Raditi filmove o društveno osetljivim grupama je uvek pipav proces. Ukoliko tvorci filma ne vladaju tematikom upotpunosti ili ne skapiraju kako da je predstave na pravi način, lako se može desiti da njihov finalni proizvod bude pogrešno protumačen. Pogotovo u današnjem svetu gde je politička korektnost u fokusu više nego ikad ranije.

Možda je suvišno reći, ali poigravati se sa ovom tematikom zarad izazivanja smeha ili efekta šoka kod publike je duboko pogrešno i neetički. Upravo zato što je upuštanje u umetničku interpretaciju tih tema tako delikatno, filmske kuće često izbegavaju da ulažu u filmove koji se bave društveno osetljivim grupama.

Međutim, kada se svi faktori poklope, kada se temi priđe sa dovoljno razumevanja i poštovanja i kada sam tim koji realizuje film zna zašto se opredelio da učestvuje u projektu koji istražuje i ekranizuje određeni genetski poremećaj/bolest/invaliditet – rezultat je fantastičan.

Setimo se samo filmova poput “My Left Foot”, “What’s Eating Gilbert Grape”, “The Intouchables”, “Margarita with a Straw”, “The Diving Bell and the Butterfly”, “Murderball”, pa čak i “The Theory of Everything”.

Pored toga što verodostojno prikazuju ljude koji su drugačiji od onoga što je društvo definisalo kao “normalno”, filmovi ovog tipa takođe razbijaju predrasude i edukuju široke narodne mase, učeći ih da vide dalje od svog straha od nepoznatog i razumeju ono što im nije blisko.

Ukoliko ste pogledali neki od gorepomenutih naslova, verovatno ste uočili da svaki od njih objašnjava da je život suštinski lep i da se može živeti na različite načine, čak i kada ste “totalno drugačiji od drugih”.

Danas ću malo više pisati o jednom novijem filmu koji fantastično ovo prikazuje. Kao što ste već iz samog naslova uočili, u pitanju je “The Peanut Butter Falcon”.

The Peanut Butter….šta?

Film “The Peanut Butter Falcon” prati Zack-a, mladića koji ima Daunov sindrom i koji očajnički želi da ispuni svoj san – da postane kečer. 

Otkad zna za sebe, Zack obožava kečere. Njegov omiljeni kečer je Salt Lake Redneck. Zack zna sve njegove poteze napamet jer redovno gleda jednu te istu prastaru kasetu njegovih mečeva.

Dok je gledao kako Salt Lake Redneck dominira nad svojim suparnikom, Zack je primetio reklamu u pauzi između mečeva u kojoj ovaj kečer promoviše svoju školu rvanja. Oduševljen idejom da uči “zanat” direktno od svog idola, Zack se jedno veče iskrada iz ustanove u kojoj su pazili na njega i upućuje se ka Floridi jer se tamo nalazi kamp njegovog idola.

Međutim, kao što to obično biva u filmovima, planovi su tu da se poremete. Spletom okolnosti, Zack upoznaje Tyler-a, nervoznog ribara koji je u dugovima i raznim problemima, te nelegalno peca i hvata krabe. Iako njihov prvi susret nije baš najprijateljski prošao, Zack i Tyler nekako ipak pronalaze zajednički jezik i zajedno kreću na put ka Floridi.

Kako vreme protiče, Zack i Tyler postaju sve bliži i otkrivaju nove delove svojih ličnosti kroz neočekivane i ponekad opasne avanture. U jednoj dirljivoj i komičnoj sceni koja čak ima i simboliku inicijacije, Zack bira ime Peanut Butter Falcon za svoj kečerski alter ego.

Način na koji se nežno, iskreno i polako razvija odnos između Zack-a i Tyler-a je zaista divan i pokazuje koliko možemo da učimo jedni od drugih uprkos različitostima ili možda baš zbog tih različitosti. Od prvog trenutka njihovog upoznavanja, njih dvojica jedan drugog tretiraju sa poštovanjem. Postepeno postaju ranjivi pa kako avantura odmiče – oni se vezuju sve više, njihovo prijateljstvo jača, te ciljevi i ambicije jednog postaju jednako važni i za onog drugog. 

Prijatelji su porodica koju sam biraš

“The Peanut Butter Falcon” je film o prijateljstvu, odrastanju i iskupljenju. Iako na početku deluju kao čiste suprotnosti, putovanje nezamislivo zbližava likove i stvara neraskadivu vezu između njih. Tyler i Zack se međusobno ohrabruju i uče jedan drugog kako da prevaziđu fizičke i emotivne barijere. Oni su jedno drugom uteha i podrška.

Pored toga, film ujedno i edukuje publiku o ljudima koji imaju Daunov sindrom i kako se prema njima treba ponašati. Iako u mnogim scenama Tyler deluje neotesano, on je zapravo jedini akter u filmu koji na pravi način prilazi Zack-u.

Za razliku od ljudi iz ustanove iz koje je Zack pobegao, Tyler se ne postavlja superiorno i nema taj momenat sažaljenja u komunikaciji koji, iako deluje prijateljski, zapravo u mnogim situacijama vređa osobu koja ima Daunov sindrom. Tyler ima vere u Zack-a i kroz niz situacija mu pomaže da očvrsne, izlažući ga direktno svetu i pomažući mu da uvidi da su povrede, razočarenja i bol sastavni deo života. Zbog toga na kraju krajeva i rastemo, zbog toga smo čvršći i snažniji.

Ovo se naročito vidi u jednoj sceni, u drugoj trećini filma, gde Tyler kritikuje mladu, brižnu bolničarku Eleanor zbog tona kojim se obraća Zack-u i njenog previše zaštitničkog stava. Iako Eleanor želi sve najbolje ovom mladiću, ona ga, vođena sopstvenim strahom, drži pod staklenim zvonom i onemogućava mu da dosegne svoj pun potencijal. Uprkos dobrim namerama, u načinu njene komunikacije vidi se da ona ipak ne razume Zack-ovu situaciju.

Zack nije dete niti je nesposoban. Može da uči iz iskustva. To Tyler i film savršeno ilustruju. Iako ima određenih poteškoća, Zack ume samostalno da rasuđuje. Da, jeste pomalo naivan i nema istančan osećaj za socijalne interakcije, kao ni većih kapaciteta da pojmi svet dalje od podele na “good guys” i “bad guys”.

Ali, za razliku od mnogih ogorčenih ljudi koji nemaju jedan hromozon viška, koji su cinični i nepoverljivi prema svetu, Zack se u sve avanture zaleće čistim srcem. Od njega možemo mnogo naučiti. On formira svoje želje i rezone, istrajan je, ne odustaje, samostalan je i svoj čovek. Stoga, kako Tyler objašnjava mladoj bolničarki, “nema potrebe mu se unositi u facu i sporije pričati”. 

Perfomans Zack Gottsagen-a to takođe podvlači. 

Sjajna gluma i nesvakidašnji protagonista

Baš kao i lik kojeg glumi, Zack Gottsagen je momak sa Daunovim sindromom koji nikad nije odustao od svog sna da postane glumac. 

Tyler Nilson i Michael Schwartz, kreatori filma “The Peanut Butter Falcon”, stupili su u kontakt sa Zack Gottsagen-om u filmskom kampu za osobe sa poteškoćama u razvoju. 

Nakon što su se upoznali sa pričom i posvećenošću ovog momka, Nilson i Schwartz su se odlučili da rade sa Zack-om, pa su narednih nešto jače od godinu dana proveli osmišljavajući projekat za njega. Zack je od starta bio oduševljen idejom filma “The Peanut Butter Falcon”. Nilson i Schwartz su u međuvremenu uspeli da skupe oko 20 miliona dolara i film je krenuo da se snima.

Iako je ovaj film uspeo da okupi pristojnu ekipu, od “The Peanut Butter Falcon” se nisu očekivali neki specijalni rezultati. Međutim, to se ubrzo promenilo nakon projekcije na SXSW Festivalu, gde je “The Peanut Butter Falcon” osvojio “Narrative Spotlight” nagradu. 

Pored odličnog scenarija i performansa Zack Gottsagen-a, ono što ovaj film takođe čini izuzetno popularnim je Shia LaBeouf. Iako je dugo bio poznat isključivo po užasnim ulogama i skandalima, Shia je u poslednjih 2-3 zaista radio na sebi i svojoj reputaciji. Nakon sjajnog performansa u filmu “Fury”, karijera ovog glumca je krenula uzlaznom putanjom. Pored toga što je počeo ozbiljnije da se ponaša na setu, Shia je takođe krenuo znatno pametnije da bira projekte u kojima će se pojaviti. Činjenica je da je veoma sazreo kao glumac.

Iako je Shia mene realno kupio još sa “American Honey”, ovo što je pokazao u “The Peanut Butter Falcon” je samo šlag na tortu. On je zaista fantastičan kao Tyler. Njegova neurotična energija se idealno uklapa sa likom kojeg tumači. Baš kao Shia, Tyler je eksplozivan, neurotičan i tvrdoglav lik. On je jedan od onih ljudi koji prvo reaguju, pa tek onda razmisle šta su uradili. Baš zato, Shia deluje apsolutno prirodno i uverljivo u svakoj sceni. Vidi se da je tokom čitavog snimanja bio spreman da napravi korak više i ostvari uverljivu vezu sa Zack-om sa kojim deli 90% svojih scena.

Ukoliko ovako nastavi, Shia će postati novi Matthew McConaughey koji je 2013. godine digao svoju karijeru iz groba i pokazao svetu da je talentovan glumac, a ne ukras na setu kojeg dovedu kad neko treba da se pojavi bez majice i pokaže pločice.

Ukoliko niste znali, Shia je napisao film o svom životu, “Honey Boy” u kojem glumi sebe. Iako još uvek nisam imao priliku da ispratim ovaj projekat, sudeći po reakcijama na koje nailazim na netu – Shia je definitivno uspeo da povrati poverenje kritičara i publike.

Za kraj

Kao što napisah gore, “The Peanut Butter Falcon” je skroman film koji efektno obrađuje nekoliko vrlo bitnih tema. Iako u poslednjem činu malo gubi fokus i nepotrebno prelazi u fikciju, moram priznati da sam zaista uživao u ovom filmu. Pored sjajnog scenarija, odličnih dijaloga i glume, ono što dodatno krasi ovaj film jeste sama lokacija snimanja i način na koji je Nigel Bluck zabeležio i prikazao zabiti Amerčkog juga. Kolorit je divan, fotografija fantastična, a sam prelaz scena neverovatno drži pažnju i čini da vreme proleti.

“The Peanut Butter Falcon” je lep, poučan, duhovit, a i veoma emotivan film. Ukoliko tražite nešto da gledate, predlažem vam da to ipak bude ovo!