Još jedno u nizu ostvarenja koje formira radikalno mišljenje kod ljubitelja filma. Dok se određene grupe ljudi kune u “I Heart Huckabees” i smatraju ovaj projekat ništa manje nego genijalnim, opet podjednako veliki broj posmatrača ga najgore osuđuje i dodaje mu prideve kao što su “nepotreban” i “pretenciozan”.

Priča filma “I Heart Huckabees” prati ekološkog aktivistu po imenu Albert, koji pokušava da razume i pronađe dublje značenje seriji njegov slučajnih susreta se jednim afro-amerikancem. Dok se muči sa ovom za njega nerešivom enigmom  za koju potpuno sigurno smatra da ima neki veliki značaj po njegovo postojanje i pravac u kome će se ono kretati, Albert angažuje ljudi koji se bave ovakvim egzistencijalnim slučajevima, dvojac detektiva koji prati i špijunira svoje klijente u svakom minutu, svakog dana dok obavljaju svoje dnevne rutine, ne bi li ga u potpunosti izanalizirani.

Delo Dejvida O. Rasela (David O. Russell), inspirisano tragedijom 9. septembra, pokušava da oslika slučaj egzistencijalne krize koja se javlja kod velikog broja osoba na koje je posredno ili neposredno uticala neka tragedija, terajući ih da evaluiraju vrednost života i svrhu postojanja. Rasel je ovu više nego čestu ljudsku reakciju na tragediju pokušao da elaborira na jedan komičan način, što je zaista podjednako i smelo i teško.

Vizualno vrlo specifičan sa dosta “intelektualnih” dijaloga i “slapstick” komičnih sekvenci, “I Heart Huckabees” je definitivno sa svojom neobičnom realizacijom svakako film koji ćete dugo pamtiti, nevezano da li vam se dopao ili ne.

Iako po meni, filozofski nedovoljno dubok koliko je nameravao da bude, “I Heart Huckabees” sadrži dosta vrlo, vrlo interesantnih i provokativnih dijaloga koji obrađuju ozbiljne teme svesti i zasebne perceptije na jedan kako komičan, tako i intrigantan način. Nekako na kraju nemoguće da iko može da ga proglasi kao dosadnim, ma koliko god mu se stavovi i pogledi razlikovali od autorovog.

Problem ovog projekta (za mnoge) leži u tome jer se on mnogo više fokusira na hipotetičkim idejama, mogućnostima i tome “šta bi bilo kad bi bilo” nego na nekom pravom narativu. Ako niste oduševljeni ovakvom odlukom da sama dešavanja budu sekundarna u odnosu na teorije i ideje, definitivno treba da izbegnete ovaj film jer ćete momentalno upasti u ovu drugu grupu ljudi koja “I Heart Huckabees” smatra “pretencioznim”.

Pun sjajnih glumačkih imena koja su odradila svoj posao na vrhuncu  zadatka, pogotovo Džejson Švarcman (Jason Schwartzman), Dastin Hofman (Dustin Hoffman) i Lili Tomlin (Lily Tomlin), “I Heart Huckabees” je film koji iako sustinški prazan, ume da bude vrlo zadovoljavajući ako mu se priđe iz pravog  ugla.

Okrenut preispitivanju konvencionalnih vrednosti, traganju za smislom u svetu punom apsurda, zasebnim indentiteom, borbi protiv konzumerizma, ljubavi, odnosu među bližnjima, očuvanju životne sredine, film Dejvida O. Rasela je na kraju prilično zabavan za jednu “praznu ljušturu”. Preporučujem tinejdžerima, ljubiteljima nezavisnih filmova i generalno hipsterima.

Ocena: 7/10