“A Fantastic Fear of Everything” me je potpuno bio kupio sa svojim trejlerom i naprosto nisam mogao da dočekam pristojnu kopiju ovog filma. Iako je koncept izmučenog i psihotičnog pisca u horor ostvarenjima više nego poznat u Holivudu, prvenstveno preko priča Stivena Kinga (Stephen King),ovo delu je u svom promotivnom materijalu nosilo zaista neku posebnu vrednost i obećavalo je mračnu parodiju na gore pomenuti arheotip likova, koju iz moje perspektive, niko nije mogao bolje da uradi od Sajmona Pega (Simon Pegg).

Priča filma prati Džeka, uspešnog autora dečijeg romana koga istraživanje i rad na novoj knjizi o Viktorijanskim serijskim ubicama ubacuje u posebno stanje ume i razvija mu iracionalni strah, tačnije paranoju da u svakom momentu neko pokušava da mu oduzme život. Kada mu agent javlja da se određeni misteriozni čovek iz Holivuda interesuje za njegov novi projekat i želi da sedne i popriča sa njime, Džek svoju veliku šansu uspeva da pretvori u svoju najgoru noćnu moru u kojoj je primoran da se suoči sa svim svojim najvećim strahovima u svega nekoliko časova.

Mogu reći da sam ljubitelj Pegovih dela, iako smatram da su “Paul” i “Burke & Hare” kompletni promašaji. Za razliku od kultnih Sajmonovih mračnijih komedija kao što su “Shaun of the Dead“, “Hot Fuzz” i “Big Nothing”, “A Fantastic Fear of Everything” predstavlja semi-komičnu mešavinu stilizovane, atmosferske paranoje i anahrone detektivske fikcije oslikane u stilu jedne velike noćne more. Iako ov zvuči super, nažalost upravoj ovaj sklop žanrova je ujedno i najveći problem filma.

“A Fantastic Fear of Everything” je zapravo svašta i ništa. U jednom momentu film se može karakterisati kao komedija, u drugom kao gotičarski horor, ispunjen Džek Trbosek trejdmarkom, a već u trećem kao psihološka melodrama. Naravno, ovakva slojevitost uglavnom dosta pomaže filmu, ali u ovom projektu to ne biva slučaj, pošto reditelj nikako ne uspeva da izbalansira sve i adekvatno dozira različite žanrove u jednu smislenu celinu.

Pored toga što je glavni fokus filma na karakternoj studiji glavnog aktera koji prolazi kroz lične krize i napade anksioznosti večinskim delom u svom apartmanu, “A Fantastic Fear of Everything” ima i širu priču, ali joj zaista treba mnogo vremena da se razvije. Glavna ženska uloge se pojavljuje tek u poslednjoj trećini filma. Prve dve trećine filma su, kao što sam na početku pasusa i napomenuo, posvećene karakternoj studiji glavnog lika i njegovim persolanim krizama. Peg se većinskim delom dobro pokazao i zaista jedno izvesno vreme drži film da se u potpunosti ne raspadne. Ono što je u ovom segmentu više nego iritantno jeste to što pored naracije imamo i konstantni monolog glavnog aktera, koji brzo počinje jako da zamara.

Iako zaista u određenim momentima zamoran i kompletno ne duhovit, reditelj Krispijan Mils (Crispian Mills) pored vrlo trapovog prezentovanja unutrašnjeg stanja našeg glavnog aktera, u poslednjem činu uspeva dosta da izvuče film i ponudi nam ono šta smo od starta želeli da vidimo. Nedovoljno kvalitetan pristup priči i režija su osakatili ovu po meni, vrlo interesantnu ideju i upropastili joj priliku da bude nešto više od “ok” filma. Velika šteta. Izuzetno lep na oko, ali opet dosta brljav u svojoj realizaciji.

Ocena: 5/10