Baš kao što smo pre dva dana spomenuli u recenziji istoimenog filma iz 1990. godine, “Total Recall” rimejk ima izuzetno težak zadatak pred sobom jer njegov prethodnik već trideset godina važi za kultni film iz žanra naučne fantastike, tako da svaki propust u ovoj novoj ekranizaciji biće i više nego strogo kritikovan od strane dugogodišnjih fanova originala. Inače sam veliki protivnih rimejkova, pogotovo onih filmova koji su za sobom ostavili veliki trag, ali i pored toga nisam jedan od onih pljuje po onome što ne zna i ne razume, tako da sam se odlučio da pružim šansu novoj ekranizaciji i bez predrasuda se uputim ka bioskopu.

U budućnosti, gde je većinski deo planete uništen i postoje samo Ujedinjena federacija Britanije i Kolonija, Daglas Kvejd, radnik u fabrici robota počinje da dobija čude snove kojih naprsto ne može da se otrese. Iako ima atraktivnu suprugu, redovan posao i kakav takav stan, Daglas je daleko nezadovoljan svojim životom jer prema njegovim rečima, “oseća da je namenjen za mnogo više od ovoga”. Daglas Kvejd u nadi da proživi neku veliku avanturu u životu, posećuje “Rekall”, specijalnu kliniku koja usađuju uspomene po želji, i svega nekoliko sekundi pre nego zaranja u svoje najluđe špijunske snove, u procesu “transplantacije” Kvejd saznaje da je čitav njegov život samo dobro izrežirana laž. Niko u njegovom okruženju nije ono za šta se predstavlja, i dok beži od onih koji su se postarali da ne zna ništa iz njegove prošlosti, Kvejd traga za svojim pravim identitetom i razlogom zašto bi mu neko ovako nešto uradio.

Dakle, šta se ovde zaista promenilo u odnosu na originalni film? Pored izmenjenog kastinga i odluke da se radnja ipak ne dešava na Marsu nego na post-apokaliptičnoj Zemlji, reditelj Len Vajzmen (Len Wiseman) je prikazao skoro isti narativ u kojem je uspešno uspeo da ekstraktuje dušu prvog ostvarenja.

Vajzmenova verzija je daleko vizualno impresivnija, što je i bilo za očekivati pošto je tehnologija koju je Pol Verhuven ((Paul Verhoeven) koristo u svom filmu daleko primitivnija od ove kakvu reditelji danas imaju na raspolaganju. Setovi u Vajzmanovom filmu su fantastični, zaista je sve prelepo na oko. Atmosfera je podjednako dobra, čitav taj “cyber punk” faktor se odlično uklapa u okolinu i priču.

Nekako još mogu i da pređem preko eliminacije Marsa kao ključne lokacije za prenaseljenu Zemlju gde transport sa jednog kraja na drugi iste se vrši bukvalno tunelom koji preseca planetu u jezgru iako ubija dušu originala, ali ono što je zbilja neoprostivo jeste nepotrebno pretrpavanje svim najiratanijim i najizlizanijim klišeima iz sci-fi i akcionih filmova.

Počevši od dijaloga preko tih vrlo čestih i krajnje nepotrebnih malih tvistova, integritet priče biva kasapljen kao iritantni tinejdžer u nemaštovitom horor filmu.

Ono što je dodatno unazadilo uspeh Vajzmenove verzije jeste glumačka ekipa. Kolin Farel (Colin Farrell) defintivno nije čovek za ovu ulogu i daleko ostaje u senci Arnolda Švarcenegera (Arnold Schwarzenegger) koji iako poznat kao performer sa zaista ograničem glumačkim mogućnostima, svojom harizmom je uspeo da napravi impresivnu karijeru. Umesto Šeron Stoun (Sharon Stone) u ulozi Lori Kvejd, Daglasove žene, dobijamo Kejt Bekinsejl (Kate Beckinsale) koja je skandalozno loša. Vajzmen je dosta izmenio ulogu Lori, dajući joj znatno ozbiljniju poziciju u priči i dosta je prilagodio lika mogućnostima Bekinsejlove ulogama koje ona inače tumači, ali i pored toga, njena pojava je preko iritantna i ogleda se kao najgori kliše “žestoke fajterke”. Razumem da mu je Kejt supruga, ali smatram da po svaku cenu nije baš morao da je uključi u film, ali hej, ko sam ja da pričam o tome, ko zna šta im stoji u predbračnom ugovoru?

Istakao bih iz glumačke ekipe Brajana Krenstona (Bryan Cranston) koji se vrlo lepo pokazao u kratkoj epizodnoj roli. Izuzev poslednjeg čina i izmeštanja dešavanja sa Marsa, rimejk faktički 90% preslikava narativ originalnog ostvarenja, samo što umesto nasilnih i urnebesnih sekvenci prezentuje brojne jeftine i nepotrebne klišee. Ne bih sada baš u potpunosti ocrnio ovaj film i rekao da je kompletno gubljenje vremena, ali je zaista daleko ispod kvaliteta originala iz devedesetih godina prošlog veka. Preporučujem ljudima koji nisu gledali Verhuvenovu verziju, njih će sigurno zabaviti ovaj film.

Ocena: 5/10