“Seeking a Friend for the End of the World” je projekat koji sam toliko  dugo vremena čekao jer nasuprot većini filmova koje Holivud u poslednje vreme izbacuje, nudi originalnu i vrlo interesantnu priču.

“Seeking a Friend for the End of the World” iako za temu ima više nego dobro poznati koncept smaka sveta, ono što toliko razlikuje ovaj film od ostalih koji se bave ovom tematikom, jeste to što umesto na astronaute, predsednika Amerike i ostale stručnjake koji pokušavaju da spasu planetu od asteroida koji preti uništenjem, priča se fokusira na obične smrtnike, tačnije bespomoćne ljude koji se suočavaju sa informacijom da će sav život na Zemlji nestati u roku od 24 dana.

Ulazeći u premisu apokalipse iz ugla običnih ljudi, koji znaju da ništa ne može da promeni njihovu tragičnu sudbinu, publika jednostavno ne može da odoli a da ne postavi sebi pitanje: “Šta bih ja uradio kada bih znao da ću za 24 dana umreti zajedno sa čitavom planetom?” – Imajući u vidu kakav će efekat ova priča imati na publiku,  Lorin Skafarija (Lorene Scafaria) odlično istražuje ovaj ugao u prvoj trećini svoga filma i daje nam niz zaista urnebesnih sporednih likova koji se u potpunosti drugačije nose sa bezizlaznom situacijom. U ovom segmentu se fantastično oslikava prava narav ljudi kada sva društvena pravila, norme i kodeksi ponašanja postanu besmisleni u očima “sudnjeg dana”. Tačno se vidi ko je kakav i ka čemu teži.

Glavni fokus priče filma “Seeking a Friend for the End of the World” je na Dodžu, sredovečnom prodavcu osiguranja (koliko god to u ovim okolnostima ironično zvučalo), od koga neposredno po saopštenju vesti o uništenju sveta preko radija u kolima, njegova žena Linda bukvalno beži. Dopadljiv, ali prosečan u svakom smislu te reči, Dodž za razliku od većine ljudi koji teže da ostvare svoje najluđe snove u ovo malo vremena što im je prestalo, ne pokazuje nikakvo interesovanje prema radikalnom ponašanju, već svoje poslednje nedelje života provodi i dalje na poslu, baveći se tom nekom svojom standardnom i po malo depresivnom svakodnevnom rutinom. Dodžov nemaštoviti plan naglo prekida spontan susret sa komšinicom Peni, neobičnom devojkom sa kojom se iznenada upušta u  nesvakidašnju avanturu.

Iako predstavljen kao komedija u svim svojim promotivnim materijalima,  “Seeking a Friend for the End of the World” ima izuzetnu dramatičnu vrednost,  koja na inteligentan i neočekvano dirljiv način prezentuje ljubavnu priču dvoje emotivno oštećenih ljudi koji smisao života pronalaze u društvu jedno drugog. Tema filma jeste prilično mračna, ali je celokupan projekat daleko od deprimirajućeg i ciničnog, već upravo pomoću tragičnih okolnosti i bezizlazne situacije pokušava da izrazi prave vrednosti, da nesebičan čin, gest dobrote, želja da se žrtvujete i volja da nekome ugodite daju smisao našim životima.

Avantura ovih dvoje protagonista nije nekih epskih razmera, niti ima ikakav bitan značaj za čitavu situaciju koja preti istrebljenjem života na planeti, i to je definitivno jedan od glavnih razloga zašto mi se film toliko dopada. Koliko god da su okolnosti nerealne u filmu, reakcija, ciljevi i očekivanja od ovog para zaista jesu i to dosta utiče u tome da se čitava situacija približi što je više moguće publici, da ih uključi u dešavanja i učini ih realnim.

Nažalost, u ovom segmentu se jedino ocrtavaju slabosti filma. Iako jeste cilj da poznanstvo Peni i Dodža bude što beznačajnije za čitavu situaciju, određeni momenti su dosta zbrzani, a postoje i rupe u razvoju njihovog odnosa što zaista nervira jer je film pretendovao da bude zaista poseban. Iako imamo priliku da u rekordnom roku upoznamo likove, njihove strahove, želje, uspehe i ono za čime se kaju, traformacija iz prijateljskog odnosa u ljubavni deluje tako nekako kruto. Ovi propusti ne narušavaju kvalitet čitavog projekta, ali su definitivno dovoljno primetni da vam ponekad zasmetaju. Rekavši ovo, smatram da je film trebao minimum pola sata duže da traje, da dozvoli odnosu likova da se nekako prirodnije razvije, iako to sada zvuče bezmisleno jer se akteri nisu u prirodnim okolnostima ni upoznali.

Gluma je odlična u filmu. Stiv Karel (Steve Carell) je maestralan i još jednom je briljirao u ulozi neprimetnog, semi-depresivnog prosečnog čoveka. Karel se tokom svoje karijere odlično snalazi u komičnim/ dramatičnim projektima i to je još jednom potvrdio i ovde. Kira Najtli (Keira Knightley) iako grozna glumica, uspela je ovde da bude zaista minimum iritantna koliko to ona inače zna da bude. Jedan od razloga neuspešnog emotivnog klimaksa u filma je definitivno ideja da uopšte ona i Karel pokušaju da se spoje na platnu. “Seeking a Friend for the End of the World” ima nekoliko odličnih i urnebesnih epizodnih uloga, među kojima se definitivno najviše ističu Rob Kordri (Rob Corddry) i Paton Osvalt (Patton Oswalt).

“Seeking a Friend for the End of the World” i pored slabašnog emotivnog klimaksa, predstavlja jedno od originalnijih ostvarenja koje sam imao priliku ove godine da pogledam. Predvođen sjajnim Stivom Karelon, ispunjen urnebesnim sekvencama, originalnim scenarijom i dirljivom i emotivnom pričom, “Seeking a Friend for the End of the World” je definitivno film koji treba pogledati. Pomalo razočaran jeftinim propustima, ali generalno ipak na kraju mogu da kažem da sam zadovoljan celokupnim ostvarenjem.

Ocena: 7/10