Nakon neuspeha Raimijeve (Sam Raimi) treće instalacije zasnovane na avanturama ovog popularnog strip junaka, Marvel se ubrzo odlučio da sruši temelje postavljene u svetu filma i krene ispočetka da nas upoznaje sa jednim od njihovih najpopularnijih heroja, ali ovog puta u režiji potpuno nove ekipe.

Iako ne mogu reći da sam fan prethodna tri dela, izuzetno poštujem uspeh koji je Raimi sa svojim prvim Spajdermenom  2002. godine napravio na boksofisu, zaradivši ogromnu sumu novca zbog koje će se dugo godina pamtiti u Holivudu. Spajdermen mi nikada nije bio jedan od omiljenijih heroja, ali je definitivno prvi junak čiji sam strip redovnije čitao i pomno pratio crtane filmove, tako da moglo bi se reći da posedujem sentimentalni odnos prema ovom liku i to je jedinstveni razlog zbog kojeg sam se upustio u ponovno oživljavanje franšize, koju po mom mišljenju, nije ni trebalo oživljavati.

Prva stvar, sama ideja da se uradi rimejk umesto četvrtog nastavka je u potpunosti ispala besmislena jer faktički u prvih sat vremena filma gledamo doslovce preslikane momente iz Raimijevog ostvarenja iz 2002. godine. Čemu ovo? Razumem da poreklo junaka ne treba da se menja, ali opet, reciklaža ovih razmera mi je zaista ispod svakog standarda.

Scenario je definitivno najslabiji deo ovog filma. Pored bukvalnog kopiranja prvih sat vremena iz Raimijevog Spajdermena, priča najnovijeg ostvarenja ima u sebi toliko mnogo nekoherentnosti i propusta, da se u određenom momentu ljudi mogu zapitati da li je ovo ustvari neki vid parodije na film iz 2002. godine.

Ne postoje nikakvi detalji vezani za nestanak Piterovih roditelja, momenat ujeda pauka i upoznavanja sa moćima je znatno slabiji nego u prethodnoj instalaciji, nepotrebno i često skidanje maske heroja koji se toliko strastveno bori da sačuva sopstveni identitet, veliki broj suvišnih i infantilnih momenata koji znatno narušavaju integritet filma – ovu su samo neke od stavki koje se mogu pronaći u ovom izuzetno lošem scenariju.

Glumačka ekipa se isto nije baš nešto proslavila. Endru Garfild (Andrew Garfield) iako fizički mnogo više odgovara opisu Pitera Parkera od Tobija Megvajera (Tobey Maguire),  ne mogu baš reći da je pružio nešto mnogo kvalitetniji performans od svog prethodnika, za kojeg ćemo se zasigurno jednoglasno složiti da je bio više nego očajan. Garfild uspeva da prinese taj sarkazam u govoru lika koji je toliko falio u prehodnim ostvarenjima, ali u određenim emotivnim sekvencama gde pokušava da deluje nesigurno i uplašeno, ne mogu da verujem da ću ovo izgovoriti, uspeva čak da bude iritantniji od Megvajera, što je u potpunosti frustrirajuće.

Ema Stoun (Emma Stone) mi više odgovara kao Gven Stejsi nego Kirsten Danst (Kirsten Dunst), ali odnos između nje i Garfilda je u potpunosti neuverljiv i isforsiran. Nikakava hemija se ne može oseti između likova.

Iako u određenim momentima uzbudljiv, film poseduje još jedan nedostatak, a to je prevaziđeni CGI. Animacija je vrlo jeftina i to se najviše ogleda u glavnom negativcu čija je pojava u potpunosti razočaravajuća.

Naravno, nije baš sve tako crno u filmu. Za okvirnih 20min ( od 136) koliko je Spajdermen u kostimu proveo na ekranu, bio je ispraćen lepim i dopadljivim kadrovima, čineći te momente definitivno najkvalitetnijim u čitavom filmu.

“Čudesni Spajdermen” nije u potpunosti očajan film. Iako zaista ništa novo nije prineo i u velikom delu biva slabiji od svojih prethodnika, smatram da ova instalacija znatno više apeluje mlađoj publici. Nadajmo se da će se u sledeća dva nastavka ispraviti greške koje su ovde načinjene.

Ocena: 5/10