Mnogo se govorilo o tinejdžerskoj trudnoći krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Međutim, javnost je utihnula po tom pitanju. Nisam siguran da li je problem u tome što društvo u naletima postaje konzervativno ili je pak suština u ljudskoj psihi koja je zainteresovana onda kada je to pogodno. Došli smo u period, prožet takvim modelom ponašanja mladih i socijalnim okvirima, kada bi se ovakva pojava, generalno, smatrala ekvivalentom promiskuiteta. Pretpostavljam da bi najiskrenije bilo reći :,, Može svakom da se desi.’’ što je cela istina!

Sa samo  četiri filma, Džejson Rajtman (Jason Reitman) se pokazao kao vrlo sposoban režiser čija percepcija prevazilazi eksterno  i ulazi u suštinu ljudi današnjice, njihovog načina života ,razmišljana,  vrlina i što je  mnogo bitnije,  mana. Imao je samo dvadeset  osam godina kada je snimio ’Thank You for Smoking’’ svoj prvi  „jači“  film, kojim se silovito probio u svet kinematografije i zadivio  svakog gledaoca koji je imao dovoljno sreće da se sretne sa njegovim radom. Dosadašnje četiri nominacije za Oskara, koje uključuju dve za najbolju režiju,  primio je  za maestralni ’’Up in the Air’’ kao i ’’Juno’’- film  o životu i svemu što ga sačinjava.

Kada šesnaestogodišnja Džuno Mekgaf spozna da je zatrudnela sa dugogodišnjim drugom Polijem Blikerom, upada u paniku. Uz pomoć prijatelja i podršku porodice, kao i sopstvenim pozitivnim stavom, hrabro ulazi  u devetomesečnu avanturu  koja će je definisati kao ličnost i progurati u svet odraslih.

Scenaristkinja ovog filma je Diablo Kodi (Diablo Cody), bivša striptizeta koja se odlučila za potpuni zaokret u izboru profesije što se pokazalo kao pravi potez. Izuzetno  talentovana, ’’vešta  sa rečima’’,  britkih dijaloga, duhovitih, na momente mračnih, celokupno gledano ni u jednom trenutku ne sumnjamo u realnost onoga što vidimo. ’’Juno’’  je njen  prvi scenario, jedva čekam da vidim šta je sledeće!

Centar filma je Elen Pejdž (Ellen Page) koja je pružila jednu od onih uloga o kojoj će se pričati decenijama, izuzetno intiman performans.  Pejdž  potpuno ulazi u svoj  lik  što se vidi u svakoj izgovorenoj reči. Identifikujemo se sa glavnom protagonistkinjom  i emocionalno proživljavamo svih devet meseci,  da bi smo je do kraja  potpuno shvatili kao osobu,  što se retko dešava.  Sporedne role su igraju   glumci  različitih generacija i  kvaliteta,  što nije nikakav problem, upravo  zbog Rajtmanove vrsne režije i rada sa glumcima. Dženifer Garner (Jennifer Garner) i Džejson Bejtmen (Jason Bateman) pružaju kvalitetne uloge kao bračni par Loring, koji treba da usvoje Džunino  dete. Džunine roditelje igraju Džonatan Simons i Alison Džejno,  glumci koje često vidimo u filmovima i serijama, uočavamo njihov talenat ali im ipak ne pamtimo imena zbog toga što nikada nisu dobili pravu priliku.

Najbolji opis za ’’Juno’’  bio bi  ’’neobičan’’. Ceo film je iznenađenje, nema predvidiv tempo i razvoj, baš kao i glavna protagonistkinja. Poseduje kapacitet,  nasmeje vas , dirne i natera na razmišljanje. Iskrenost je  glavni adut ovog ostvarenja, osnova njegove strukture i svega  što  ’’Juno’’ čini   jednim od najboljih filmova prethodne decenije.

Ocena: 10/10

autor recenzije: Bojan Gačić