Svaki medij ima par naslova čiji je uticaj prosto nemerljiv i čije obrise jasno možemo videti u moru projekata koji ga slede. Jedan od takvih naslova, kad su stripovi i superheroji u pitanju, je definitivno “The Watchmen”. 

Projekat na kojem su radili čuveni Alan Moore, Dave Gibbons i John Higgins je u svakom smislu remek-delo koje je u potpunosti izvrnulo mit superheroja naglavačke i pokazalo nam da stripovi itekako mogu da budu ozbiljna dela, a ne samo prostor gde se reciklira jedan te isti narativ.

Kao i svaki komad koji prevaziđe očekivanja, redefiniše medij i direktno inspiriše gomile novih naslova – bilo je pitanje vremena kada će “The Watchmen” zaživeti u nekom novom formatu. 

Skoro 24 godine nakon što su Moore i Gibbons izbacili svoj fenomenalni strip koji je ujedno impresionirao i kritičare i publiku, Zack Snyder je premijerno prikazao svoj film koji je snimio na osnovu stripa “The Watchmen”. 

Iako je Snyder-ov film prouzrokovao podeljena mišljenja kod ljudi koji se kunu u Moore-ov i Gibbons-ov rad jer drastično menja mnoge važne momente iz stripa, film “The Watchmen” je postao apsolutni hit kod publike… Ali tek kad se pojavio na DVD-u.

Na box office-u, Snyder-ov film nije baš briljirao. Zaradio je svega nekoliko desetina miliona iznad uloženog budžeta (ne računam novac za marketing), što i nije baš impresivno za film koji je koštao preko 180 miliona dolara samo da se snimi. Međutim, kad je Warner izbacio originalan Synder-ov rez koji sadrži čak 53 dodatna minuta filma naspram onog reza što je bio pušten u bioskope, “The Watchmen” je dobio status modernog klasika.

Pošto se 10 godina nakon njegove premijere o ovom filmu i dalje priča, a Moore-ov i Gibbons-ov strip se i dalje masovno kupuje – bilo je realno za očekivati da će se u skorijoj budućnosti ponovo podići prašina oko “The Watchmen-a”. 

Zašto je The Watchmen toliko popularan strip?

Za razliku od mnogih stripova koji su u to vreme pričali o alternativnim realnostima i junacima sa kristalno jasnim vrednostima koji na kraju uvek spasu dan, “The Watchmen” je prvi strip koji je svoju radnju smestio u realan svet i pružio priču koja je duboko uzdrmala sve ljubitelje ovog medija. Mi ovde vidimo kako bi prisustvo superheroja u realnom svetu bilo kompleksno i kako bi se vlast ophodila prema njima, a i obrnuto.

“The Watchmen” je uveo inovacije u strip na mnogim različitim poljima. Alan Moore je ovde iskoristio priliku da pored fantastične priče sa neočekivanim krajem, kompleksnih i originalnih likova, provuče i jedistvenu kritiku američke politike i kulture, što je do tad bilo nečuveno za strip. 

Pored genijalne pljuvačine Niksonove Amerike, selektivne pravde, neizvesnosti nuklearnog rata, filozofskih promišljanja o ljudskoj prirodi, pre svega o njenoj destruktivnoj strani i zlu – “The Watchmen” je takođe oduševio ljubitelje stripa svojim jedinstvenim pristupom pričanja priče.

Pretalentovani Dave Gibbons i Alan Moore, osmislili su jedinstvenu šemu kako da poslažu i ilustruju svoju priču u formi stripa. U “The Watchmen”, svaka stranica ima devet istih prozora u kojima svaki od glavnih likova ima svoju prepoznatljivu paletu boja. Pored toga što takva postavka pruža ljudima jasan vodič kako da čitaju strip, kombinacije boja koje dominiraju u scenama i Gibbons-ovi fenomenalni crteži pomažu pri uspostavljanju jedinstvene atmosfere koju ima “The Watchmen”.

Novi “The Watchmen”, na stripu i na TV ekranu

Geoff Johns je 2017. godine pokrenuo “Doomsday Clock”, serijal originalnih stripova gde Moore-ovi watchmen-i uplivavaju u isti narativ sa poznatim DC junacima kao što su Superman, Batman, Wonder Woman i drugi. Iste godine, HBO je najavio da razvija seriju o junacima iz “The Watchmen” stipa koju će voditi Damon Lindelof, čovek koji je bio zaslužan za razvoj i kvalitet kultnih projekata kao što se “Lost” i “Leftovers”.

Kao veliki ljubitelj “Watchmen-a”, HBO produkcije, a i Lindelof-ovog rada, naprosto nisam mogao da dočekam priliku da vidim šta će se desiti sa ovim projektom. Posle nešto više od dve godine čekanja, “The Watchmen” je 20. oktobra napokon premijerno pušten na HBO platformama. 

Nakon prve epizode, ostao sam malo razočaran.

Uprkos tome, nastavio sam aktivno da pratim seriju jer sam prosto previše vremena proveo prateći razvoj projekta da bih tek tako odustao od njega, a opet sam znao i da Lindelof voli da drži publiku u totalnom mraku prvih nekoliko epizoda. 

U narednih nekoliko nedelja, doživljaj HBO-ovog “The Watchmen-a” je krenuo drastično da mi se menja. Iako serija nije išla u pravcu u kom sam očekivao, kvalitet je bio neosporan. Lindelof je izvukao nekoliko kečeva iz rukava koje samo on ima, što je bilo dovoljno da se ponovo zapalim i dublje posvetim projektu.

Sad u ponedeljak, premijerno je prikazana poslednja epizoda prve sezone HBO-ovog “The Watchmen-a”. Nakon gledanja iste, morao sam debelo da razmislim šta tačno mislim. Da bih sabrao utiske kako treba i napisao što kvalitetniji tekst, odlučih se da pogledam svaku epizodu još jednom i pustim dan-dva da mi se utisak lepo slegne u glavi pre nego što krenem da pišem.

U nastavku ovog teksta, možete pročitati šta mislim o “The Watchmen” fenomenu, kao i novom, ludački ambicioznom HBO projektu koji obrađuje Moore-ov i Gibbons-ov klasik.

Dobrodošli u Talsu, Oklahoma – kolevku rasizma

Serija “The Watchmen” se primarno odvija u Talsi (Oklahoma) u alternativnoj realnosti u kojoj je Amerika dobila rat u Vijetnamu, a od Hladnog rata do kraja nije bilo ništa. Iako je glavni narativ smešten u današnjici, događaje koje pratimo u seriji odvijaju se u rasponu od 100 godina. 

Lindelof nas na početku serije upoznaje sa bezimenim dečakom i Amerikom u kojoj on odrasta. Ovaj dečak je imao nesreću da svoje detinjstvo proživi u Oklahomi, preciznije u malom mestu po imenu Talsa, koje je dvadesetih godina prošlog veka bilo epicentar najvećeg rasnog genocida u Američkoj istoriji. 

Kroz uspomene ovog dečaka, Lindelof nam daje do znanja da je njegova Amerika mesto teških, krvavih i dubokih sukoba.

Čitav vek nakon čuvenog zlodela, u ovom gradu se ljudi i dalje bore sa izraženom rasnom segregacijom. Nakon odluke šerifa Judd Crowford-a da se poreza oslobode žrtve događaja iz 1921. godine i njihove porodice, u Talsi opet kreće da se diže pakao. Formira se neo-fašistička grupa pod nazivom “Seventh Cavalry” čiji članovi nose imitaciju Rorshach maske i za cilj imaju da poubijaju sve policijske službenike, ali i građane koji su porodično povezani sa preživelima ili žrtvama iz incidenta koji se desio 1921. godine.

Posle prvog napada ove grupe u kojem su mnogi policajci izgubili svoje živote, Judd Crowford zahteva od svojih preostalih službenika da počnu i sami da nose maske kako bi se zaštitili i sakrili svoj identiet, te osigurali da ih neo-fašisti ne salete u njihovim domovima, kao što je to bio slučaj sa mnogim njihovim nastradalim kolegama.

Svi aktivni policajci sada nose žute maske, a bivši policijski službenici koji tehnički nisu zaposleni, ali rade na očuvanju stabilnosti – imaju kompleksnije maske, kao pravi superheroji. Među njima je najistaknutija Angela Abar čiji alter-ego, Sister Night, predstavlja noćnu moru za svakog neo-nacistu i fašistu.

Međutim, pored svega ovoga, u Talsi se dešava i nešto mnogo opasnije. Sumnja se da se Bog prerušio u čoveka i da slobodno šeta ulicama. Za nekolicinu izuzetno ambicioznih ego-manijaka, ovo predstavlja jedinstvenu priliku da se taj isti Bog ubije i da se prisvoji njegova moć.  

Nastavak? Novi početak?

Serija “The Watchmen” sigurno neće biti laka za praćenje onim gledaocima koji nisu čitali strip. Iako je Lindelof smislio novu priču koja je utemeljena u realnosti, on se s vremena na vreme oslanja na bazu. Na veliku žalost onih koji nisu Moore-ovo i Gibbons-ovo remek-delo naučili napamet kao pesmicu, Lindelof ne troši puno vremena da novoj publici objasni kontekst, odnose starih likova, niti otkud sad oni tu. Ovo je nešto što publika mora sama da pohvata, te toplo preporučujem da pročitate strip pre nego što se upustite u gledanje ove serije. 

Možete naći super izdanje u “Čarobnoj knjizi” koje možete poručiti i preko sajta.

Pošto većina populacije ipak nema naviku da kupuje i čita stripove, više puta su me pitali da li je Snyder-ov film dovoljno dobra zamena za strip kako bi se pohvatali likovi i radnja.

Moj odgovor je uvek bio isti: da i ne. 

Kao što gore pomenuh, Snyder-ov “The Watchmen” je loše prošao kod hardcore ljubitelja stripa jer ima puno odstupanja od originalnog materijala na kojem je zasnovan. U Snyder-ovom filmu, gledalac može da sazna generalno o događajima i likovima koji su pomogli da se serija postavi na noge, ali je strip ipak znatno češće referenciran ovde. Kako narativno, tako i vizualno.

Stoga, smatam da oslanjanje na film nije preterano pametno pošto će posmatrač i dalje imati ozbiljnije rupe u znanju. Određeni zlatni momenti serije će prosto proleteti iznad glave, što je prava šteta. 

Pošto se ovaj projekat ne nastavlja direktno tamo gde je strip stao, Lindelof i HBO su uložili dodatne napore da popune rupe između Moore-ovog i njihovog “The Watchmen-a”. Pokrenuli su sajt po imenu “Peteypedia” (koji je dostupan samo u Americi nažalost, te je potrebno da imate VPN da bi uopšte ušli na ovu adresu) gde Lindelof i ekipa kače detalje o događajima koji su se dogodili u tih 30 godina razlike između ove dve priče. Pored toga, postoji i oficijalni podcast gde Lindelof diskutuje o svakoj epizodi nakon premijere.

Kao što možete da zaključite iz svega ovde napisanog, potrebno debelo predznanje da bi se u potpunosti skapirala priča i pohvatali svi detalji nove HBO serije. Koliko je ovo dobro ili ne, to zavisi isključivo od toga koliko ste spremni da se posvetite ovom projektu i ispratite sve što nudi u različitim formatima. Ako ste slični meni i nikad vam nije dosta informacija, onda ćete definitivno uživati u svemu što je Lindelof spremio u sklopu ovog projekta.

Ljubavna priča u centru paradoksa

U nekoliko intervjua, Lindelof je rekao da je strip Stari zavet, a da on u svojoj seriji pokušava da napravi Novi koji će produbiti priču na jedan drugačiji način.

Upravo to smo i dobili ovde. Lindelof-ov “The Watchmen” koristi Moore-ov i Gibbons-ov materijal isključivo kao platformu na kojoj će da iznese svoju originalnu priču.

Na stranu što “The Watchmen” pokreće mnogo tema, ova serija, kao i prethodne dve koje potpisuje Damon Lindelof, u sebi nosi jednu ljubavnu priču koja u isto vreme usklađuje prošlost sa sadašnjošću, jer priča priču kroz prizmu generacijskih trauma. Do kraja serije, mi vidimo da su Angela, Laurie, Wade, Adrian, Lady Trieu i Will proživeli traumu koja je evoluirala u krizu identiteta, vere i odnosa prema stvarima, što ih je sve oblikovalo na različite načine. 

U neku ruku, “The Watchmen” je tematski vrlo sličan projekat kao “Lost”: Lindelof koristi misteriju da ispriča jednu vrlo ljudsku priču o tome kako izgraditi zajednicu i učiti o sebi od drugih.

Takođe, Lindelof ovde se bavi i brojnim paradoksima, među kojima je i pitanje: “Šta je starije: koka ili jaje?”

Znam da zvuči bizarno kad pišem ovako van konteksta, ali jaje igra važnu ulogu u ovoj seriji. U svakoj od devet epizoda koje ima prva sezona “The Watchmen-a”, jaje se javlja u nekom obliku i služi da podvuče temu epizode, kao i da najavi šta da očekujemo u daljem razvoju serije. Uz deo gde Ozymandias shvata mane utopije o kojoj je sanjao, jaje je najjači momenat serije. 

Naravno, ovo je previše pojednostavljeno posmatranje materijala. Lindelof zaista ulaže ogromne količine truda da svoj glavni narativ obogati i mnogobrojnim drugim temama i pričama koje su na kraju učinili ovaj projekat toliko dopadljivim kompaniji kao što je HBO.

Jedan od tih narativa koje takođe treba pomenuti je vezan simboliku maske koje heroji nose.

Mržnja rađa mržnju

Ono što je veoma zanimljivo u seriji “The Watchman” jeste realan i često ambivalentan prikaz rasizma, moći, zla, kao i kompleksnosti ljudske prirode. Vrlo otvoreno, ljudska priroda je označena kao u svojoj srži destruktivna, a kada vidite kako mržnja rađa mržnju stvarajući beskonačan domino efekat – pitaćete se čemu sve to uopšte.

U tom smislu, veoma je značajna simbolika maske. Iako su ih policajci kao predstavnici zakona počeli nositi zarad zaštite identiteta, zanimljivo je kako granica između ispravnog i pogrešnog postepeno bledi, te simbolično maske postaju deo njih. Kada vam neko ne vidi lice, u stanju ste da srastete sa svojim alter egom i da vas ponese lični osećaj pravde, što često rezultira time da niste ni gram bolji od zločinca kojeg mlatite na mrtvo ime.

Kako u poslednjoj epizodi jedan od likova fantastično zaključuje – maske nosimo da prikrijemo strah, ali one ne dozvoljavaju našim ranama da dišu i zarastu.

Međutim, serija takođe sugeriše jednu vrstu nihilizma: svet je u svojoj osnovi nepopravljiv, dobro nikada ne pobeđuje zauvek, već se samo dešava dinamično smenjivanje vladavine dobra i zla. Pritom, biti dobar i izbegavati nasilje u svetu gde vlada zlo vodi ka tome da ispadnete budala, da vas šutiraju dok vi gubite dah i plemenito razmišljate kako “nasilje nije odgovor”.

Kombinacija besa, osećaja nemoći, nepravde i straha najčešći su okidači za likove i podstiču ih da uzmu stvari u svoje ruke i poravnaju račune sa svima, sa ili bez maske. Ali znate onu duboko tačnu izreku: oko za oko i ceo svet ostaće slep.

Likovi u seriji, veliki umovi koje je teško jednoznačno moralno obojiti, preuzimaju stvar u svoje ruke. Neki od njih se ponašaju kao lutkari koji povlače konce iz senke i prave diverzije kako bi kreirali zlo, ali svakako manje zlo nego ono što bi ljudi sami sebi naneli uperivši oružja jedni u druge. Zapravo, smisao niza dela i nedela unutar serije razumećete tek kada se pred vama razvije kontekst i usputni događaji u potpunosti raščivijiaju, a iskustvo počinilaca i njihovo mesto u većem sistemu postane jasno.

Upravo ta slojevitost i mnogoznačnost koja kulminira u epizodi koja objašnjava origin story heroja Hooded Justice, je nešto zbog čega vredi gledati “The Watchmen”.

 Mehanika serije

Tehnički gledano, “The Watchmen” je zaista impresivan televizijski projekat. Baš kao i u stripu, perfektna simetrija i preodređene palete boja koje prate likove je nešto što se može videti u svakom kadru ovog projekta. Svaka scena je pretrpana prezanimljivim detaljima koji imaju neke reference na strip, te je naprosto obavezno pogledati epizode više puta kako bi se uhvatile sve forice.

Kao i u “Leftovers”, najsnažnije epizode nove Lindelof-ove serije su upravo one koje nas izmeste iz glavne misterije i pruže nam kontekst o igračima koji su do početka upravo tih epizoda delovali mlako (primeri: “This Extraordinary Being”; “A God Walks into Abar”). Koliko je ovo dobro, toliko je i loše. To znači da Lindelof opet ne zna sasvim umešno da razreši ono što zapetlja.

Iako sam suštinski zadovoljan razvojem situacije i svim okretima koje je serija priredila, moram biti iskren i napisati da su mi neujednačen tempo i besmisleni propusti poput toga šta je sa slonom i kakve je motive imala Bian da uradi ono što je uradila Adrian-u (no spoilers!) – prilično narušili finalni utisak o sezoni. Takođe, primetno je da je Lindelof dosta koristio Dr. Manhattan-ove moći da se lenjo izvuče iz mrtvih uglova u koje sam sebe ugura, što mi je nekako delovalo kao varanje. Svakako nedovoljno dobro za profesionalca tog renomea.

Pored toga, nemam neke preterane zamerke o prvoj sezoni serije. Žao mi je što se Nite Owl nije pojavio ni u jednoj sceni, ali ok. Nema nekog preteranog smisla suditi o kvalitetu priče serije na konto samo jedne sezone. Pretpostavljam da će ga biti više svega u nastavku (ako Lindelof ne odustane od serije, pošto je skoro sigurno da će mu HBO dati pare da nastavi da radi na ovome).

Ono što me je posebno oduševelo u seriji “The Watchmen” jeste gluma Jeremy Irons-a. Iako niko na svetu nije sumnjao u glumačke sposobnosti ovog veterana, Jeremy je opet uspeo da prevaziđe očekivanja. On je zaista fantastičan kao vremešni i ogorčeni Adrian Veidt (Ozymandias) čiji ego i arongacija izbijaju iz svake interakcije koje ima na ekranu. Čitav taj narativ u zamku gde on pokušava da pobegne je zaista fenomenalan; pored priče o Hooded Justice i jajeta, možda i najzanimljiviji.

Momenti vezani za Dr. Manhattan-a nisu opravdali isčekivanja. Pored toga što glumac nije bio dovoljno dobar i uverljiv, dugoočekivano pojavljivanje svemoćnog plavog čoveka i njegovo “žrtvovanje” je na kraju nekako bilo slabašno. Da, postoji ta paralela sa Isusom, ali opet deluje lenjo i nedovoljno dobro skuvano.

Uz Irons-a, dobitnica Oskara Regina King je takođe opravdala Lindelof-ovo poverenje.

Regina je glumica koju Lindelof prosto obožava i sa kojom ponovo sarađuje nakon “Leftovers”. Kao Angela Abar, Regina je dobila i više nego dovoljno prostora da pokaže svima da je sjajna glumica. U svim, ali apsolutno svim scenama u kojima se ovde pojavljuje, Regina je uverljiva i moćna. Takođe, treba pomenuti Tim Blake Nelson-a, Louis Gossett Jr.-a  i Jean Smart, trio veterana koji su vrlo lepo izneli svoje role.

Jedini pravi promašaj u seriji što se glumačke postave tiče je Yahya Abdul-Mateen II. Nije mi jasno zašto se Lindelof odlučio da ide sa njim za tako važnu ulogu, ali ok. 

Za kraj 

Iako je sam kraj malo bangav i sadrži uvek omraženi cliffhanger, prva sezona serije “The Watchmen” se ipak prihvatljivo završila budući da je svaki od glavnih likova dobio neki vid epiloga. Iako smo u Lindelof-ov “The Watchmen” svet ušli na mala vrata i pratili priče likove koji su faktički smrtnici i bore se svojim traumama i sredinama, na kraju sezone izlazimo iz njega uz likove kao što su Lady Trieu, Dr. Manhattan i Ozymandias koji zaista imaju moć da menjaju svet. 

Kako HBO tvrdi, ova serija imala je milionsku publiku. Poslednja epizoda prve sezone oborila je rekord: u roku 24 sata, preko 1,6 miliona ispratilo je finale “The Watchmen-a” preko različitih HBO kanala i platformi.

Na stranu visoka gledanost, moj finalni utisak je da “The Watchmen”, kao i svaki drugi Lindelof-ov projekat, nije za širu publiku. Lindelof je neko ko zahteva od posmatrača da uradi domaći zadatak, da pomno prati sva dešavanja i analizira svaki mirko-segment izuzetno kompleksne i zamršene priče koju servira na ekranu. Ukoliko niste spremni da se toliko investirate i faktički pretvorite u detektiva koji će loviti simboliku u svakom kadru, dublji smisao naizgled besmislenih detalja, kao i prave motive likova – onda ovo nije projekat za vas. A ako volite da od serije napravite igru i iznova sve vrtite po glavi i analizirate – onda je “The Watchmen” pravi raj za vas!

Prve sezona serije “The Watchmen” (“Nadzirači”, na sprskom) dostupna je sa prevodom na HBO GO platformi. Ukoliko vas interesuje ovaj projekat – iskoristite priliku i ispratite novi Lindelof-ov projekat u celosti potpuno legalno!