Ovaj film poseduje ogromno poštovanje kod publike, čak je i tretiran kao jedan od boljih filmova svih vremena. U startu ću vam reći da se apsolutno ne slažem sa takvim izjavama, i ako ste fan dotičnog projekta, možda ovo ne bi trebali da čitate. Ja sam ovaj film doživeo kao glorifikaciju praznoglavog i razmaženog tinejdžera, i planiram da elaboriram svoje mišljenje u ovoj recenziji.
Počeću sa dobrim momentima kojih zaista ima malo, a to su kinematografija, odlična i prelepa priroda koja je uhvaćena, i muzika koju poseduje projekat. Toliko o tome. E sada, prelazimo na analizu glavnog lika, i poruka koju njegovi postupci ostavljaju. Naš glavni lik, Kris Mekendels (Chris_McCandless), koji je jedan mentalno nestabilni, samoživi mizatrop, koji biva okončan od svoje čiste arogancije. Krisova dela nas uče da ako ikakve probleme imate u kući, pa čak i one koji spadaju u “normalne” ( da se roditelji često međusobno raspravljaju), trebate pobeći od iste, i nikada im se više ne javiti. Po ovoj priči mi stečemo utisak da je ovo savršen svet, prepun ljudi koji se oko svega slažu i nikada ne raspravljuju, jedino Kris i njegova draga voljena sestra imaju roditelje koji se svađaju. A da, sestra mu je toliko draga, da je on olako odlučio da je ostavi u tzv. “paklu roditeljskog doma”, i da joj se nikada više ne javi. On u filmu navodno odbacuje sve materijalne stvari i ne prihvata nikakav novac. Principijalan momak nema šta, dok se na polovini filma ne zaposli u Burger Kingu (Burger_King), da bi od plate kupio kajak i platio put do Aljaske. Malo se tu već sve raspada, i stvara se slika jednog hipokritičnog pozera. Naravno on taj kajak, iako je prvi put seo u njega vozi kao profesionalac, a da ne pričam kako sve ljude koje je sreo, baš oni nekako uvek ispadaju da budu najbolji ljudi na svetu. Spremni da pomognu, i podele sve sa njime. Druga jako iritantna stvar gde se njegova filozofija “živeti isključivo od prirode” jako raspada jeste život u napuštenom autobusu. Napušten autobus nije deo prirode, on je ipak tvorevina modernog društva….ako je tako principijalan mladi hipik, što nije otišao u pećinu da spava? Ha? Grozno…
“Into the Wild” sam doživeo veoma pogrešno protumačenim od strane reditelja, on predstavlja Krisa kao anti heroja sa pobunjeničkim stavom, umesto kompletne budale koja je zaslužna za svoju besmislenu smrt, i uzrok najveće tuge svojim najbližima.
Ovaj film sadrži neverovatne rupe u filozofiji, i pokušaće da vas ubedi da je Kris neka vrsta moderne Sidarte…ali svako normalan će iz ovog projekta zaključiti da “za ideale ginu budale”.
Ocena: 3/10
Slični članci
Siobhan
Standing ovation za ovaj rivju. 🙂 Svaka čast! 🙂 Potpisujem od prve do poslednje reči. Rupe u priči, nelogičnosti, nedoslednosti, potpuni promašaj. Film koji je "mnogo hteo, malo započeo". 🙂
Goran Mirković
Drago mi je da se slažeš i hvala na pohvalam…morao sam ga opljuvati, iako kad god krenem nešto loše o njemu, masa ne skoro povrćem gađa! O.o
Vila la revolution! 😀
RastaSheep
Moram priznati da nisam gledao ovo ostvarenje, al bas me zanima kakav cu ja utisak steci, posto sam na vise mesta video visoke ocene kriticara a i publike .. kanda neko nije u pravu .. videcemo, utiske javljam 😀
Goran Mirković
obavezno! 😀
aleksandra
prestrog si prema filmu, meni je poenta super,istina prica, i drago mi je videti nekog kako se drzi svojih principa, uverenja, ideala do kraja.
Goran Mirković
Pa ja sam uvideo to kao glorifikaciju površnog i razmaženog klinca. Da se baš drži ideala, ne bih se složio…kao što sam napomenuo, on priča kako je "all natural" ali ipak radi u toku filma za pare, i spava u busu, što je ipak tvorevina društva..ako je tako true, mogao je u pećini spavati….nekako ga smatram pozerom, ali to je opet moje neko viđenje.
Ivica
Meni nije bitno kako tumačim motive glavnih likova u odnosu na moj pogled na svet, već koliko uspešno film prenosi njihove svetove, bez obzira da li su zamišljeni ili stvari.
Ideja koja gura Krisa jeste da je svet u svojoj srži dobar i neiskvaren, a čovečanstvo je to prosto zaboravilo. Zato on vidi ljude kao sjajne i otvorene. Nije da su oni zaista takvi, već ih Kris tako doživljava.
Krajolici mogu biti dosadni, jer ako putujemo kroz šumu 12 časova, prvobitna oduševljenost za većinu prerasta u dosadu.
Kod Krisa, priroda izgleda predivno, ne zato što jeste ili nije takva, već je on tako vidi. Spoljašnji svet ima tumačenje samo u ljudskim očima, šuma sama sebi nije ni lepa ni ružna, budući da su to ljudski koncepti.
Zato mislim da je film posebno sjajan na kraju, kada se njegov svet ruši, i sve postaje sivo, strašno i preteće. To je njegovo viđenje života neposredno pre smrti. 🙂
Mirjana
Potpuno drugačije sam doživela kraj filma. Poslednja misao koju zapisuje pre nego umre (a toga nije bilo na titlu) otprilike glasi: Istinska sreća nije sreća dok se sa nekim ne podeli. Ja sam iz toga zaključila da je on shvatio da je na pogrešnom mestu tražio sreću.
Goran Mirković
Ne bih se složio, očigledno da posmatramo ovaj film iz skroz drugačijim aspekata. Svaki film stvara i utiče na pojedinca na drugačiji način, ali koliko ja pratim filmografiju, svka priča koja je vredna ostvarenja, pogotvo u Holivudu, nosi sa sobom neku vrstu poruke, da li transparentne ili suptilne, ali svakako nameravaju da nam formiraju nekakvo mišljenje o projektu, akterima i priči koju smo ispratili. Njegov pogled mi uopšte nije fascinantan, jer je on realno vrlo površan. Njegova ideologija je zasnovana na odbacivanju svega što je moderno društvo stvorilo, i svaku tvorevinu moderne socijalizacije svatra zlom, dok i sam krši svoja načela i koristi novac, prevozno sredstvo, i na kraju boravi i umire u istoj ljudskoj tvorevini.
Ne sviđa mi se pristup reditelja čitavoj temi, meni je stvor utisak da on Krisa, onako Holivudski uzdiže u svece, dok apsolutno ne kritikuje ni jednu njegovu samoživu i nepromišljenu ulogu.
Slažem se da je film vizuelno odličan, da su kadrovi izvrsne prirode bajkoviti., ali nikako ne prihvatam filozofiju scenarija, i glorifikaciju ovog pozera.
Dino Majstorović
ne može se čovjek nadjebavati s tobom u argumentaciji kad si tvrdoglav.Nazivaš površnim čovjeka koji se odrekao svega besmislenog u ljudskom životu, kapitalističkog zla i banalnih malih života.Život je u nama ljudima i treba se kretati da bi ga osjetio.Kris svakako nije nadobudni,razmazeni pozer kako ga nazivas vec je svojevrsni disident koji tezi ultimativnoj slobodi.I ne vidim zaista razlog zasto trazis dlake u jajetu poput toga sto je radio da skupi za kajak..jer tu nema nikakvih kapitalnih tendencija, vec je samo morao prolongovati svoj plan.Šta je trebao,napraviti od drveta savršen kajak? Onda autobus isto, još jedan akognitivan argument, jest pomalo idealno,naidje na bus u aljasci,ali da ti naidjes na bus bi li otisao u pecinu? Sitnice koje samo malo odstupaju od filozofije filma su nevazne za poruku i ideju filma koje svakako postoje.Svim open minders-ima se svidio film, tačnije oduševio ih je.HVALA
aleksandra
niko nije savrsen, pa tako se i on morao posluziti odredjenim stvarima koje ne voli da bi dosao do nekog viseg cilja. surovo ili ne – morao je spavati u autobusu, jer klima u aljasci nije bas tako blagonaklona.ALI koristio ga je bukvalno kao nesto odbaceno, kao les, da bi preziveo. nije ga vozio po planinama, itd.
Goran Mirković
Ne znam, a nekog ko se realno kroz film prezentuje kao ekstremista, i strogo osuđuje društvo, nekako mi je fejk da pravi kompromise. Mogao je sklomište napravit i od drva, i u nekoj uvali, kao i u pećini….ako se već ispostavilo da je super spretan, kao npr. kad je prvi put seo u kajak i odmah savršeno vozio! 🙂
aleksandra
mozda je trenirao veslanje! 😀
drveni advokat
Film je urađen po istinitoj priči i pošto se glavni junak nije (ako se dobro sećam) dve godine javljao roditeljima, niti je iko tačno znao šta se dešavalo sa njim, rupe su popunjene onim što bi scenaristi i režiseru (uz asistenciju porodice i podatzaka koje su pronašli) bilo logično, zar ne? 🙂
Meni se film dopao, čak sam i osetila povezanost sa njim, jer šablon u koji nas je civilizacija zakopala ume ponekad jako da sputava i smeta.
Baš spomenuh ovaj film i kod mene na blogu 🙂 Nisam se udubljivala u analizu koliko ti, ali sam sada dala svoje mišljenje 🙂 Što nikako ne znači da ne poštujem tvoje 😉
http://drveniadvokat.com/2010/11/u-divljini-into-…
Goran Mirković
Meni sve pokazano u filmu svedoči suprotno…iako je urađen po istinitoj priči, smatram daje realizovan na jedan veoma mizeran način.
Naravno, to je moj utisak, svako doživljava film na sopstveni način. Ali analiza priče koja je predstavljena nama u ovom filmu je svakako nelogična i rupičasta… Ne osporavam tvoju impresiju, ja sam izneo nedostatke koje sam uočio i dobio od strane filma… Neistrajnost u sopstvenoj filozofiji je za mene najgora stavar….
RastaSheep
Odgledao ga, i nije tako strasno, kao sto je DrveniAdvokat napomenula da je film radjen prema istinitom dogadjaju, verovatno nije sve bilo bukvalno tako ali ima istinitih elemenata verovatno 😀
i meni je malo cudno bilo, autobus usred nedodjive,i to stalno vracanje u autobus je malo zbunjujuce al u svakom slucaju simpatican film … u svakom slucaju slazem se sa Ivicom, Aleksandrom i Marijom 😀
Darko
Slažem se sa tvojim stavovima o glavnom liku, ali ne vidim gde je tu film podbacio. Film nas podseća zašto je čovek društveno biće. Svi koji su bilo šta postigli u životu, učinili su to zahvaljujući drugima.
ThePejda
Mene je ovaj film motivisao da istrajem u onome što želim. I mislim da film ne glorifikuje, kako kažeš "praznoglavog i razmaženog tinejdžera" već naprotiv prikazuje da nisu svi naši ideali i ideje dobre. Koliko sam ukapirao on je sve vreme težio tome da bude sam, ali je pred samu smrt rekao rečenicu, koja će meni osteti urezana "sreća je stvarna smo kada se deli".
Kapiram da, iako je uživao u svojoj samoći i ispunjenom cilju, shvaio da je pogrešio i krenuo nazad, ali kasno.
crna lampa
Bravo majstore, svaka ti je zlatna! Od prve do poslednje rečenice! Nemam šta da dodam. Da se razumemo, produkcijski, film je iznad proseka, ali ukupan utisak, ukus koji ostaje u ustima svakog ko malo dublje zađe u suštinu… ocena 3,7/10
Goran Mirković
upravo tako, ali većina to neće da prihvati, već glorifikuje ovog umišljenog imbecila 🙂
ДЈА
Свака част на рецензији. Сложио бих се са огромном већином ствари које си рекао и заиста не видим чему оволика популарност и одушевљење овим филмом. Очекивао сам доста од филма видевши оцену на "IMDB" а добио крајње досадну причу "саможивог бунтовника без разлога" који чак не мари са осећања ни својих најближих.
Meatgrinder
Svaka cast Gorane,potpuno se slazem ,jako pretcjenjen film
Joliva
Počeo dobro.. Ona scena kad mu se kosa zakači za pirsing na početku i komentar: ,, 'Bem ti minđušu!'', pišanje. Ja mislila da će biti filmčina, kad ono… cvrc. Slažem se s tobom skroz! 🙂
Jamezdin
Ja moram priznati da sam ovaj film doziveo isto kao i ti – film o razmazenoj samozivoj budali koju su sopstvena glupost i nerazumevanje svega oko sebe odveli u smrt. I kao takav bio mi je gotivan 🙂 Nije da padnes u nesvest ali je dobar.
skywalker
Onda je momak antiheroj. Šta je tu čudno? Sve stoji, ali zar njegovi postupci nisu tu da prikazu nepostojanost i neodrzivost njegove filozofije, podsetilo me na romane Pola Ostera, Moon Palac konkretno. I zar klinci nisu uistinu robovi povrsnog shvatanja o napustanju civilizacije, negiranju drustvenih tekovina, al sve to u jednoj instant formi, ne kao neko koga priroda hrani, oblikuje, ko je postuje jer zivi od nje i u tom smislu, film je uspeo. Ima ljudi koji uistinu zive sa prirodom, bez CAT cipela…
Ivk
Film i priča su po mom mišljenju odlični, još više me je oduševila činjenica da je reč o istinitoj priči. Ne vidim uopšte razlog za zlurade konstatacije… Priča je o traženju sebe i stalnom preispitivanju u ovom svetu prepunom nelogičnosti, ljudske patnje izazvane pohlepom, materijalizmom, borbom za moć, društvenim konvencijama, neprestanim uništavanjem ekosistema planete… Čak mi i neke "nelogičnosti" koje je recenzent naveo pomažu da film stavim u kontekst stvarnog sveta i razumem ga kao istinitu priču što i jeste, a ne kao holivudsku modernu bajku u kojoj žive samo beskompromisni likovi koji se obično javljaju u samo dve pojavna oblika "good guy" i "bad guy". "Good guy" je u takvima bajkama pored toga što je "dobar" uglavnom i šampion konzumerizma i materijalizma (ima najbolji auto/konja, nalepšu kuću/dvorac i pored sebe njapopularniju devojku/barbiku, zajdno sa još brdo kliše ličnih osobina i replika. Taj toliko istrošeni koncept vuče koren iz pokušaja da se na jednostavan način prenese poruka i moralno/propagandno edukuje/indoktriniraju neuki širi slojevi stanovništva koji ne žele da se bave malo komplikovanijim konceptima u životu od "eat/shit/fuck/die". Takvi filmovi su takođe i bolji lakši i jeftiniji proizvod, koji uz malo patetike i jeftinih emocija postaju poželjna i lako svarljiva roba koja se može često konzumirati. Kao mlad čovek sam i sam bio naklonjeniji filmovima sa takvim konceptom, jer sam ih lako razumeo i još lakše sebe stavljao u kontekst i ulogu glavog junaka. Takve predvidljive i pitke filmove sada uglavnom izbegavam da gledam i više se koncentrišem na priče koje će mi ponuditi mnogo više slojeva, mnogo više nijansi od crne i bele, koji će me naterati da razmišljam o njima i nakon što se film završi i u kojima ću videti i neke socijalne, antisocijalne fenomene kojih da tada nisam bio svestan. Ukratko filmove uz koje ću moći bolje da razumem svet i ljude oko mene i na kraju sebe samog. Ovaj film je jedan od tih, i ovde imamo nešto drugačije i neočekivano u odnosu na šta smo navikli, pa samim otklonom od očekivanog i ustaljenog, od obrasca koji lako razumemo i u kom se osećamo sigurno, donosi određenu nelagodu, ali zato tera na razmišljanje.
Potpuno razumem i poznajem ovu polovinu komentatora, i otprilike njihov mentalni sklop, koji ovakvu ličnost i ovakav film ne mogu da razumeju, i doživljavaju aktera kao "razmaženog" "mizantropa". To su obično ljudi koji nisu spremni na kompomise odricanje u životu zarad nekog/nekih ideala i u stanju su da relativizuju razloge za svaku inicijativu koja bi mogla da naruši njihov konformizam. Razlog zbog čega ih tako dobro razumem je jer sam ja jedan od takvih koji nisu uvek spremni na odricanje zarad ideala, i to ne smatram svojom dobrom osobinom, ali mi je ultra zlurado kad neko osporava ljude koji pokušavaju da ovaj svet učine boljim mestom za sve, a ne samo za sebe (i to sam radio pre nego što sam malo sazreo). Kod ljudi koji su spremni na odricanje zarad ideala, zarad opšteg dobra se to prepoznaje u duhu, nebitno da li su dovljno sposobni i da li za to koriste najefikasnije metode, i ako nisam u stanju da ih podržim jer sam previše sebičan da bi se odrekao konformizma, nikad ih neću osporavati. Ovakva osporavnja su obično usled toga što se osporavni odvažio na odricanje zarad neke opšto dobre stvari, dok se onaj koji osporava oseća moralno ugroženo i pokušaće da relativizuje metode, proces i ciljeve osporavanog i tako sebe stavi u ravan ili u intelektualno, moralno superiornu poziciju. Ovo sam puno puta video, i u početku mi je bilo jako čudno što ljudi tako strastveno osporavju nekog ko želi da uradi nešto univerzalno pozitivno. Dugo vremena mi je trebalo da shvatim da se ljudi koji strastveno osporavju u takvim situacijama osećaju prozvano i da vodeći računa o svom moralu i etici pred sobom i pred drugima, biraju put osporavnja, često se hvatajući za nebitne sitnice koje su na raspolaganju a koje su navodno dokazivale neiskrenost u namerama gubeći iz vida suštinu. Savršen proces i put ne postoje, samo stalno preispitivanje i štelovanje jedara i kormila, ali je bitno ići ka cilju.
Ivk
Osvrnuću se sad malo detaljnije na recenziju. Mislim da je recenzent strašno pogrešio što je film "doživeo kao glorifikaciju praznoglavog i razmaženog tinejdžera" i savetujem ga da film pogleda još jednom malo otvorenije za drugačije ljude i drugačiji pogled na svet. Takođe moram da se usprotivim sledećoj rečenici "U startu ću vam reći da se apsolutno ne slažem sa takvim izjavama (gde je tretiran kao jedan od boljih filmova svih vremena), i ako ste fan dotičnog projekta, možda ovo ne bi trebali da čitate" jer se obeshrabruje čitanje u slučaju da vam se film dopao, pa samim tim i dalja diskusija o istom što opet govori o beskompromisnim stavovima recenzenta i željom da komunicira samo sa istomišljenicima (što je po nekim komentarima uspelo), iako je ovo sajt za komentarisanje i diskusiju o filmovima, a diskusija pretpostavlja iznošenje i obrazlaganje različitih, često suprotnih stavova o nekoj temi. I dalje u recenziji postoji puno stavova koji nisu baš logični, ali bi previše mesta i vremena zauzelo elaboriranje svake od njih. Osvrnuću se samo na dve posebno zlurade konsatacije, prva gde se, citiram "stvara slika jednog hipokritičnog pozera" i gde glavni akter dobija epitet, citiram "kompletne budale". Ne mogu da zaključim kako neko može da bude pozer ako je otišao u divljinu, da živi sam i gde nema ko da ga vidi. Ne znam, možda je pozirao pred vevericama ili medvedima… Epitet "kompletne budale" je pre svega uvredljiv, kako za junaka filma, tako i za one koji ga poštuju (radi se ipak o stvarnoj osobi); takođe dalje jer implicira da je trebao da se povinuje društvenim normama i živi život na način kako su mu društvo i roditelji predodredili, da valjda oni ne bi bili tužni (malo ću da iskarikiram: Ne bi bili tužni, verovatno ni srećni, samo ravnodušni. Oni bi bili ravnodušni, on ne bi bio zadovoljan, pio bi kutiju Prozac-a nedeljno i živeo bi američki san i gledao tv na kom se non stop u vestima, serijama, filmovima, sportu odvija borba između dobrog i lošeg). Makar je u poslednjem pasusu izrečena jedna pametna rečenica “za ideale ginu budale”. Pametni i hrabri žive za svoje ideale i bore se za njih. Ja vidim da je lik iz filma živeo za svoje ideale i na kraju umro, a ne poginuo, jer i sama reč pogibija implicira da ga je neko ubio, da je poginuo u ratu ili da je umro u nekoj nesreći ili katastrofi. Za ljude koji umiru od trovanja hranom se nikada ne kaže da su poginuli. Svi ćemo umreti, samo se ideali razlikuju. Moj ideal je a pretpostavljam i recenzentov konformizam i sigurnost. Nečiji ideali su drugačiji, manje sebični i učiniće ovaj svet boljim mestom nego što je sad, doneti malo pozitivne energije, napraviti otklon od ravnodušnosti ili će makar malo usporiti propadanje na globalnom nivou koje je očigledno. Glavnog lika ovog filma vidim kao jednog od njih i takvima puna podrška, uostalom kao i produkciji/reditelju koji su kroz ovaj film pokušali da nam približi takav stav
Doc
Krisova filozofija ne stima?Sta,nije istrajna kao Sokratova recimo.Ali cekajte,Sokrat je rekao:”znam da nista ne znam”,a time je mislio na istinu,kao skoro nedostiznu.Pa je potrebno vecito traganje za njom.Da je film tekao idealno onako kako izgleda preporucen model o doslednosti ,Kris izgradi kolibu od drveta I lisca,izrezbari kajak iz debla,zivotinje lovi napravljenim lukom i strelomi,film bi po recenzentu tad bio za 10.Onda bi Kris po Vama bio heroj.No problem je sto je upravo heroj produkt bolesnog drustva.
Heroj,idol,junak.Obozavati ljude kao heroje i poreditiih,cak izjednacavati sa Bogovima za mene je apsurdno.Ta pojava zove se opsesija.Vecina ima opsesiju da bude poznata licnost, bogata,lepa,jaka,vazna.Da li neko zeli biti poput Krisa?Ne,a zasto bi?Kris je budala.Dao je zivot nizasta.Mogao je lepo ostariti ko svaki covek ,umreti “srecan”od neke bolestine,ili se kao vecina mladih iz takve jedne imucne porodice navuci na kokain I umreti predoziran u cistom skupocenom hotelu,ne u starom prljavom autobusu negde u nedodjiji.
Postoji milion opcija da objasne Krisovo ponasanje,osecanja,zivot te svaka biti i istina i neistina.Za filozofe je kinik,sofist,epikurejac,Frojdovci bi problem konfuznog mladica trazili u njegovim ocu,a drustvo,drustvo ce ga ismejati,osuditi.Nemojte se usudjivati da kritikujete i preispitujete njegove odluke i dela,preispitajte sebe.On bar poseduje izuzetnu hrabrost.Mozda mu je vizija mutna,ali ima cisto srce.Koliko bi Vas odbilo nova kola u onakvoj situaciji,prelepu polugolu maloletnu devojku u onakvoj situaciji?U tome je sustina,ironija,tragedija.Losa osoba nikad ne bi mogla da uradi ovako nesto,koliko god to nekima bilo ekstremno,cudno,neodgovorno prema porodici…itd
Film into The Wild snimljen po istinitoj prici nosi poruku,zov kome se materijalisticki oprani um coveka snazno opire.Sama oznaka filma “BIOGRAFY”je dokaz totalno promasene recenzije jer ona ukazuje po misljenju recenzenta Gorana na Krisove “greske”,ne na propuste reditelja,rupe u filmu.Goran ustvari kritikuje i osudjuje Krisa,a ne film.
Kris je pokusao da se probudi iz matrixa nasih zlih zelja.Pokazao nam je da je cilj nevazan.Vazan je put kojim dolazimo do cilja.Koliko ljudi samo, koji su imali situaciju bliske smrti je svedocilo da im se u glavi prelistala rolna filma njihovog zivota.Cisto sumljam da im projektor u glavi pusta luksuzne kuce,automobile,firme gde su bili direktori,fabrike gde su bili robovi,karijere,uspehe.Ne.Bice to film o voljenim osobama,porodici,detinjstvu. No I dalje retki to shvataju,I zive dalje svoj status quo.
isis
To je donekle točno,kako pretpostavljam sugerira Doc,i još neki,da smo nakon ovih svih "recenzija" filma upali u u zamku pravljenja recenzije same odluke Alexandera Superklošara-ali to nam zapravo govori da je film kao umjetničko djelo uspio i proizveo kaontraverze i razmjenu mišljenja na nivou filozofske rasprave-što mu je svakako i bio sam cilj-tj. da nikoga ne ostavi ravnodušnim.Sad ulaziti u spekulativu što se doista na terenu točno i dogodilo očito nije namjera slučajnog gledatelja pa ni samoga režisera, i nije kao što tvrde određeni komentatori , da se tako izrazim "okus i boja "filma i njegovi usputni likovi dojam samoga lika,već njegova kreatora tj. viđenje režisera. Nadalje ono što meni jasno upada u oko je doista po meni krivo interpretiranje samog lika od većine gledatelja,pa se u tom pogledu u potpunosti slažem sa Goranom,iako ostaje doista za odgonetnuti što nam je to režiser želio "poturiti" kao poantu,jer po svemu izloženome iole malo promišeljeniji gledatelj doista dolazi do zaključka,da Pen na kraju nudi razjašnjenje u vidu pokajanja glavnog aktera kad biva suočen sa neminovnom smrću,Ono što je meni nerazumljivo je doista čudan odjek kod publike koja ga instant pretvara u izuzetnog heroja-sinonim čiste hrabrosti.Podsjetimo da je akter,ako i zanemarimo dosta upečatljiv ali nedokaziv osjet nestabilnosti Krisa(koju stvarno ne možemo pripisati samo godinama,jer Kris i nije baš premlad) on ima i problem koji ovdje nitko nije spomenuo-naime Kris boluje od fobije od vode,tako da i taj element može biti motivacija za njegovu borbu i želju da se oslobodi svojih unutarnjih strahova.Kokogod mi ga ne možemo zvati baš egzaktno "hrabrim" momkom,jer kao što vidimo on nema snage do kraja ispitati svoje granice,tj. pokušati se spasiti prelaskom vode unatoč njenoj nabujalosti i hrabro prihvatiti smrt ili oslobođenje,već se svaki put pokunjeno vraća u autobus-kao k majci. Dakle zaključno kakav je to heroj antiheroj utopista anrhista romanitični junak u potrazi za oslobođenjem od skrupula društva,koji kukavčki nalazi smrt ne u prirodi već u autobzusu( u ovom slučaju i za njega-to je metafora za kuću,majčino krilo).Premda je ideja sasvim korektna i stvarna,znači zapravo ja ne znam za druge ali nekako mi se čini da smo svi bili negdje na tom tragu u dobi od 12-16,ali u tim godinama čini se da je nešto krenulo kod ovog dečka opasno po zlu.Meni ovaj film je odličan primjer dječje zanesenosti,i upozorenje mladima(posebno djeci) šta ne raditi i da se ako se već kreće u avanture ovakvih razmjera OBAVEZNO ide najmanje u paru,ili grupi-nikako sam(šta da je npr. slomio nogu ili sl.) i naravno da ponesu -ma kako omražene. tekovine civilizacije (premda je i on sam neke od njih ponio sa sobom),A kako Goran kaže,ako je baš sve toliko mrzio čudno da se na putu služio istima?.Izgleda da on nije mrzio ni novac ni puške ni ništa slično,nego je testirao svoje umijeće preživljavanja od sebe samoga i sa samim sobom,budući je radio za novac a prije toga ga nije ponio,niti je išao okolo i mijenjao dobro za dobro,što bi učinio netko tko ne poštuje boga novca.Sve u svemu film nije dokaz,kao što netko zaključuje "da za ideale ginu budale" ,iz priloženog mislim da Kris nije imao određene ideale, već naprosto potrebu svog ega kojeg ili kojem se trebalo dokazati (vidljivo iz silnih rezbarenih poruka karakterističnih za rano djetinjstvo a koje bi trebale ostati za vječnost.poput sportaša kod ostvarenog cilja), a isto tako nije uzalud umro već kao OPOMENA šta se NE RADI NIKAD,te da tekovine civilizacije trebaju SLUŽITI čovjeku,a ne obrnuto.Svaka je krajnost ubojita.
zozi
S obzirom da je radjen po istinitom dogadjaju,film je po meni odlican.Jako bitna stvar je ona recenica koju je na kraju napisao : "sreća je stvarna smo kada se deli"
Slobodan Miric
Sustina po meni je da je ovaj film radjen po istinitoj prici, tako da te neke supljine oko kupovine kajaka i da li ga je odmah znao voziti ili ne nisu kljucne, pa to je samo film. Sustinski najbitnije je da je glavni akter filma odbacio sve ono sto ovaj svet cini losim mestom za zivot, i stvarno ima mnogo filozofija kojima smo skloni ili ne, ali jedna od cinjenica, da je u sadasnjem svetu novac BOG.
Drugo i ljubav to sto je napustio porodicu ima smisla, pa on nije bio neki balavac vec odrastao covek, a ljubav i sreca u klasicnom smislu je precenjena kategorija, pa nije zivot samo paket svega lepog sto nam se desava, i sad da li je decko heroj ili antiheroj, nije ni to toliko bitno, on je to sto jeste i platio je svojim zivotom svoje ubedjenje, to je svakako neka snaga koju malo ko ima.
A stvarno je dosta nesrece u svetu koju seju u stvari neozbiljni i povrsni roditelji, koji decu vaspitaju smislu samo ti zavrsi fakultet i zaposli se u dobroj kompaniji i slicne stvari, tacno je da bez para ne mozemo da platimo racune i porez drzavi i ostale stvari, ali je definitivno covek otisao daleko od prirode i na svakom milimetru se vidi propast sveta zbog toga….I da se vratim na roditelje, veoma cesto da ne kazem pravilo je da su deca iz losih brakova u problemu, i zbog toga je beg iz takve atmosfere vrlo logican, u svakom slucaju film nije neka fikcija vec prica koja je istinita i u tom pogledu nema supljinu nikakvu..
U svakom slucaju svaka kritika ima svoje pokrice, i podsticajna je za razmisljanje, jer su mladi ljudi skloni romantizmu kao pogledu na stvari, ja sam prvi takav, ja gledam sve dosta ruzicasto i kad je potpuno crno, tako da je ponekad mlade potrebno trgnuti i nagnati na razmisljanje….
babada
slučajno odgledah film (evo, posle 8 godina vaših komentara ) i uvek svratim kod gorana da pročitam mišljenje i komentare, kad mi nešt nije jasno…
a posle ovog filma, zblanuh! se : šta je pisac hteo da kaže? da kad se ne slažeš sa nekim nazovi normalnim životom, idi u avanturu i umri za apsurdne ideale? koje ideale? on nije ni blizu disidenta, on jeste razmažena budala…
gorane, potpuno se slažem sa svakom reči koju si napisao… žao mi da sam izgubila vreme u gledanju filma..pa da je i od šon pena… film sranje porukom…