na jedno malom ostrvce blizu Seula, gde bukvalno nema žive duše. Džaba on viče, pravi SOS znake i dimne signale – niko se ne odaziva jer je svuda oko njega ipak samo voda.ydu7g0t

Smoren od svega što ga je snašlo, Kim napokon prihvata svoju sudbinu i kreće polako da se prilagođava životu na ovom malom ostrvu. Međutim, dok on to sve radi, dok uči kako da sadi, seje i ore – Hae-jun Lee nas polako, parelelno upoznaje i sa jednom čudnom, tj. povučenom devojkom koja je iz nekog nepoznatog razloga fascinirana Mesecom. Ona ga non stop fotografiše svojim fotoaparatom, razvija slike i kači ih svuda po stanu. Iako oba ova narativa do određenog momenta deluju zbilja nepovezano, što više film odmiče, reditelj Hae-jun Lee sve više i više kreće da nam otkriva šta zapravo spaja introvertnu devojku, koja bukvalno godinama nije izašla iz njenog stana, i lika koji se sam sa sobom bori na pustom ostrvu.

Hae-jun Lee – genije iza kamere

Castaway On The Moon je film koji jednostavno funkcioniše na svim mogućim frontovima. Ovo je zaista jedna perfektno odmerena i snimljena romantična priča, puna humora, divne energije i zbilja prelepih, tj. genijalnih scena koje svakim novim kadrom sve više i više uvlače publiku u svoj svet.

Iako klasifikovan kao komedija, Castaway On The Moon je jedan od retkih filmova ovog žanra koji ne pokušava po svaku cenu da nasmeje publike. Fore jesu smešne, al’ su više u službi samog narativa i koriste se isključi kao alat pomoću kojeg se dodatno opisuje bizarnost određenih situacija.

Što se tiče samog scenarija i režije, Hae-jun Lee je ovde u potpunosti izdominirao. Davno nisam gledao neki lepši i kvalitetniji film, što definitivno govori mnogo, jer ja u  poslednjih 15 godina bukvalno gledam minimum jedan film dnevno. Fotografija je perfektna, boje su predivne, kadrovi su interesantni i inventivni, scene su idealno odmerene i režirane – bukvalno sve funkcioniše kako treba.castaway-on-the-moon-cast

Iako se Castaway On The Moon fukusira na svega dve osobe koje bukvalno žive na marginama društva, ono što čini ovo filmsko ostvarenje toliko specifičnim i kvalitetnim jeste sam taj odnos i komunikacija između protagonista. Iako su oboje po malo uvrnuti, oba lika su zaista toliko dobro napisana, da su naprosto neodoljivi.  

Hae-jun Lee je od samog starta bio svestan da je gluma presudni faktor u ovom filmu, te da je isto tako od krucijalne važnosti da nađe savršene glumce koji će biti u stanu da iznesu ove uloge kako dolikuje, inače će sva ta lepota likova biti zauvek izgubljena. Jae-yeong Jeong i Ryeowon Jung su zaista odradili fenomenalan posao ovde. Njihovo razumevanje likova, inventivnost, sloboda u interpretaciji likova, kao i sama energija koju dele na ekranu, je zbilja za svaku pohvalu.

Mi kao publika od ovog dua zaista dobijamo neke prave i smislene emocije koje nas bukvalno teraju da hipnotisano buljimo u film i navijamo za neki happy end, koji tokom čitavog trajanja i ne deluje baš realno.image

Finalni utisak

Iako je ova tema preživljavanja na pustom ostrvu već nekoliko puta viđena na filmu, Hae-jun Lee je zaista pronašao način kako da je iskoristi na neki potpuno nov i neočekivan način. Da sada ne odam previše od filma i pokvarim utisak svim onim filmofilima koji planiraju da isprate ovaj naslov, napisaću samo još da je Castaway On The Moon definitivno projekat koji je vredan svakog uloženog minuta i sekunde.

Ovaj jeftini, simpatični film je pravi dokaz da u ovoj industriji i dalje ima prostora za inventivne i smele projekte koji pre svega za cilja imaju da ponude nešto novo svim onima koji i dan danas veruju da kvalitetni romantični filmovi nisu deo prošlosti.

Ako ste u mogućnosti, obavezno ispratite ovaj film. Nećete se pokajati!  

Ocena: 10/10b6juygajtdglr3yjuhq1ouv7p0m

Leave a Reply

7 Comments

  1. Volim insajdere ovog tipa, obično iznenade. Hvala na preporuci, “slijepo” ću se predati. Kod romansijera nijanse takođe određuju glumačke ekspresije koje nas “uvlače” – ili ne u priču. Dva takva iz rukava: Perfect sense (2011), I origins (2014).

    • Goran Mirković

      Cool.. Hvala za preporuke!

  2. Marijan

    Mora biti više od 5 godina kako sam pogledao ovaj film.
    Isplakao se na kraju do poslednje suze.
    10/10 nego šta!

    • Miloš

      Fenomenalan, ja ga tek sinoć pogledah.

  3. Pingback: Kakav je film?10 modernih južnokorejskih filmova koje svako treba da pogleda

  4. Ivana

    Hvala na preporuci, baš mi se dopao. Podseća na ‘Medianeras’,. Pozdrav!

Next Article10 modernih južnokorejskih filmova koje svako treba da pogleda