The Hour-Glass Sanatorium (1973)

Vojček Has (Wojciech_Has) je poljski reditelj koji je u vremenu pre Dejvida Linča (David Lynch) i Terija Gilijama (Terry Gilliam) bio poznat kao majstor surealnog posredstvom svoja dva filma “The Hour-Glass Sanatorium” i “The Saragossa Manuscript”.

U filmu “The Hour-Glass Manuscript” pratimo putovanje lika po imenu Džozef, koji stiže do napuštenog sanatorijuma posle dugog i napornog putovanja vozom. Već od samog početka mi smo ovde zasuti simbolizmom, gde sam voz predstavlja prevozno sredstvo za mrtve ili umirujuće duše (treba još napomenuti da se ovde mogu pronaći i crte voza koji je poljske jevreje prevozio u koncetracione logore). Sam sanatorijum je simbolizam za neki vid limba gde duše dolaze pre nego što se u potpunosti upuste u zagrobni život. “The Hour-Glass Manuscript” je film koji pored što prati mrtvog Džozefa koji tumara svojim uspomenama, fantazijama i snovima, daje još i uvid u kulturu perioda neposredno pre početka Drugog svetskog rata. Ovaj film je zbilja briljantan, pored toga što daje uvid u istorijsku, kulturološku i personalnu perspektivu na temu smrti i opšte proticanju vremena i kakve sve terete to nosi sa sobom, on još i prikazuje slike podsvesti Džozefa i odnos sa njegovim najbližima.

Film je zbilja pun raznolikog smibolizma, i mi kroz niz bizarnih sekvenci vidimo kako Džozef situacije iz svog života ponovo proživljava ali na jedan izuzetno psihodeličan način. Mi u ovim iluzijama ćemo videti koncetracione logore, naciste, Džozefove roditelje, erotske fantazije, razne nostalgične artifakte i nepomične istorijske ličnosti, što čini projekat idealnim za višetruku gledanje.

“The Hour-Glass Manuscript” je adaptacija romana autora Bruna Šulca, žrtve nacističkog režima, koji kroz svoje delo prenosi traume koje od istog zaradio, kao i retrospektivu značajnih dođaja koje čoveku kroz glavu prolaze na samrti. Veoma provokativno ostvarenje, preporuka za ljubitelje alternativne kinematografije.

Ocena: 8/10