Priznajem da kad sam pročitao sažetak filma “The King of Staten Island” na IMDB-u, na prvu loptu sam pomislio da je reč o još jednoj isforsiranoj i već viđenoj drami. Potom sam video prilično dobre ocene i kritike. 

Kad sam najzad pogledao film – shvatio sam da je nemoguće dovoljno dobro sažeti kvalitet ovog projekta i njegovu radnju u samo dve rečenice kolika je uobičajena dužina sinopsisa.

Kategorisan kao comedy-drama, “The King of Staten Island” je film koji spada u coming-of-age ostvarenja. Ukoliko vam ovaj žanr nije poznat, radi se o pričama koje prate razvoj jednog protagoniste i to najčešće na prelasku iz detinjstva/tinejdžerskog doba u svet odraslih.

Radnje ovakvih filmova često imaju prizvuk inicijacije gde dolazi do usklađivanja unutrašnjeg sveta lika sa realnošću, a to često prate patnja, osećaj nepravde i različite poteškoće. Sve se to dešava prirodno, kako bi lik doživeo rast i prošao kroz svojevrsan preobražaj, te simbolično odbacio “stari svet” i njegove vrednosti i postao funkcionalna individua koja živi u skladu sa sobom i svojom okolinom.

U fokusu “The King of Staten Island” je dvadesetčetvorogodišnji Scott Carlin (glumi ga Pete Davidson) koji je izgubio kompas u životu nakon što je njegov otac vatrogasac tragično preminuo u požaru.

Carlin provodi dane u bleji sa svojom ekipom, pušeći marihuanu i maštajući o tome da otvori restoran koji je ujedno i studio za tetoviranje. Njegova rođena sestra (glumi je Maude Apatow) odlazi na koledž, a on ostaje da živi sa majkom (glumi je Marisa Tomei) koja radi kao medicinska sestra u školi i urgentnom centru i iscrpljena je od svega.

Stvari se preokreću kada njegova majka počne da izlazi sa vatrogascem po imenu Ray (glumi ga Bill Burr), i to nakon spleta zaista neobično povezanih događaja.

“The King of Staten Island” kao semi-autobiografski film

Moj glavni utisak nakon gledanja filma tiče se zaista natprosečne i autentične glume (pre svega Davidson-a), kao i odlične dinamike radnje; kao da prisustvujete nečijem životu i gledate kako se odvija, dan za danom. Iako film traje 2h i 15 min, sve teče prirodno, kao gledaoci ste veoma investirani i pažnja vam ne luta.

Tek nakon gledanja sam saznao da je u pitanju semi-autobiografski film, što je objasnilo mnoge elemente koji su delovali zaista originalno, tj. kao da ih je prosto nemoguće tek tako izmisliti, a da se odlično uklope u ideju i emociju filma.

Film je režirao Judd Apatow poznat po projektima “The 40-Year-Old Virgin”, “Knocked Up” i “Girls”. Međutim, sam scenario pisali su Davidson i Apatow zajedno, što je veoma važna činjenica.

Naime, radnja filma je zasnovana na iskustvu mladog Pete Davidson-a čiji je otac Scott Matthew Davidson bio vatrogasac. On je tragično preminuo na dužnosti u toku terorističkog napada 11. septembra 2001. godine u SAD, nakon što se zgrada hotela Marriott urušila. Prema nekim izvorima, ime lika unutar filma (Scott Carlin) je omaž ocu Davidson-a, kao i George Carlin-u, legendi američke komedije.

Pored toga, film je zadržao i strukturu glumčeve stvarne porodice. Davidson-ova majka je zaista medicinska sestra koja radi u okviru škole i urgentnog centra, a on ima i rođenu sestru koja je mlađa od njega; baš kao u filmu.

Osim toga, Davidson je, kao i Scott, imao je sedam godina kada je izgubio oca. Bori se sa depresijom i graničnim poremećajem ličnosti, a dijagnostikovani su mu i hiperkinetički poremećaj pažnje i Hronova bolest kao i liku unutar filma, Scott Carlin-u.

Potez vredan hvale: volja i hrabrost da se sruše tabui

Kako je Davidson rekao za Sky News, ovaj film pomogao mu je da procesuira tragičnu smrt svog oca i da pokuša da zatvori to bolno poglavlje života.

Film poručuje svima koji prolaze kroz težak period ili se muče sa mentalnim zdravljem “da je njihovo iskustvo normalno i da je sve što im se dešava potpuno u redu”, “da nisu sami”, te da “svetlo na kraju tunela postoji”.  

Steve Buscemi, koji je pre glumačke karijere radio kao vatrogasac, a koji u ovom filmu igra sporednu ulogu, rekao je kako je za njega bila privilegija da glumi uz Davidson-a. On i Apatow, kao i ostatak ekipe na setu, iskazali su veliko poštovanje i divljenje za mladog glumca koji je odlučio da se bez zadrške “ogoli pred publikom” i iskreno priča o temama koje se generalno guraju pod tepih ili su stigmatizovane.

Po priznanju Pete Davidson-a, lik Scott Carlin-a je “otprilike 75%” on sam. Po mom mišljenju, potrebna je izuzetna hrabrost da se tako ranjivo izložite i sa svima podelite jedan veoma ličan deo života, iako je deo njega zamaskiran u fikciju. Upravo zato je ovaj projekat toliko sjajan i autentičan. 

Centralne teme filma su svakako mentalno zdravlje i traganje za identitetom i smislom, kao i suočavanje sa smrću i problematika nošenja sa gubitkom dragih osoba. Ali više od svega navedenog, film ispituje uticaj i moć traume na dalji razvoj i oblikovanje mlade osobe.

Komedija, trauma, život

Jedna od ključnih razlika između stvarnog Pete Davidson-a i lika kojeg glumi jeste način nošenja sa traumom. U razgovoru za Collider, Apatow je objasnio kakav je kreativni poriv imao pišući scenario zajedno sa Davidson-om:

“Želeli smo da ovo bude fikcija, ali da se u njenoj srži nalazi emotivna istina. U stvarnom životu, Pete nije bio blejač i lenština, nije dangubio pušeći marihuanu, nije izgubio pravac u životu. Zapravo je bio vrlo ambiciozan i rešen da se ostvari u svetu komedije, a to je i uspeo svojim angažmanom na Saturday Night Live, i to u svojim ranim dvadesetim! Film zapravo pokazuje šta bi se hipotetički moglo desiti da nije pronašao komediju, kao i šta je realno emotivno proživljavao.”

“The King of Staten Island” na sjajan način prikazuje koliko su ljudi istovremeno krhka i otporna bića, sposobna za promenu i rast. Bavi se idejom o uznemiravajućoj moći traume koja može da dovede do zastoja u emotivnom i psihičkom razvoju. Takva iskustva često dovode do gubitka fokusa u životu, infantilnog ponašanja, kao i besmislenog trošenja energije i truda na stvari koje realno nisu važne.

Scott Carlin-u su u filmu porodica i prijatelji glavni oslonac i sigurnosna mreža, čak i kada se sa njima ne slaže ili ulazi u besmislene konflikte i rivalstva. Snaga njegove majke i krajnja odluka da se ona posveti sopstvenom procesu zacelivanja traume umesto da sinu čini medveđe usluge, jedna je od prekretničkih tačaka radnje. 

Kada se suoči sa potpuno novim putem i bez uljuljkavanja roditelja, Scott je primoran da odraste. Ovo ga motiviše da preispita svoje stavove prema životu, a još više odnose sa ljudima koje voli (naročito sa prijateljicom iz detinjstva po imenu Kelsey koju glumi Bel Powley).

Pored toga, zahvaljujući postepenom zbližavanju sa Ray-om i ekipom vatrogasaca od kojih se naročito izdvaja Pepe (glumi ga Steve Buscemi), Scott je uspeo da bolje razume ko je zaista bio njegov otac.    

Staten Island kao ključni toponim

Naslov filma prilično jasno sumira njegov fokus na Scott-a kao ključnog protagonistu. Ipak je zanimljivo kako je Staten Island prikazan u filmu kroz prizmu različitih likova.

Na primer, Kelsey gaji veliku ljubav prema Staten Island-u i ima želju da aktivno učestvuje i revitalizaciji ove gradske oblasti. Želi da se zaposli i ima jasnu viziju o tome šta bi trebalo uraditi. Nasuprot njoj, Scott i ostatak ekipe smatraju da Staten Island-u ništa ne fali ili da prosto nema potencijal. Prihvataju ga takvim kakav jeste, uprkos tome što postoji jasan i realan prostor za poboljšanje i napredak.

Odnos prema Staten Island-u, kao i rezoni o ovoj njujorškoj oblasti, dobar su pokazatelj generalnog shvatanja života svakog od likova. 

Bez ikakve sumnje, Staten Island je veliki deo Scott-ovog identiteta. To je prostor kojim vlada, koji mu je poznat, na kojem je odrastao i koji mu pruža izvesnu sigurnost. Iako mu mnogi likovi u filmu sugerišu kako bi trebalo da “proširi horizonte”, upiše koledž ili se posveti svojoj umetnosti, Scott kao i svi mladi ljudi, mora sam da dođe do tog momenta. 

Ne bih da vam otkrivam previše, ali ću samo reći da mislim da je sjajno što film ima otvoreni kraj. Time se implicira bogatstvo mogućnost, jedna uzbudljiva neizvesnost koja je pred Scott-om dok prihvata sve što mu se dešava znatno mirnije i zrelije.

“The King of Staten Island”: film vredan vašeg vremena

Glumačka postava u filmu “The King of Staten Island” je zaista odlična.

Marisa Tomei je kao i uvek razbila ulogu, Pete Davidson je glumio sasvim iz srca. Na momente mi je delovalo kao i da ne glumi.

Njegov lik i performans ovde podseća na ulogu koju je imao u filmu “Big Time Adolescence” iz prethodne godine, što je još jedno ostvarenje koje bih preporučio. U pitanju je jedan svakako manje autentičan coming-of-age film koji koristi neke od već viđenih formula, ali uprkos tome je zanimljiv i generalno dobar. 

Ostatak glumačke ekipe (Bel Powley, Steve Buscemi, Maude Apatow) je takođe svojim performansom učinio da film “The King of Staten Island” bude pun pogodak.

Neusiljen humor koji će na par mesta možda čak izazvati glasan smeh, realni i kvalitetni dijalozi, kao i duboka posvećenost i iskrenost u obradi teške teme, glavni su razlozi zbog kojih bi trebalo da pogledate “The King of Staten Island”.  

Jeste li već pogledali ovaj film? Koji su vaši utisci?