Tod Solondz (Todd Solondz) je izuzetno specifičan reditelj i scenarista distiktivnog stila čijem se svakom filmu unapred radujem pošto su njegova ostvarenja strogo okrenuta kritici društva i prikazivanju onoga mračnog u ljudima što se često trudimo da prećutimo i potisnemo. Kao što je slučaj i sa prethodnim Solondzovim filmom “Happiness”, reditelj u “Palindromes” oslikava mračne i dosta realistične elemente iz stvarnog života, ovog puta fokusirajući se na trudnoću kod mladih.
Priča filma se centrira oko dvanaestogodišnje devojčice po imenu Aviva koju majka tera da abortira. Devojčica je besna i zbunjena, odlučeje se da beži i pronalazi svoj mir u hrišćanskom domaćistvu koje usvaja onesposobljenu decu i regrutuje ih u hrišćanski pop bend, sve za vreme dok glava porodice biva pod istragom jer je osumnjičen da je ubijo doktora koji radi abortuse.
Ono što je vrlo specifičnom u ovom filmu jeste što protagonistkinju tumači veliki broj u potpunosti različitih mladih glumica, čiji fizički opisi i rasne pripadnosti odlično oslikavaju univerzalnost slučaja ove individue. Svaka od ovih mladih akterki je odlično obavila svoj posao, i iako ne stoji nikakvo upozorenje, niti obrazloženja odluke reditelja, vrlo lako ćete moći da uočiite da se radi o jednoj te istoj osobi koju ova grupa portreiše.
Ono što je definitivno najveći kvalitet filma jesu fantastično konstruisani likovi koji i u dosta degutantnim i tragičnim momentima uspevaju da budu i vrlo smešni. Solondz je poznat po maestralnom sklopu tragedije i humora, i to je još jednom ovde samo potvrdio.
Iako su i svi aspekti filma sjajni, krenuvši od glumačkih performansa preko scenarija i režija, ono što po meni posebno ističe ovaj projekat jeste njegova poruka i psihološki profil kako likova, tako i nas kao posmatrača. “Palindromes” na jedan zaista mudar način podseća koliko zaista teško prihvatamo ljude koji su različiti od nas, koji od boje kože, preko gojaznosti i neobičnih shvatanja se sudaraju sa našom vizijom “normalnog” i forsiraju nas na refleksno reagovanje, koje možda želimo da potisnemo, a možda i ne. Solondz je na genijalnom primeru identičnog lika portreisanog od velikog broja fizički u potpunosti različitih likova ukazao da na svaku njenu “formu” različito reagujemo i doživljavamo individuu koja je suštinski ista.
“Palindromes” definitivno nije lak film za gledati, ali fantastično oslikava jednu kontroverzu, uvredljivu i prilično provokativno materiju koja ukazuje da je za promenu potrebno prevazići spoljašnje uticaje i predispozice. Maestralan, mračan i komičan film, definitivno preporuka za sve ljubitelje alternativne kinematografije.
Ocena: 8/10
Slični članci
Bafi
''ubiJo"?