Rampart (2011)

“Rampart” je film u proizvodnji sada već provereno kvalitetnog tandema. U 2009. godini scenarista i i reditelj Oren Muverman (Oren_Moverman) je snimio svoj debitanski projekat pod nazivom “The_Messenger” u saradnji sa Vudijem Harelsonom (Woody_Harrelson). Zbog uloge u ovoj emotivno izuzetno teškoj drami gde tumači moralno dobro potkovag vojnika koji ima težak zadatak da obaveštava familije vojnika da su njihovi sinovi, očevi, supruzi preminuli, Vudi je bio nagrađen nominacijom za Oskara u kategoriji najbolja glavna muška uloga. Ovakav uspeh je u napred postavio određene granice kvaliteta koje se zahtevaju iz njihove nove kolaboracije, i siguran sam da će išta ispod toga biti strogo osuđivano i oštro kritikovano.

Nasuprot oficiru, Vudi ovde tumači policajca koji je ženskaroš, alkoholičar, rasista i pored toga još mnogo stvari koje bi samo više istakle da nije častan čovek. Za razliku od silnih drugih filmova koji za temu imaju korumpiranog ili ti prljavog policajca, Muverman nam prezentuje priču ovog mozantropa iz njegovog ugla, odnosno njegove perspektive. Ono što je dodatno interesantno u ovakvom pristupu snimanja jeste što ne dobijamo klasičnu psihološku analizu lika kao što u većini filmova reditelji nastoje da oni to urade umesto nas, već imamo jedan interesantan sistem, nešto što bi se moglo staviti pod termin vojerizma, držeći nas u ulozi autsajdera, da iz mraka posmatramo protagonistu, kao da ga špijuniramo, nešto nalik divljoj životinji.

Ovakav pristup jeste izuzetno svež, ali samim tim što nam ne dozvoljava da simpatizujemo lik i složimo ga u profil sa kojim već znamo da baratamo, ne uspeva da nas dovoljno udubi u priču i natera da imamo ikakvu emotivnu konekciju sa ostvarenjem.

Muverman nikako ne uspeva da isprati slojevitost svoje priče kako treba. Iako ona u sebi ima segmente kao što su studija korumpirane policije, drama o rasturenoj porodici, nedorečene i nejasne odnose između likova, film zbog lošeg kombinovanja ovih elemenata od strane reditelja ne uspeva emotivnu privrženost da dobije od publike i većinskim delom će biti melanholično ispraćen.

Definitvno najsjajniji segment filma jeste sam protagonista i kvalitet glume onoga koji ga tumači. Vudi Harelson je zbilja fantastičan posao odradio ovde, dajući nam sliku jednog šoviniste, rasiste i mizantropa, koji će ako su glasine tačne, biti opet u užem izboru za nagadu Oskar.

Ovaj film nije loš, jedino što je zbilja šteta jeste da ovako kvalitetan performans i fascinatno napisan protagonista zbog aljkave režije odu u sećanje pod frazom “prosečan film”.

Ocena: 6/10