Britanski humor je prilično dobro zastupljen i prihvaćen na ovim prostorima. Ukoliko ste gledali neke od poznatijih britanskih humorističkih TV serijala poput “Only Fools and Horses”, “Man Behaving Badly” i “The Black Adder”, svesni ste činjenice da je sam engleski jezik izuzetno bogat i svestran i da zaista poseduje potencijal za beskrajne igre reči. 

Za razliku od Amerikanaca, Britanci ne štancaju veliki broj humorističkih serija na godišnjem nivou. Fokus je definitivno na kvalitetu. Pored toga, britanske humorističke serije traju znatno kraće od američkih što ume da bude problem jer vrlo brzo možete da prođete kroz sve dostupne epizode.

Ako ste ljubitelj ovog tipa humora, sigurno vam je dobro poznata frustracija koja ide sa potragom za novim sadržajem. O britanskim humorističkim serijama se ne piše toliko aktivno, što svakako nije slučaj sa američkim sitkomima. Dakle, morate baš pošteno i redovno da kopate po internetu da biste našli nešto novo i smisleno za gledanje. 

U današnjem tekstu na blogu, pomoćiću vam malo pri tom kopanju. Preporučiću vam jednu fantastičnu britansku humorističku seriju o kojoj se još uvek nije pisalo na našim prostorima. 

Kao što iz naslova teksta možete da zaključite, u pitanju je “Peep Show”.

Prirodan i spontan humor koji će vas nasmejati do suza

Iako je “Peep Show” dosta popularan naslov u Britaniji, iz razgovora sa prijateljima i poznanicima skapirao sam da mnogi nisu čuli za ovaj genijalni projekat. Međutim, svi kojima sam usmeno preporučio da gledaju ovu seriju ostali su oduševljeni. S obzirom da smo danas u debelom deficitu sa dobrim komedijama, ovo je svakako dobra vest za vas: postoje dobre šanse da će vam se “Peep Show” dopasti.

Kao što pretpostavljam da znate, ironija, sarkazam, spontana šala, ismevanje i tzv. ‘banter’, osnovni su elementi britanskog humora, a pored toga su i sastavni deo komunikacije na ostrvu. 

Za strance, ‘banter’ ume da bude teško razumljiv ukoliko ne vladaju u potpunosti engleskim jezikom. Intonacija i kontekst igraju važnu ulogu ovde. Da bi ukačili kada je neko sarkastičan ili ironičan, potrebno je da se, pored samih reči koje ta osoba izgovara, fokusirate i na ton u glasu i njen celokupan stav dok priča. Za ovo je potrebno da razvijete posebne detektore koje jedino možete oformiti čestim izlaganjem ovom stilu humora i komunikacije. 

Međutim, kada zaista razvijete osećaj za britanski humor, postoji dobra šansa da ćete postati opsednuti njime.

Kad se naviknete na britansku satiru, ironiju, cinicizam i sarkazam i zavolite njihove humorističke serije, jedini pravi problem sa kojim ćete morati da se suočite je pronalazak novog materijala za gledanje. Srećom, “Peep Show” je zaista urnebesan projekat.

Neponovljiv duo koji godinama zasmejava Britance

Premijerno emitovana 2003. godine na britanskom Channel 4, “Peep Show” je serija koja je ostvarila astronomski uspeh na ostrvu. Za tih 12 godina koliko se vrtela po malim ekranima, serija je lansirala svoje glavne aktere na sam vrh britanske “entertainment” scene.

Do početka emitovanja druge sezone serije “Peep Show”, glavni glumci serije, Dejvid Mičel (David Mitchell) i Robert Veb (Robert Webb), nisu bili prepoznatljivi izvan ostrva. Iako ovaj duo već godinama radi zajedno, njihove karijere su procvetale tek onog momenta kad se serija “Peep Show” zapravo zaletela. 

Nakon što su završili fakultet, Mičel i Veb radili su kratke skečeve i predstave na alternativnom festivalu umetnosti i muzike u Edinburgu (Edinburgh Festival Fringe), kao i serije bazirane na skečevima (“Big Train”) i materijale u duhu stand-up komedije za šou “Armstrong and Miller”. 

Probili su se u Britaniji 2000. godine kada su se priključili timu pisaca u okviru BBC Two i zajedno san njima radili na skeč komediji TV serije “Bruiser”. 

Iduće godine, kanal Play UK (koji je nažalost bio kratkog veka) pozvao ih je da izmisle svoju sopstvenu skeč komediju pod nazivom “The Mitchell and Webb Situation”. 

Nakon toga, dvojac je učestvovao u pisanju skeč komedija na stanici Radio 4, “That Mitchell and Webb Sound”. Ovaj projekat je kasnije prilagođen za televiziju na BBC Two kao “That Mitchell and Webb Look”. Ovim serijalom su osvojili nagradu BAFTA za “Best Comedy Programme”, 2007. godine. Iako ova nagrada nikako nije mala stvar, ispostavilo se da je ovo bio tek početak za Mičela i Veba. Za svoj rad na seriji “Peep Show”, osvojili su 9 prestižnih nagrada iz 35 nominacija.

Sitkom, ali na jedan potpuno novi način

“Peep Show” ima prilično jednostavan zaplet i baš kao i u seriji “What We Do in the Shadows” o kojoj sam pisao prošle nedelje, humor ovde izbija iz nesklada koji se rađa između likova. Mi pratimo dva cimera, Marka Korigena i Džeremija Osborna u njihovim svakodnevnim avanturama.

Iako su Mark i Džez već duže vreme prijatelji i cimeri, njih dvojica nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Kao da dolaze sa različitih planeta. Mark je društveno-nepismeni birokrata koji bukvalno nema ni gram samopouzdanja, dok je Džez seksualno opterećen party manijak, na momente latentni homoseksualac, milenijalac i hipik (da, sve u jednom) koji duboko veruje u sebe i svoju muzičku karijeru koja je realno nepostojeća. 

Mark i Džez se konstantno sudaraju i idu jedan drugom na živce. Glavni fokus serije je na njihovom turbulentnom odnosu i bizarnim situacijama koje proživljavaju sa drugim ljudima na dnevnom nivou. 

Ali to nije sve. Ono što “Peep Show” zaista čini toliko specifičnom i originalnom serijom jeste način na koji mi kao publika učestvujemo u radnji. Mi ovde imamo jedinstvenu priliku da pratimo šta se dešava likovima iz prvog lica, tj. “akterovih cipela”. Velik broj kadrova snimljen je budžetski, te kadrovi podsećaju na današnje amaterske snimke snimane GoPro kamerom, što nije nešto što ste ranije mogli da vidite.

Pored toga što nam serija omogućava da se u potpunosti udubimo u dešavanja i osetimo kao da se sve dešava nama, “Peep Show” nam takođe pruža jedinstvenu priliku da pored presmešnih dijaloga između likova slušamo prelude unutrašnje monologe Marka i Džeza.

Voajerizam i neočekivana doza iskrenosti

Iako su monolozi često potpuno poremećeni, moram biti iskren i priznati da su često i vrlo realni. Ovde sasvim dobro funkcioniše ona istinita replika – “It’s funny ‘cause it’s true.” Svako od nas ima makar malo Marka i Džeza u sebi, što smatram da je jedan od glavnih uzroka za uspeh serije. 

Slušati protagoniste kako pokušavaju logički sebi da opravdaju svoje impulsivne i pogrešne odluke i kako sami sebe podržavaju i guraju u nelagodne situacije je zaista urnebesno. 

Monolozi koji se odvijaju u glavi Marka i Džeza su faktički nefilterisane misli koje se zaista svakom od nas u nekom momentu vrte po glavi, ali ne želimo javno da ih priznamo niti delimo sa drugima. Svako od nas je imao momente kada sam pred sobom pokušava da se opravda za određene gluposti koje smo činili van svog karaktera. Takođe, svi mi imamo i momente kada vodimo rat sami sa sobom u glavi oko neprijatnih situacija kojima smo se nepotrebno izložili. 

Tako je Mark primer fantastično jadnog i anksioznog lik, ali mi saosećamo jer – Mark je takođe svi mi.

Pored unutrašnjih monologa koji nam pružaju priliku da empatišemo sa likovima, hranimo tu našu voajerističku potrebu da guramo nos u tuđe živote i osetimo kako je biti u nečijoj glavi – “Peep Show” se takođe ističe i izvrsnim pisanjem. 

Baš kao i “What We Do in the Shadows”, “Peep Show” je jedan od tih retkih pojekata gde se narativ ne gradi samo oko fora i ne služi samo da popuni prostor dok čekamo da se opet nešto smešno desi. U ovoj seriji, humor je organski i sve fore prirodno proizilaze iz radnje.

Fantastična gluma koja sjajno osmišljen i napisan materijal diže na novi nivo

Mark i Džez su dva genijalno osmišljena lika. Iako su obojica potpuni idioti na svoj način, može se reći da su nekako ipak dragi likovi. Verujem da poznajete ljude koji dele ako ne sve, onda većinu osobina sa glavnim likovima ove serije. Iako često ispadnu glupi, samoživi, pa čak i malo pakosni i osvetoljubivi – ne može se niti u jednom momentu reći da su Mark i Džez loši momci. 

Oni imaju svoje i dobre i loše crte, što ih čini realnim i vrlo dopadljivim. Kad sklonimo sve probleme i sukobe sa strane, mi zaista možemo da osetimo da su Mark i Džez prijatelji i da im je stalo da budu okej. Postoji mnogo momenata u seriji gde se jedan akter zalaže za drugog i gde pokušavaju da pomognu osobi u problemu da se izbavi iz neprijatne situacije. Ovo je samo još jedan element u nizu koji pruža publici priliku da se u potpunosti upusti u seriju i saživi sa likovima.

Dodatni momenat koji pomaže publici da pokloni svu svoju pažnju i poveže se sa serijom “Peep Show” su brojne pop-kulturološke reference. Tokom svih 9 sezona koliko se snimao “Peep Show”, serija je pokrivala mnoge prepoznatljive trendove. Big Brother, Apprentice, life-coaching, dance yoga, laser tag – ovu su samo neki momenata koje je serija pokrila i ismevala ili komentarisala na neki način.

Dijalozi i monolozi u seriji su perfektno napisani i izneseni. Postoji pregršt replika na koje ćete bukvalno zaplakati od smeha ili vraćati unazad momenat apsolutnog blama ili presjajne replike – sve to zahvaljujući fantastičnim glumcima koji genijalno rade svoj posao. 

Dejvid Mičel i Robert Veb su rođeni da budu Mark i Džez. Mičel je neverovatan u svakoj sceni. Jedan brz pogled na Mičelov eksterijer je dovoljan da čovek pomisli da je on najveći introvert na svetu. Naravno, Dejvid Mičel je sjajan komičar koji pored svoje urnebesne pojave doprinosi seriji na još mnogo drugih nivoa. Dejvid ima fantastičan tajming i osećaj za humor koji se oseti u svakoj sceni u kojoj se pojavi. Situacije u kojima on pokušava da kontroliše svoju anksioznost, ljubomoru, a i frustraciju prema ljudima iz svoje neposredne sredine su momenti koji seriju čine vrednom višestrukog repriziranja. 

Pored Mičela, tu je i sjajni Robert Veb. Iako je Veb dobio znatno manje pohvala za svoj rad na ovom projektu, njegov doprinos uspehu serije “Peep Show” je takođe veoma vidljiv. Za razliku od Mičela koji je društveno-nepismen, Robert glumi lika koji je isto vrlo neprijatan, na jedan drugačiji način. Način na koji on priča je dovoljan da poverujete da čovek prosto ne živi u realnom svetu već da je jedno veliko dete zarobljeno u telu odraslog čoveka. Tokom svih 9 sezona koliko serija traje, Džez prolazi kroz znatno ekstremnije situacije od Marka u kojima se vidi da Veb dovoljno dobar glumac da parira Mičelu. Zaista je prezabavno gledati ova dva genijalca kako dele scenu i dopunjuju jedan drugog. Iz aviona se vidi da već godina sarađuju i da se prosto dobro kapiraju.

Pored Mičela i Veba, važno je istaći i doprinos Olivije Kolman (Olivia Colman) koja glumi Sofi, Markovu simpatiju sa posla. Iako većina vas zna za ovu glumicu zbog Oskara kojeg je dobila za ulogu kraljice En u filmu “The Favourite” – te 2003. godine kad je “Peep Show” krenuo da se emituje, Olivia nije bila preterano poznata široj javnosti. 

Ona je uspešno sarađivala sa Mičelom i Vebom na gorepomenutim projektima kao što su “Bruiser” i “That Mitchell and Webb Situation”, što smatram da je bio jedan od glavnih faktora zašto su je uključi u ekipu. Do sad ispratio sam mnogo projekata u kojima je Olivia Kolman sjajno odglumila, ali smatram da nigde nije bila bolja nego u “Peep Show”. Njene zajedničke scene sa Mičelom su fantastične, a sam lik Sofi je sjajno napisan i vrlo dobro prikazan od strane cenjene glumice.

Uz ovo troje, važan začin za uspeh čini i Met King (Matt King), vrhunski komičar koji glumi Džezovog drugara Super Hansa, koji obožava žene, žurke, muziku i krek. Ovo poslednje ipak najviše od svega. 

Za razliku od gorepomenute trojke, Kingov lik je jedini pravi ekstrem u seriji, totalni “comic relief” što bi se reklo. Njegova jedina prava funkcija u seriji je da ekstremizuje situacije i uplaši Marka, što King zaista sjajno radi. Njega doduše nema nešto preterano mnogo u seriji, ali svaki put kad se pojavi – King u potpunosti dominira scenom. 

Za kraj

Postoji zaista još mnogo dobrih stvari koje mogu još da napišem o ovoj seriji, ali smatram da je najpametnije da stanem ovde i pružim vam priliku da sami spoznate sve elemente koji čine ovaj projekat toliko kvalitetnim.

Iako serija i dalje nije zvanično završena, svima je kristalno jasno da se Džez i Mark neće u skorije vreme vratiti na male ekrane. Tokom svih godina koliko se “Peep Show” prikazivao na Channel 4, kvalitet niti u jednom momentu nije opao. Šta više, što se duže radilo na seriji, fore, dijalozi, monolozi, gluma, pa čak i same situacije u koje likovi upadaju su postajale sve bolje i bolje. 

Na stranu što je “Peep Show” klasifikovan kao komedija i što ima ogroman broj urnebesnih momenata, važno je pomenuti da serija poseduje i određen element tragedije koji nikako ne treba ignorisati.

Objektivno gledano, Džez i Mark su tragične figure koje očajnički žele da srede svoje živote i pronađu sreću. Iako su gluposti koje prave tokom serije zaista nadrealne i smešne, u istom momentu moramo imati u vidu da većina njihovih problema proizilazi iz nesporazuma. Namere su uglavnom dobre, ali sama delovanja dovode do katastrofalnih zapleta i raspleta.

U većem delu serije ćete se sigurno smejati likovima i njihovim budalaštinama, ali će opet postojati i onaj momenat gde ćete navijati za njih. Jer svi smo mi pomalo Mark i Džez – imamo momente kada zaključujemo idiotski, kada se osećamo odbačeno ali i ponosito, kada ispadamo smešni, kada imamo naglašenu potrebu da pripadamo negde ili da prosto odustanemo od svega i ponašamo se maksimalno destruktivno, detinjski besni na svet.

Baš ti momenti kada likovima ništa ne ide od ruke ili kada se inate i bogu i ljudima čine ovu seriju neverovatno smešnom i podsećaju nas da je sve to život, a naše učestvovanje u svetu pre svega komično.

Ukoliko ste zainteresovani da ispratite “Peep Show”, sve epizode serije su dostupne na ovom YouTube kanalu. Takođe, možete gledati “Peep Show” i preko Netflixa.