Pedro Almodovar (Pedro_Almodovar) je napravio smelo i potpuno unikatno delo vezano za tematiku koja se ne koristi olako i često. “The Skin I Live In” ima dosta aspekata koji nose taj zaštitni znak Almodovarovih filmova, a pored toga, ono što me je zaista iznenadilo, ima i dosta momenata koji prilično asociraju na Kronenbergove (David_Cronenberg) filmove.
Od samog starta mi ulazimo u svet dubokog studiranja, opsednutosti i kompleksnosti ljudske kože. Inače nisam neki fan ovog reditelja, ali Almodovar se definitivno ovde istakao, dajući nam toliko uvrnut i ekscentričan zaplet koji se retko sreće na filmu. Sama struktura pomoću koje je priča filma ispričama je maestralna. “The Skin I Live In” je još jedan primer kako odlično koncipirani nelinearni zaplet može da donese priči mnogo dubine i misterije.
Film otpočinje tako što upoznajemo doktora Roberta Ledgarda koji marljivo radi na usavršavanju veštačke kože na njegovom jedinom pancijentu Veri. Mi u startu vidimo neortodoksan odnos koji ovo dvoje ljudi imaju, i uz pomoć flashback-ova koji često presecaju narativ, polako upoznajemo istoriju ovo dvoje ljudi iz sekvenci koju su ih dovela do stanja u kojem se trenutno nalaze. Almodovar je ovaj način relizacije perfektno postavio, držeći nas sve više vremena u prošlosti i puštajući je da iz više uglova polako sustigne sadašnjost. Naša već neka površna sumnja biva opravdana ka likovima dok nam reditelj malo po malo servira delove puzle koje ćemo na kraju sklopiti u jednu šokantnu i intenzivnu dramatičnu završnicu koja će nas definitivno do kraja naterati da vilicu skupljamo sa patosa.
Kao što sam već na početku izneo, ovo je jedna izuzetno smela i intenzivna drama koja pored fenomenalnog narativa koji sam upravo izložio, poseduje još jedan melodramatični ton, koji osećaj bizarnosti i sumnju da su sekvence koje se odvijaju možda i surealne podiže na znatno veći nivo. Ovo je možda najšokantniji deo čitavog filma. Almodovar čini da sve u filmu deluje sasvim ležerno i normalno, iako prizori koje nam servira sasvim suprotno tome nalažu.
Sa tehničke strane film je besprekoran. Od izvrsnih kadrova, preko opijajuće fotografije, pa sve do adekvatne muzičke pozadine, ” The Skin I Live In” zaista ima mnogo toga da ponudi u svim svojim segmentima.
Ne bih smeo da zaboravim da pomenem i odličnu glumu. Antonio Banderas (Antonio_Banderas) je perfektan u svakom momentu. Svaki njegov pokret i facijalna ekspresija su sasvim u skladu sa likom kojeg tumači. On je inteligentan, šarmantan, poremećen i zastrašujući, što se sve postepeno spoznaje tokom filma zbog odlično obavljenog posla od strane scenariste. Pored Antonia, pohvalio bih i Elenu Anaya (Elena_Anaya), koja je prelepa, senzualna, misteriozna i naprosto opijajuća u očima publike.
“The Skin I Live In” je izuzetno hrabar i nekonvecionalan umetnički film za kog smatram da baš i nije najbolje štivo za širu publiku, ali zato mogu da tvrdim da će svi ljubitelji alternativnog filma uživati u čaroliji ovog remek-dela.
Ocena: 10/10
Slični članci
HB31l
Bolestan film u svakom smislu.. 😀
ThePedja
U pocetku filma mi je glumica jako privlacna, posle me grizla savest… ali ko ga jebe 😀
amelie
jel ima jos nekih tekstova o filmovima Almodovara?
Goran Mirković
Za sada ne
Pedja
bliljantan film!jedan od omiljenih u poslednje 2,3 godine pa i vise! preporuka!
Milos
Bolestina kakva se ne vidja cesto!Ali istovremeno veoma dobar i slojevit film…Konacno je neko uspeo da filmu ovakvog zanra vrati neizvesnost i skoro potpunu nemogucnost predvidjanja dogadjaja koji slede…Odlicno…A Antonio Banderas je odigrao ulogu zivota…da covek ne poveruje da nisu uzeli pravog psihopatu…Odlican ali nije za svakog!!!
Tijana
ODLICAN FILM! Banderas je dao svoj maximum.Koliko god da je radnja filma…napeta,tu i tamo je ubacen prepoznatljiv Almodovarov humor da razbije zanr trilera,tako da se preplicu drama,triler,komedija kroz ceo film.Toplo preporucujem…
Mici
Kakvo razocarenje! Potpuno neubedljivo, ni u jednom trenutku se nisam mogla upustiti u film i osetiti njegove likove. Do mene nikako nije moglo dopreti da se sve to zaista desilo, niti sam osetila bilo kakvu emociju, saosecanje, ljutnju, sok, strah…. Ne mogu ni da ne primetim koliko je sve kroz sta je prosla glavna junakinja neuverljivo, ne samo fizicka vec i psihick atransformacija. Mislim da ni lik Roberta nije dobro uradjen i da bi svaki reditelj koji zeli sociopatu u svom filmu trebao takvu licnost prvo dobro prouciti. Koliko me je "Pricaj s njom" odusevio toliko me je ovaj film razocarao.