Danas SVI gledaju serije.

Da, baš svi.

I to ne samo da gledaju, već “bindžuju”, što znači da upijaju od dve pa naviše epizoda u cugu. Nebitno da li prate jednu ili više serija odjednom, stotine hiljada ljudi širom ove planete provodi dane, nedelje i mesece sedeći hipnotisano pred TV-om i daveći se u epizodama svojih omiljenih TV serijala.

Kako Variety tvrdi, čak 70% amerikanaca danas praktikuje ovaj vid fanatičnog praćenja popularnog televizijskog sadržaja.

Vodeći se ovim brojkama, može se komotno reći da je u 2017. godini gotovo nemoguće naleteti na osobu koja ne prati baš niti jednu seriju.

A zašto je to tako? Zašto svi mi iz nedelje u nedelju sedimo pred televizorima ili kompjuterima i doslovno gutamo po nekoliko epizoda raznih serija za redom?

Jedan od glavnih razloga je svakako to što je kvalitet sadržaja koji se danas promoviše putem ovog formata više nego impresivan.

Westworld, Game of Thrones, House of Cards, Sherlock, The Walking Dead – ovo su samo neki od naslova koji konstantno dovlače bizarno velike grupe ljudi ispred svojih malih i velikih ekrana. Njihova armija fanova iz dana u dan sve više raste. Ljudi non-stop pišu, komentarišu i predviđaju šta će se sve izdešavati u ovim serijama. Stotine hiljada glava širom ove planete su maksimalno investirane i posvećene sadržaju koji se fura kroz različite TV serijale. Neki čak smatraju da je njihova obaveza da regrutuju što više novih fanova i tako “osiguraju” budućnost serije koju manično gledaju.

Nadrealno, zar ne?!

Međutim, iako sve ovo zvuči sjajno – postoji i ona druga strana medalje. Iako mnogi tvrde da je lista kvalitetnih serija koje do kraja života treba pogledati beskonačna, postoje i likovi poput mene koji se konstantno nalaze u deficitu sa novim naslovima.

Iako gledam sve i svašta, vrlo često ostanem bez serija. Ili se završi sezona ili jednostavno prestane da se snima. Nebitno koji je razlog u pitanju – uvek nekako ostanem bez materijala za gledanje.

Sva sreća pa sam sa godinama razvio sposobnost da vrlo brzo ulovim nešto novo što je vredno uloženog vremena i pažnje. Kako? – Pa, tako što više nikad na slepo ne biram naslov kojem ću posvetiti svoje vreme. Šanse da se ispalim pri odabiru serije koju ću da pratim sam sveo na minimum. Pre nego što uopšte kliknem plej po prvi put na određenu epizodu neke serije, pročitam stranice i stranice teksta koji me unapred upoznaju sa svim onim neophodnim detaljima koji će mi stvoriti jasnu sliku da li je određeni naslov vredan moje pažnje ili ne.

Tako je bilo sa Night Of, Quarry, True Detective, pa evo sad i sa Taboo.

Eksluzivno prikazivana na HBO GO uz pomoć HBO Adria i Telenora, serija Taboo je već nakon emotivanja svoje pilot epizode uspela da generiše ogromno interesovanje. Projekat iza kojeg stoje Tom Hardi (Tom Hardy) i Ridli Skot (Ridley Scott) se već mesecima u nazad najavljivao po brojnim relevantnim filmskim portalima, tako da je ovaj naslov od samog starta bio primoran da se bori sa ogromnim pritiskom i očekivanjima brojnih zadrtih ljubitelja kvalitetne tv drame i misterije. Čitajući kritike prethodne 3 nedelje, uočio sam da je Taboo jedan od retkih projekata danas koji skoro svi vole. Svi tipovi gledalaca su naprosto oduševljeni serijom, što je, složićete se – nesvakidašnji slučaj.

O čemu se ovde tačno radi?

Radnja serije smeštena je u prvoj polovini 19 veka i prati Džejmsa Kezaju Delejnija (Tom Hardi), čoveka koji je proputovao ceo svet i vratio se potpuno drugačiji. Svi su mislili da je odavno mrtav, ali on se vraća iz Afrike u London da nasledi ono što je ostalo od velike prevozničke kompanije njegovog oca i da ponovo izgradi svoj život. Ali očevo nasleđe je vruć krompir i uz neprijatelje koji vrebaju iza svakog ćoška, Džejms mora da se snalazi na sve kompleksnijoj teritoriji da bi izbegao sopstvenu smrt.

Okružena zaverom, ubistvom i izdajom, mračna porodična misterija polako se otkriva. Izvršni producenti su Ridli Skot, Stiven Najt i Tom Hardi. Tvorci serije su Stiven Najt, Tom Hardi i Čips Hardi.

Šta čini Taboo vrednim uloženog vremena i pažnje?

Mnogo stvari, zaista. Iako “Taboo” po ko zna koji put priča tu David protiv Golijata priču, ono što ovaj spin tog popularnog koncepta čini toliko interesantnim jeste sam protagonista. Mi zapravo ne znamo da li je Džejms Dilejni živ, mrtav ili polu-mrtav. Može biti jedno, a i sve od ovoga. Ono što definitivno možemo da predosetimo jeste da glavni junak ove serije nije običan smrtnik. Iza njegovog grubog i nesvakidašnjeg eskterijera kriju se priča koje će zasigurno uticati na to da iz epizode u epizodu menjamo mišljenje o njemu.

Al’ ovo nije sve. Serija “Taboo” u sebi sadrži mnoštvo drugih kvalitetnih detalja i momenata. Ovo su samo neki od bitnijih za koje se velika većina posmatrača hvata:

1. Tom Hardi

Za one koji ne znaju, “Taboo” je projekat u kojem Tom Hardi igra nekoliko različitih uloga. Pored toga što tumači protagonistu Džejmsa Dilejnija, Hardi je učestvovao i u pisanju samog scenarija. Tj. “Taboo” je projekat koji su Tom, njegov otac i Stiven Najt (Steven Knight) zajedničkim snagama koncipirali. Tom je takođe učestvovao i u produciranju ove serije, uloživši ni malo naivnu količinu sopstvenog novca, ne bi li “Taboo” ugledao svetlost dana.

Iako se mnogi kritičari ne bi ovde složili sa mnom, smatram da je ovo Hardijev najsjajniji momenat na filmu (tj. tv ekranu) posle Bronsona. On je zaista impresivan kao osvetoljubivi, izmučeni grubijan po imenu Džejms Dilejni.

Hardi je ovde našao pravu ulogu za sebe. Džejms Dilejni se vrlo lepo uklapa u Tomov eksterijer. On to zna i vrlo lepo koristi. Samo dok hoda ulicama ove izopačene verzije pre-viktorijanskog Londona, Dilejni deluje kao neka mešavima Istvudove (Clint Eastwood) skitnice i Džeka Trboseka. U svakoj sceni ove serije, na Tomovom licu se može videti određena bol, kao i taj sjaj u očima koji jasno govori da je Džejms Dilejni čovek na zadatku. Iako ga prošlost progoni na svakom koraku, ovaj anti-heroj je odlučan da sačuva svoje nasledstvo i suprostavi se organizacijama koje naprosto melju sve pred sobom.

Ono što se meni ovde posebno sviđa jeste što Hardi nekako kroz svega par gestova uspeva da nas ubedi da se iza njegovog lika kriju priče i priče velikih avantura, iako nam niti jedna od njih zapravo nije iskomunicirana.

Ne znam za vas, al’ meni je izuzetno lako da zamislim Hardija kao nekog oštećenog, zastrašujućeg britanca, prepunog raznih tajni, koji je godine proveo u srcu Afrike i po robovlasničkim brodovima, pa sad kao posledicu tih trauma upada po sahranama umotan u pončo, priča sa mrtvacima, moli se nekim bizarnim bogovima, valja po blatu, preti svima oko sebe i sprema se da krene u rat sa najvećim svetskim silama tadašnjeg doba.

Na stranu to što većinu vremena mumla sebi u bradu, Hardi je ovde još jednom pokazao da itekako ume publici da drži pažnju. On je sam po sebi izuzetno snažna “pojava” na ekranu. Tom naprosto gospodari svakom scenom u ovoj seriji. Iako generalno nisam neki preterani ljubitelj njegovog rada na filmu, ovde mu svakako skidam kapu.

2. Dizajn seta, atmosfera i fotografija

“Taboo” je vizuelno prejak projekat. Pored toga što nas na jedan vrlo interesantan način sprovodi kroz mračnu stranu Londona krajem 19. veka, a i upoznaje sa svim bitnijim ekonomskim, moralnim i političkim problemima tog doba, “Taboo” nam takođe kroz brojne sekvence prikazuje jedan iskrivljen gotik svet, prepun zlih magija, vračeva, političkih malverzacija i nadmudrivanja, pljačkaša grobova, špijunaže, incesta, kanibalizma, robovlasništva, bede, siromaštva, beznađa, grubijana, kurvi, kao i svih onih drugih mutnih likova i situacija od kojih će nam želudac non-stop raditi salto dok pratimo sve ono što se odvija na ekranu.

Kada bih morao da je opišem u jednoj rečenici, rekao bih da je serija “Taboo” jedna prelepa, opijajuća i adiktivna pre-viktorijanska noćna mora. Mark Paten (Mark Patten), Anders Engstrum (Anders Engström) i Kristofer Niholm (Kristoffer Nyholm) su uložili ogromnu količinu truda da Hardijev projekat učine impresivnim za oko. Kombinujući sjajne kostime, prodornu muziku, neobične kadrove, oštru fotografiju i maksimalno detaljisane setove – ovaj trio je uspeo da stvori jednu specifičnu amosferu unutar serije “Taboo”. Oni nam u svakoj sceni  prikazuju Hardijev London kao jednu izuzetno mala baru, prepunu krokodila, u kojoj samo najtvrđi opstaju. Kao neka uvrnuta Dikinsonova verzija “Sin City-ja”.

Genijalno!

3. Interesantan miks istorije i fantazije

Iako je sam Džejms Dilejni izmišljen lik, serija “Taboo” se u određenim situacijama itekako oslanja na određene istorijske činjenice. Kao npr. dela i zlodela čuvene Britanske istočnoindijske kompanije.

Za one koji ne znaju, Britanska istočnoindijska kompanija je bila deoničarsko društvo, koje je po kraljevskoj povelji iz 1600. dobilo prava trgovine sa Indijom. Iako je krenula kao trgovačko društvo, ova organizacija je ubrzo prerasla u nadrealno veliku i ludački moćnu kompaniju, koja je vladala Indijom preuzevši vojne funkcije i funkcije vladanja, sve do raspuštanja 1858. godine.

Kada je bila u zenitu svoje moći, ova kompanija je bila ogromna svetska sila. Radnici kompanije bi se vraćali u Englesku sa ogromnim bogatstvom, što je naravno počelo da smeta vladajućem organu koji je 1694. Pokušao da se suprostavi kompaniji tako što je omogućio bilo kojoj drugoj da se bavi trgovinom sa Indijom. Međutim, to nije bilo dovoljno da porazi ovog giganta. Malo po malo, kompanija je sve dublje ulazila u parlament. Nakon što je ponovo uspela da obezbedi ekskluzivna prava na uvoz raznih dobara iz Indije, Britanska istočnoindijska kompanija je ponovo počela nenormalno da raste. Ovaj monopolista je početkom 19.veka bio toliko moćan da je uticao na mnoge odluke koje je donosila vlada u Londonu.

Kao što sam Tom Hardi kaže:

“Te 1814. godine, Britanska istočnoindijska kompanija je definitivno važila za najveću svetsku silu. Oni su bili čorba u svakoj mirođiji. Njihov uticaj se mogao osetiti u svim sferama života unutar Britanije. Čak ni sama kraljevska porodica nije mogla da se nosi sa ovim gigantom od kompanije. Oni su bukvalno tad imali monopol nad svim i svačim. Iako je “East India Company” napravila pravi ekonomski bum u tadašnjem svetu, takođe se bavila i mnogim drugim nečasnim radnjama. Britanska istočnoindijska kompanija je valjala robove, opijum i brojne druge stvari o kojima se ne priča.”

Naravno, kvaitetu same serije pomaže i taj istorijski podtekst koji baš i nije nešto preterano veran onome što se zapravo dešavalo u svetu tih godina, ali to zapravo u ovom slučaju nije nešto preterano ni bitno. Ono čemu ovaj delić istorije ovde služi jeste da poveže tačke sa ludilom u svetu koje iako deluje bizarno, zapravo ima dosta velike sličnosti sa onim što se i dan-danas dešava oko nas.

“Taboo” je definitivno mini-serija koju treba da ispratite. Ovaj projekat poseduje toliko mnogo kvaliteta i interesantnih detalja da bi bila prava šteta da je propustite. Iako će imati svega 8 epizoda, “Taboo” će zauvek biti upamćen kao jedan od najsjajnijih momenata u karijeri Toma Hardija. Ispratite ovu fantastičnu, mračnu dramu i upoznajte se sa jednom mračnom stranom Londona, koja do sad nije bila dokumentovana na velikim i malim ekranima. Meni je za sad definitivno dala dovoljno razloga da nestrpljivo čekam preostalih 5 epizoda.

Slike u tekstu su vlasništvo “HBO” i date su na korišćenje uz saglasnost “HBO Adria“.
Copyright © 2016 Home Box Office, Inc. Sva prava zaštićena. Za više informacija, kontaktirajte distributera.