“Step Brothers” je neverovatno jednostavan, glup, detinjast, uvredljiv ali u isto vreme i u potpunosti urnebesan film. Reditelj i koscenarista Adam Mekej (Adam McKay), posle velikog uspeha filma “Anchorman: The Legend of Ron Burgundy“, odlučuje se da ponovo sarađuje sa Vilom Farelom (Will Ferrell) na još jednom projektu, i kao rezultat toga, dobijamo “Step Brothers”, film koji je zaista nešto posebno.

Brenan Huf i Dejl Dobak, iako skoro u svojim četrdesetim godinama i dalje žive sa svojim samohranim roditeljima. Kada se Brenanova majka i Dejlov otac slučajno upoznaju na jednoj konferenciji i odluče da otpočnu romantičnu vezu, njihovi životi će se naglo promeniti. U periodu od svega nekoliko dana, životna situacija i novo formirana zajednica između Brenanove majke i Dejlovog oca,  teraju dvojicu odraslih ljudi  (mentalno i dalje dece) da žive pod istim krovom, zajedno spavaju u istoj sobi i “dele igračke”. Iako se na početku “polu-braća” ne podnose, ubrzo saznaju da imaju toliko mnogo toga zajedničkog, kao npr. istog omiljenog dinosaurusa i da i jedan i drugi mesečare.

Plot iako vrlo jednostavan, odlično služi da usmeri i oblikuje brojne urnebesne komične sekvence koje će Vil Farel i Džon C. Rajli (John C. Reilly) proizvoditi tokom svih 98 minuta filma. Hemija između dvojice glavnih glumaca je izvanredna i dobro napisani materijal sa puno bizarnih dijaloga i skečeva je tu samo da podigne na još veći nivo ovo presmešno prvo rivalstvo, potom neraskidivo prijateljstvo između Farela i Rajlija. Hemija između aktera je izuzetno bitna u ovakvim ostvarenjima jer se dosta toga improvizuje na licu mesta, tako da je jako bitno da se glumci “kapiraju”. Zaista je teško reći ko se od dvojice glavnih performera bolje pokazao. Obojica su u potpunosti sirovi, infantilni i nekontrolisani, da je naprosto nemoguće ih videti drugačije, nego kao “tim”.

Pored zaista brojnih situacija koje su me faktički naterale da se rasplačem od smeha, izuzetno mi se dopalo to što su se kreatori filma odlučili da ne stave klasični romantični interes kakav uglavnom ide u filmove ovog tipa i tako skrenu pažnju sa onoga što je bitno i samo razblaže humor nepotrebnim klišeima.

Pored Farela i Rajlija koje je izgleda sudbina spojila da rade zajedno, ostatak glumačke ekipe se isto vrlo dobro pokazao. Adam Skot (Adam Scott) je sjajan kao nepodnošljivi pompazni stariji brat čije lice jednostavno moli za pesnicom, a malo je reći da je Ketrin Han (Kathryn Hahn) kao njegova duboko isfrustrirana supruga “razvalila” ulogu. Ričard Dženkins (Richard Jenkins) i Meri Stinburgen (Mary Steenburgen) su isto vredni pomena.

Ono što mi se još sviđa u “Step Brothers” jeste to što film nikako ne skreće sa teme. Ne bitno da li ih gledamo kako se međusobno tuku ili sa drugom decom, ruše kuću, udaraju genitalijama po instrumentima ili ližu stvari koji niko na svetu ne bi trebao daa liže, naši heroji u svakoj od ovih situacija daju sliku četrdesetogodišnjaka sa umom  petogodišnjeg deteta i to je jedan od glavnih razloga zašto je ovaj film toliko smešan. Pored ovoga, film “Step Brothers” je vrlo nepredvidiv i konstatno pun jako smešnih fora. Humora i situacija koje ga proizvode ovde definitivno ne fali.

Rekavši ovo, “Step Brothers” suštinski ipak nudi besmislenu priču o dve duboko poremećene individue, punu nasilja, oštrih dijaloga i golotinje, ali je jednostavno toliko imbecilno smešan da ga je glupavo osuđivati. Što se mene lično tiče, iako se mnogi neće složiti sa ovom izjavom, “Step Brothers” je fantastična komedija od koje ne treba očekivati nešto više nego ono što zapravo jeste – glup, sirov i smešan film. Ako ste fan “Anchorman: The Legend of Ron Burgundy” i filmova Džuda Apatova (Judd Apatow) – pogledajte ovo ostvarenje; ako niste – preskočite. Ovo definitivno nije film za širu publiku. Po meni, jedan od najsmešnijih filmova koji sam u poslednje vreme pogledao .

Ocena: 8/10