Pre nešto manje od deset dana, “The Invisible Man” je stigao u bioskope i odmah krenuo da beleži sjajne rezultate. Iako je koštao svega 9 miliona dolara da se napravi, “The Invisible Man” je već tokom prvog vikenda prikazivanja uspeo da zaradi sedam puta više od uloženog.

Impresivno, zar ne?

Pogotovo ako uzmemo u obzir trenutnu situaciju sa korona virusom i da ozbiljan broj ljudi koji inače posećuje bioskope ove dane provodi u izolaciji kod kuće.

Iako niko od ovog filma nije očekivao mnogo, “The Invisible Man” je ipak uspeo da iznenadi i najveće skeptike. Tokom prethodnih nedelju dana, ljubitelji sedme umetnosti izlazili su zadovoljni iz bioskopske sale i odmah nakon projekcije delili svoje oduševljenje filmom onlajn.

Na sajtovima poput IMDB i Rotten Tomatoes, “The Invisible Man” ima veoma lepe rezultate. Sa 7.5 na IMDB-u i 91% na Rotten-u, “The Invisible Man” je zvanično najbolje rangirani horor prvog kvartala 2020. godine.

Pored toga što je pozitivino iznenadio publiku, novi film Leigh Whannell-a ostavio je dobar utisak i na kritičare. “Variety”, “NY Times”, “Empire”, “Rolling Stone” – ovo su samo neke od poznatijih publikacija koje su napisali pozitivne recenzije o ovom filmu.

Iako zaista nisam ljubitelj novijih horora, pozitivne reakcije publike i kritičara su me ohrabrile da se ipak uputim ka Cineplex Promenadi i dam filmu šansu. U nastavku ovog teksta, možete pročitati šta mislim o filmu “The Invisible Man” kao i Dark univerzumu koji Universal Pictures uporno pokušava da progura. 

Nove adaptacije kultnih horora

Ukoliko ne pratite dešavanja u Holivudu van kamera, Universal Pictures već 6 godina bezuspešno pokušava da pokrene svoj tzv. mračni univerzum. Pošto je Universal vlasnik prava kultnih horor figura kao što su Dracula, Frankenstein, The Mummy, The Invisible Man, glavešine ove kompanije već duže vreme razmatraju da ponovo “vaskrsnu” svoje najpoznatije monstrume i zarade još nekoliko stotina miliona.

Međutim, iako je tokom prethodnih nekoliko godina bilo solidnih pokušaja da se “povampire” kultne horor figure i napravi filmski univerzum koji ih sve povezuje u jednu veliku priču, Universal se i dalje muči da pridobije simpatije, a i podršku fanova za ovako nešto. 

Pre 6 godina, Universal je izbacio film “Dracula Untold” koji je trebalo da bude pokretač univerzuma i svih priča koje će se u njemu naći. Međutim, film je očajno prošao kod kritičara, a i kod publike, te je Universal morao da metaforički “pocepa originalni plan” i pristupi realizaciji mračnog unverzuma na drugačiji način. 

Plan B

Sredinom 2017. godine, Universal izbacuje “The Mummy” sa Tom Cruise-om u glavnoj ulozi. Iako je studio bio prilično siguran da će film razbiti i da je sasvim okej da unapred razmišlaju o mogućim nastavcima, realnost je pokazala suprotno. 

Na veliko iznenađenje glavešina Universal Pictures studija, “The Mummy” je očajno prošao. Skoro svako ko je izdvojio vreme da pogleda ovu katastrofu od filma, nije se ustručavao da ga popljuje onlajn.

Kada saberemo sve troškove (snimanje, produkcija i marketing), “The Mummy” je koštao Universal 345 milliona dolara, a kako “Collider” i mnogi drugi izvori tvrde, film je na jedvite jade uspeo da dogura do zarade od 400 miliona. Sva sreća pa su Kinezi imali dovoljno strpljenja da plate i pogledaju ovu glupost, inače bi Universal bio u debelom minusu pošto je u Americi film katastrofalno prošao. 

Nakon ovog kiksa, Universal se odlučio da ipak odustane od ideje pravljenja mračnog univerzuma. Iako je “Bride of Frankenstein” već bio u fazi produkcije kada je “The Mummy” stigao u bioskope, Universal se odlučio da ipak odustane od ovog filma i stavi sve projekte koji su trebali da budu deo ovog univerzuma na pauzu.

Plan C

Početkom 2019. godine, Universal izdaje saopštenje za javnost u kojem objavljuje da je kompanija zvanično odustala od ideje mračnog univerzuma i da će se sad fokusirati na pravljenje “stand-alone” filmova o svojim kultnim horor figurama koji se neće nastavljati jedni na druge, već će u potpunosti nezavisno razvijati svoje priče.

“The Invisible Man” je test projekat sa kojim je Universal Pictures želeo da opipa puls publike i kritičara i proveri da li su najzad “uboli žicu” kad je reč o kreiranju ovakvih filmova. Skroman budžet sa kojim je reditelj Leigh Whannell raspolagao govori da se Universal Pictures i dalje nije skroz oporavio od filmova “Dracula Untold” i “The Mummy”, te da kompanija više nije spremna da rizikuje sa ovakvim filmovima. 

Na veliku radost svih koji rade na u Universal-u na pozicijama koje razvijaju i nadgledaju ove projekte, “The Invisible Man” je odlično prošao i kod publike i kritičara. Studio je napokon pronašao formulu koja radi, te je samo pitanje vremena kada će ponovo krenuti da sipa ozbiljnije količine novca u kreiranje filmova o svojim čuvenim monstrumima.

O čemu se radi u filmu “The Invisible Man”?

Ukoliko niste upućeni, “The Invisible Man” je moderna adaptacija istoimenog horora iz 1933. godine, koji je zasnovan na naučno-fantastičnom romanu H.G. Wells-a iz 1897. godine.

U najnovijoj verziji ove priče, mi pratimo devojku po imenu Cecilia Kass koja je zarobljena u groznoj vezi sa bogatim i genijalnim naučnikom po imenu Adrian Griffin. Iako na početku ne vidimo na vidimo na koji način Adrian muči svoju devojku, vrlo brzo nam postaje jasno da je Cecilia i fizički i psihički zlostavljana. Adrian je posesivan, agresivan i beskompromisan. On kontroliše svaki sekund života svoje devojke. Situacija ide do tih granica da joj bukvalno govori šta da kaže, šta da misli i kako da izgleda. 

Prestravljena situacijom u kojoj se nalazi, Cecilia se jedno veče odlučuje da drogira Adrian-a i u pola noći pobegne od njega. U tome joj pomaže sestra, prijatelj iz detinjstva i njegova ćerka tinejdžerka. 

Svega nekoliko dana nakon što uspela da se isčupa iz kadži psihopate, Cecilia dobija vest da je Adrian izvršio samoubistvo. Ona ubrzo saznaje da joj je on ostavio ogromnu količinu svog bogatstva. 

Svega nekoliko dana nakon što je primila vest da je nasledila vilu i ogromnu količinu novca, Cecilia počinje da primećuje čudne stvari. Oseća prisustvo nevidljivog čoveka dok njena okolina počinje da sumnja da ona gubi razum.

Light, camera, Elisabeth Moss!

Kao što možete zaključiti iz opisa, “The Invisible Man” je faktički “one girl show”. U tom smislu, “The Invisible Man” je sličan kao “The Joker”. Iako je sama radnja izuzetno slojevita i provokativna, ovaj film u širem smislu služi prvenstveno kao platforma na kojoj Elisabeth Moss (baš kao i Joaquin Phoenix u “The Joker”) može da pokaže svoj raskošni talenat. 

Iako se proslavila ulogom u seriji “The Handmaid’s Tale”, mišljenja sam da se Elisabeth pokazala bolje u ovom filmu. Pošto je glavni negativac nevidljiv, veći deo filma Elisabeth Moss faktički glumi sama sa sobom. U 80% scena, ona se bori sa svojim demonima za koje na početku nije sigurna da li su stvarni ili prosto gubi razum jer ne može da se oslobodi straha koji joj je Adrian nabio. 

Iako je Cecilia dobro napisan lik, potreban je vrhunski glumac da iznese ovu ulogu kako treba. Svaka pogrešna reakcija može lik da učini patetičnim i udalji publiku od filma. 

Međutim, Elisabeth Moss je sjajna glumica. Ona se fantatično snašla u svakoj sceni filma. Tokom svih 124 minuta koliko traje “The Invisible Man”, njen performans je konstantno uverljiv. Njen portret istraumirane žene koja pokušava da sačuva razum u užasnoj situaciji, zaštiti svoje najbliže, prevaziđe strahove i traume i suprostavi se manijaku koji joj se sveti bez razloga je vredan višestrukog gledanja, a i nominacije za neku od prestižnih filmskih nagrada.

Sjajan scenario i priča koja vas drži napetim

Iako performans Elisabeth Moss nosi najveće zasluge za uspeh ovog filma, postoji još nekoliko izuzetno važnih faktora bez kojih “The Invisible Man” ne bi dobro funkcionisao. Jedan od vodećih elemenata je svakako sjajan scenario i režija.

Pored toga što je uspeo lepo da modernizuje staru priču i prilagodi je važnoj temi nasilja i zlostavljanja o kojoj se danas sa velikom dozom opreznosti priča u javnosti, Leigh Whannell je takođe našao način kako da izbalansira film i učini ga konstantno interesatnim. 

Dok se klupko priče odmotava pred očima, mi duboko empatišemo sa Cecilia-om. U prvoj trećini filma, verovatno ćete usled delimično nepouzdanog protagoniste pogrešno zaključiti u kom smeru se razvija film. Lično verujem da je ta nepredvidivost jedan od važnih pečata filma, nešto što ga zaista čini kvalitetnim i  uzbudljivim.

Iako je “The Invisible Man” tehnički horor, ovaj film tokom većeg dela svog trajanja više liči na psihološki triler nego na bilo šta drugo. Za razliku od mnogih modernih američkih horora, “The Invisible Man” se ne oslanja previše na “jeftine prepade”. Scene koje su snimljene sa ciljem da trgnu, tj. prepadnu publiku ima malo, ali su zato veoma efektne. Iako se zaista ne cimam dok gledam horore jer mi je većina tih “strašnih” scena predvidiva, moram priznati da “The Invisible Man” poseduje jednu scenu (neću reći koju jer ne želim da spojlujem) koja me je baš prepala i ostavila bez teksta. 

Pored fantastične glume Elisabeth Moss, odlične režije i scenarija, “The Invisible Man” ističe i fantastična muzika. Benjamin Wallfisch i njegova ekipa su uspeli da održe neprekidnu tenziju u filmu muzikom koja je skoro neprimetna. Benjamin je maskirao gomilu uznemirujućih zvukova u pozadini što igra ključnu ulogu u kreiranju napete i uzbudljive atmosfere. Primetićete da vam se u toku gledanja non-stop diže adrenalin. 

Da li ste pogledali “The Invisible Man”? Kakvi su vaši utisci?