Godine 2004., Mike Makowsky bio je trinaestogodišnjak i učenik Roslyn škole u Njujorku. Tada je svedočio događaju koji je kasnije zabeležen kao “najveća i neverovatno zapanjujuća krađa unutar obrazovnog sistema u američkoj istoriji.”

Petnaest godina kasnije, Makowsky je upravo o ovom događaju snimio film “Bad Education” oslanjajući se pritom na članak objavljen u “NY Magazine”.

Film se prethodnog vikenda pojavio na HBO GO platformi. Moram da kažem da je, zajedno sa režiserom Cory Finley-om, Makowsky izneo jedan izuzetno zreo filmski projekat koji vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

Inspirisano stvarnim događajima ≠ dokumentarac

Kao i većini ljudi, filmovi koji su zasnovani na stvarnim događajima mi uvek posebno pobude pažnju. Iako je u pitanju igrani film, što podrazumeva i kreativnu nadgradnju i elemente fikcije, interesantno je kroz filmove otkriti stvari koje su se zaista odigrale, a potom i samostalno istražiti stvarnu istorijsku građu. 

Kad je reč o ovakvim projektima, publika često ima potrebu da dekonstruiše i ukaže na sva odstupanja od realnosti, aludirajući na njih kao “propuste” pisca i režisera. Setite se samo serije “Chernobyl” i koliku je pometnju izazvala umetnička interpretacija ove stvarne tragedije.

Podcrtao bih da “Bad Education” nije dokumentarac. Ipak, film odlično pokriva suštinu stvarnih događaja. U nešto malo više od sat i po vremena, pred vama se lagano raspetljava složeno klupko svih dešavanja iza kulisa u administraciji nadležnoj za upravljanje školama u okrugu Roslyn.

Pre nego što nastavite sa čitanjem, napomenuo bih da ovaj tekst sadrži i spojlere. 

Budući da nameravam da se dotaknem i konteksta, odnosno objasnim događaje koji su inspirisali film – neminovno ću otkriti i neke od ključnih detalja. Lično smatram da vam ove informacije neće nužno pokvariti iskustvo gledanja, ali sam ipak želeo da budem aposlutno fer, pa da vam to unapred naznačim.

Istorijske činjenice: skandal i slomljeno poverenje u zajednici

Film “Bad Education” umetnička je interpretacija stvarnog skandala koji je izbio u okrugu Roslyn u državi Njujork, početkom 2000-ih. Evo šta se tada tačno desilo.

Nadzornik škole na Long Island-u po imenu Frank Tassone i njegova asistentkinja Pamela Gluckin, godinama unazad radili su na usavršavanju kvaliteta obrazovnog programa u pomenutom okrugu. Vremenom je školski okrug Roslyn zavredio prestižan status i popeo se na lestvici najboljih obrazovnih ustanova u SAD, došavši čak na 6. mesto. Bio je to veliki uspeh.

Tassone je uživao veliki ugled u zajednici. Uvek uglađen i u odelu, trudio se da bude pristupačan i direktno uključen u sve školske aktivnosti, što je bio presedan za nekoga na njegovom položaju. Bio je sjajno informisan, odavao je utisak erudite, vrhunskog pedagoga i humaniste, a ljudi su ga zbog njegove posvećenosti veoma poštovali i voleli.

Stvari se značajno menjaju 2002. godine, kada se saznalo da je Gluckin proneverila oko 250.000 dolara. Trošila je novac škole za lične potrebe i prala pare fantomskim fakturama godinama unazad. Zbog nesmotrenosti njenog sina koji je krajnje nevešto ostavio prilično jasne tragove iza svojih kupovina, Gluckin je uhvaćena. 

Tassone je sa školskim odborom razgovarao o ovom slučaju i ubedio ih da bi najpametnije bilo zataškati čitavu stvar. Toliko su vredno radili na građenju ugleda škole, a ovakav skandal bi nepovratno urušio sav njihov trud.

Njegova ideja da se Gluckin tiho povuče, bez da bude krivično gonjena, je prihvaćena. Tassone je odboru objasnio kako je Gluckin napravila užasnu grešku, ali da je u suštini psihički nestabilna, da je postupala vođenja očajem budući da je zarobljena u braku bez ljubavi i tome slično. Agenda Tassone-a: Gluckin ne zaslužuje da bude posmatrana kao kriminalac. Oduzeta joj je dozvola za rad i povukla se najpre bez nekih većih posledica.

Međutim, kako se ispostavilo kasnije, Tassone nije štitio samo ugled škole i svoje koleginice i prijateljice, već i svoj sopstveni položaj. Naime, on je takođe godinama zloupotrebljavao javni novac finansirajući svoj luksuzni životni stil. Od skupocenih putovanja, kozmetičkih tretmana i odela pa sve do luksuznih nekretnina, Tassone je vodio dvostruki život, te trošio novac šakom i kapom. 

Priču su prvo nanjušile školske novine, “Hilltop Beacon”. Međutim, za razliku od toga kako je prikazano u filmu kroz fiktivan lik učenice Rachel Bhargava, istina je izbila na videlo zahvaljujući senior urednici školskih novina po imenu Rebekah Rombom. Ona je najpre u junu 2004. godine kontaktirala “The New York Times”, a potom su minuciozno kopanje po arhivi i istraživanje slučaja preuzeli iskusni profesionalni novinari. 

Već u septembru iste godine, priča je daleko odjeknula. Tadašnje prve procene istražnih organa bile su da je okrug Roslyn u periodu od više od 12 godina angažmana ovog dvojca – ostao oštećen za oko 8 miliona dolara.

Portret jedne maske: Frank Tassone u filmu

U filmu “Bad Education”, lik Frank Tassone-a tumači Hugh Jackman i mogu vam reći da mu je ovo jedna od najboljih uloga. Sam Tassone je za jednu podcast emisiju priznao da ga je Jackman sjajno odglumio, kao i da je bio prijatno iznenađen što ga je poznati glumac branio u emisiji Today Show.

Zaista, Jackman je za vreme gostovanja rekao kako “ne voli da ljude posmatra crno-belo, kao isključivo dobre i loše”, te da je on svoju ulogu shvatio kao “portretisanje osobe koja je očigledno napravila veoma, veoma veliku grešku”. Jackman je objasnio kako ni u jednom trenutku glume nije zaboravio koliko je Tassone bio voljen u zajednici, te da stvarne rezultate koje je ovaj čovek ostvario za vreme svog položaja nadzornika – ni na koji način ne možemo poreći niti opovrgnuti.

Mislim da je Jackman sjajno prišao tumačenju ove uloge i da je pažljivo uzeo u obzir složenost Tassone-ovog karaktera, te da se na pravi način fokusirao na razumevanje motiva za tu vrstu prevare. Kako je i sam Jackman rekao, zanimalo ga je kako se zapravo desi da stvari baš toliko izmaknu kontroli? Kako se desilo da jedan Tassone, besprekornog držanja i sa uspešnom biografijom, dođe od slučajne upotrebe školske kreditne kartice za kupovinu pice, do pronevere novca od nekoliko miliona?

Jackman je sjajno odglumio Tassone-a, pogotovo u prelomnoj sceni filma kada se oko njega sužava krug i kada mu postaje jasno da će odgovarati za svoje postupke. Tada Tassone gubi kontrolu (ono što smo osećali da se kumulira od početka zapleta) i u očaju urla kako na njega i druge administrativce koji se brinu o obrazovnom sistemu, razvoju i napretku dece – roditelji i svi ostali gledaju sa visine, kao podanike i ništarije, kao da se njihova servilnost podrazumeva.

Kao što sam rekao više puta do sada – poznavanje konteksta ne opravdava nedela, ali nam ukazuje na dubinu problema i podstiče nas da preispitamo dublje uzroke; u ovom slučaju, to su načini na koje društvo finansijski vrednuje uloge onih koji bi trebalo da su stub društva.

Osim toga, Tassone je imao potrebu da pred zajednicom održi privid konzervativca, te je krio činjenicu da je homoseksualac predstavljajući se kao udovac koji jednostavno nije zainteresovan za druge žene. Postojanje dugogodišnjeg partnera je samo jedna od stvari kojima je javnost ostala šokirana nakon što je istina izbila na videlo.  

Epilog i vrlo pomešana osećanja sa kojima ne znate šta da radite   

Film svakako nabacuje ideju o tome da su i Tassone i Gluckin moralno kompleksni likovi, a ne nužno sasvim negativni. Ipak, oboje kroz film dobijaju epitete sociopate (uz jedva primetan dašak humora) budući da se ne potresaju mnogo što zloupotrebljavaju novac od poreza građana i troše ga na svoje hirove. Oboje su krenuli stidljivo malim koracima kada je reč o zloupotrebi novca, a potom se potpuno opustili videvši da ofrlje pravdanje novca i fantomske fakture prolaze.

U filmu se suptilno provlači i njihovo uverenje da im taj novac i pripada, te da posmatrajući širu sliku – nikoga ne bi trebalo da bude briga za to šta su uradili.

Naravno, ljude je itekako briga. Ljudi plaćaju porez i razumeju koncept zajednice, prioritet im je  da svojoj deci omoguće odlično obrazovanje. Svi znamo kakva je situacija sa školarinama u SAD, kao i koliko je stroga tamošnja poreska kontrola. 

Ono što prilično zbunjuje i uzrokuje pomešana osećanja jeste epilog cele priče u realnom životu.

Gluckin je zbog krađe završila u zatvoru i osuđena je na 3 do 9 godina. Zbog uzornog ponašanja, puštena je nakon pet godina. Međutim, svo vreme je dobijala penziju (55,000 dolara godišnje) od koje je navodno polovinu davala državi kako bi vratila dug. Javnosti nije poznato koliko je uspela da isplati pre svoje smrti u 2017. godini.

Tassone je osuđen na 4 do 12 godina. Zbog uzornog ponašanja, pušten je nakon četiri godine. Međutim, zbog rupe u penzionom zakonu države Njujork, Tassone će do kraja života dobijati sjajnu penziju u vrednosti od skoro 173,500 dolara godišnje. Ipak, uspeo je da vrati celokupnu sumu koju je ukrao i sada mirno živi sa svojim partnerom.

Sudeći po onome što pišu mediji, Tassone se veoma kaje zbog toga što je uradio. Izjavio je kako je bio apsolutno slomljen kada je čuo da se snima film “Bad Education” i shvatio je da će ga njegova prošlost zauvek pratiti. “To nikada neće otići”, rekao je. 

Za kraj

Svestan sam da sam se u tekstu najviše fokusirao na Jackman-a i zaista mislim da je bio odličan. Ipak, trebalo bi pomenuti i sjajnu Allison Janney koja je tumačila ulogu Pam Gluckin. Janney je sjajno uhvatila kako bahatost i ležernost svog lika, tako i očaj i paniku koji se javljaju onog momenta kad je uhvaćena.

Tu je i Ray Romano koji tumači ulogu Bob Spicer-a, fiktivnog lika koji u principu predstavlja metaforu celokupne zajednice. Romano je kroz svoj performans odlično sumirao prosečnog pripadnika okruga Roslyn. On je zaslepljen napretkom i nesumnjivim boljitkom u zajednici, oduševljen je što se škole kotiraju visoko na nacionalnom nivou, što deca imaju sjajne ocene i realnu šansu da upišu prestižne koledže, ali ga i raduje ekonomski napredak i trend porasta cena nekretnina u okrugu koji se javio kao direktna posledica kvalitetnog obrazovanja. On od drveća ne vidi šumu i idealizuje Tassone-a i njegov rad do krajnjih granica.

Ovaj film definitivno vredi pogledati čak iako ste upoznati sa pričom. Postoji toliko finih detalja koji emocionalno boje situacije i karaktere, te vas inspirišu da samostalno istražite šta se zapravo dogodilo i sami prosudite ko je zapravo sociopata. Meni se lično dopalo da gledam kako mi se percepcija o likovima menja sa razvojem radnje. Film nije dugačak, ali je sporiji od većine drama, što mislim da verno pokazuje to kako su se stvari realno odigrale.

Moja topla preporuka za “Bad Education! Dostupno na HBO GO platformi.