Kvalitet ovog projekta je zaista teško oceniti, mislim da dosta zavisi od tipa posmatrača, kako i od toga šta ko traži od filma. Iako je većina ljudi već upoznata sa time da se radi o paru lezbejki, ipak se ne može reći da svoju publiku isključivo na tome dobija.

Priča ovog projekta se centrira oko, pa reći ću “neobične” porodice, koja se sastoji od dve mame i dvoje dece, koja su dobijena veštačkom oplodnjom. Iako ovo nije baš svakodnevna situacija, nama je odnos ove družine predstavljen kao život svake druge “strejt” porodice. Mi ovde imamo uvid u dugogodišnji brak između Džulz i Nik, probleme i situacije koje svaki  par posle dvadeset godina veze poseduje. One su prvenstveno roditelji, a pored toga pokušavaju da unesu neku novu varnicu u svoju vezu, koja će ih stimulisati, i što bi se reklo “prodrmati”. One imaju standardne situacije, kao što su da izblamiraju svoju decu, u odnosu na sukob generacija, ali i kroz tok njihove veze i brige ka deci, ogorčenost i cinicizam uspevaju da se usade u Nik, bivajući pokretač njihove disharmonije. Komplikacije za ovu familiju nastaju kada deca, Džoni i Lejzer, odluče da pronađu svog biološkog oca, i uspostave sa njime stabilni kontakt.

Iako se posle svega par minuta može zaključiti da se ovaj film centrira oko istraživanja seksualnosti, kako dece, tako i odraslih, nešto ovde drastično nedostaje. Ono što je pravi problem ovog projekta jeste njegov scenario. Likovi su zbilja izvrsni i bogati, mnogima će uspeti da drže pažnju kroz čitav projekat i učine ga vrlo interesatnim, ali ako malo bolje zađemo, i temeljnije pogledamo, videćemo jasno da je radnja u kompletnom haosu, i da reditelj jednostavno ne zna ša će sa svojim likovima. Da sada ne bih previše zalazio u detalje i razotkrivao previše, film se konstatno prelama na tome da li želi da bude realan ili satira. Film pokreće mnogo pitanja, pravi velike emotivne i duboke povezanosti, sa sve izgubljenim ocem, ljubavnim trouglom pa čak i emotivno teškim situacijama koje mogu da razore sve odnose, da bi na kraju ostao nedorečen, ne razrešivši tačno sudbine i odnose likova.

Gluma je stvarno sjajna, i to je definitivno glavni adut ovog projekta. Posebno bih želeo da pohvalim “roditelje”, Džulianu Mur (Juliana_Moore) i Anet Bening (Annette_Bening), na fantastično obavljenom poslu, one će vam definitivno držati pažnju kroz čitav projekat. Interesantno je što su likovi predstavljeni kao potpuno različiti, sa jedne strane imamo Džulianu koja je malo više rasejana i emotivno krha, a sa druge Anet koja je činična, sujetna i definitivno kapetan porodice zato što ne dozvoljava da stvari odu vam domašaja njene kontrole. Vrlo je zabavno posmatrati ovako dva potpuno različita lika, i odnos na kojem njih dve funkcionišu, pošto su u potpunosti različite. One odličnu podršku imaju i u Marku Rufalu (Mark_Ruffalo), kojem iako nisam fan, moram priznati da je pravi izbor za ovako ležernog i opuštenog momka.

Generalni utisak definitivno zavisi od vrste posmatrača. Film iako poseduje mnoštvo nedostataka u priči, ne osete se tako jako praznine, pošto projekat nema ni jednog dosadnog momenta, situacije su uvek interesantne, gluma na viskom kvalitetu, a i dijalozi su prilično kvalitetni. Zavisi dosta od vas, i kakvo imate nišljenje o ovakvim modernim nezavisnim dramama.

Ocena:  6/10