,,Mladi stručnjak“, nikada nisam čuo zvaničnu definiciju! Koliko sam uspeo da shvatim,  radi se o osobi koja ima 25 godina života i isto toliko radnog iskustva i  koja je spremna da radi duplo više za upola manje.  Danas su nadmetanja između velikih korporacija, pravi moderni ratovi . Život,  radno sposobnog stanovništva  je  i dalje šahovska tabla, sa nešto promenjenim okolnostima – oni su pijuni ili vojnici koji rade po uputstvu ”tamo nekih’‘ a vatreno oružije je zamenjeno fasciklama i bežičnim internetom. Iako parametri nisu toliko brutalistički, nivo nemilosrdnosti  prevazilazi sve norme razumnog. Glavni problem je  u tome što  je pojam hijerarhije počeo da bledi. Glavno pitanje je ”Ko šta zaslužuje?”. U vremenu gde  ”dobre veze”  i politička opredeljenost vedre i oblače, koncept ”Bolji je onaj ko zna i ume više” nema svoje mesto u poslu.

Mogu samo da zamislim poniženje kada nekima od vas, sa višedecenijskim iskustvom i znanjem, soli pamet neko upola mlađi,  samo zato što ga je trenutni glavonja postavio na visoku poziciju. Den Forman (Dennis Quaid)  je pedesetdvogodišnji glavni prodavac u prestižnom časopisu ”Sports America’‘. Kada njegovu firmu otkupi velika korporacija, Den spada na nižu poziciju a  na njegovo mesto dolazi dvadesetosmogodišnji mlađani stručnjak,  Karter Duria (Topher Grace).  Nastaje borba između nadobudnog ”klinca”, koji svoje samopouzdanje crpi iz trenutnog osećaja moći  i ”starog lava”  koji ni u snu  nema  nameru da se povuče. Denis Kvejd je oličenje stabilnosti.  Kroz čitav film,  na Denovom licu sam mogao da pročitam :” Ne dam se, jesam mator ali ja imam znanje i iskustvo!”

Iz serije  ”Vesele sedamdesete” (That ’70s Show) su lansirane mnoge karijere.  Dobro poznati Ešton Kučer (Ashton Kutcher), sve popularnija Mila Kunis (Mila Kunis), kao i Tofer Grejs. Iako iza sebe ima znatan broj zrelih filmova,  mada još uvek ne dolazi u potpunosti do izražaja. ”In Good Company” je  dosadašnji vrhunac Tofera Grejsa. Saosećao sam sa Karterom, jer sam iza svog samopouzdanja  prepoznao  svu njegovu usamljenost.

Drugi ugao  filma jeste ono što se dešava posle radnog vremena. Den  ima lični život, ženu, dvoje dece i treće na putu zbog čega nova situacija na poslu postaje još nezgodnija. Sa druge strane, Karter ima propali brak, ”svoj posao i ulubljeni Porše”. Voljan je da ostane posle radnog vremena i da  radi vikendom jer ga kod kuće niko  ne čeka. On je idealan  radnik modernog doba, nema šta da izgubi, ništa mu ne odvraća  pažnju. Krpa koja može da se upotrebi i odloži u svako doba.

”In Good Company” je režirao Pol Veitz (Paul Weitz), od kojeg smo dobili izvanredni ”About  a boy”.  Otuđenosti i usamljenosti suteme kojima  odlično  barata. Dijalozi su funkcionalni,  do samog kraja oslikavaju apsurdnost i nepravdu životne situacije glavnog lika.   Spomenuo bih i  pobedničke  glumačke  performanse.

Treba  li  mešati poslovni i lični život  ili  ih odvojiti po svaku cenu?  Da li to treba da budu, u stvari,  dva odvojena sveta? U današnje vreme ta podela nije  bitna,  jer vreme na poslu sve više potiskuje vreme provedeno kod kuće. Slodno vreme, socijalni život  i porodica postaju slabost  a  ambicioznom mladom čoveku,  vrsta tereta kojeg se veoma lako odriče. Život je postao nešto nalik na ”Animal planet” dokumentarac – divlje zveri u borbi za opstanak. Ako posustaneš ili spustiš gard, bićeš pregažen, ako ostariš bićeš zamenjen  mlađim  bez obzira što  znaš više. Često slušam o novim uspesima na polju tehnologije, kako smo korak bliže da napravimo savršenog robota. Čini mi se da roboti uskoro neće biti potrebni, ljudi će postati poražavajuće adekvatni- bez rezona i emocije. ”In good company” ne izražava jasno sve navedeno ali u potpunosti insinuira  sve opasnosti. Pobednički film za moderno doba.

Ocena: 9/10

 autor recenzije: Bojan Gačić