“Idiocracy” je treći po redu dugometražni film koji je napisao i režirao fantastični Majk Džadž (Mike Judge). Nastao sedam godina posle njegovog sada već i ultimativnog klasika “Office Space”, “Idiocracy” se faktički bazira na dosta sličnoj temi i nastoji da prikaže iz jednog specifičnog i satiričnog ugla koliko glupost i prosečnost su zapravo opasne bolesti koje po svaku cenu moderno društvu mora da leči.
Priča filma “Idiocracy” se centrira oko redova Džoa Bauera, koji je bukvalno najprosečniji čovek kakvog možete zamisliti. Džo, zajedno sa prostitutkom Ritom, potpuno nasumice bivaju odoabrani da učestvuju u tajnom programu Pentagona, koji ih koristi kao zamorčiće u testiranju nove specijalne komore za hibernaciju. Cilj ovog eksperimenta jeste da se utvrdi da li ova komora može da očuva ljude od starenja. Naravno, kao što to uvek biva, neprevidive okolnosti dovode eksperiment u neplanirane tokove i Džo i Rita bivaju u potpunosti zaboravljeni. Igrom slučaja, Džo uspeva da se probudi posle 500 godina provedenih u “kapsuli” i uočava da svet baš i nije lepo stario u njegovom odsustvu. Džo se nalazi u šokatno glupoj verziji Amerike, preplavljenoj imbecilima, u kojoj je on smatran za najinteligentnijim čovekom na svetu.
“Idiocracy” već u samom svom konceptu sjajan u ismevanju nazadovanja Amerike, a i čitavog sveta, tako da je jedino pitanje da li će ovaj projekat u svojoj realizaciji postati žrtva soptvene teze? Iako zaplet jeste prilično jednostavan, glavno je pitanje bilo da li će Džadž biti u stanju da “logički” prekrije fenomenalni satirični skelet koji je postavio.
“Idiocracy” na jedan vrlo realističan način objašnjava kako je čitava ljudska rasa jednostavno postala mentalno retardirana. U odsustvu prirodnih predatora i nalazeći se na vrhu lanca ishrane, ljudska evolucija ne daje prednost najpametnijim, najjačim i najbržim, već onima koji se najviše i najbre razmnožavaju. Nažalost u ovu dominantnu grupu ulaze glavni društveni problemi kao što su razni “redneci”, socijalni paraziti, te je samo pitanje vremena kada će preovladati “divlji istrebiti pitome”.
Ovo je vrlo moguće i Džadž je pomoću igre brojki dao, iako satiričan, jedan po meni vrlo zastrašujući scenario. Džadž je umutio redneke, ljubitelje Sendlerovih filmova, besmislenog nasilja, individue opsednute pornografijom i ljude navučene na sve moguće vrste rijaliti emisija u jednom velikom satiričnom kazanu i dao nam je za rezultat ultimativnog imbecila iz ne baš toliko daleke budućnosti.
Iako je sam zaplet malo slabije prirode i oseća se da je Džadž imao problema da neverovatno veliku količinu duhovitih opaski ubaci u jednu koherentnu celinu, on je svakako preplavio projekat maestralnim satiričnim momentima okrenutim ismevanju marginalaca i samo posmatranje onoga što se dešava u pozadini (a zaista se jako mnogo toga dešava) je apsolutno dovoljno da se ovaj film pohvali, nevezano koliko otrcan narativ imao.
Zaista je neverovatno zabavno videti inteligentne satirične sekvence u kojima mega korporacije kontrolišu i kupuju vladu, nekontrolisano i bahato brendiraju sve, nasilno plasiraju proizvode u javnom sektoru, kreiraju tehnologije koje zamenjuju korišćenje mozga. Naravno, ne smem zaboraviti da napomenem da Džadž oslikava pravedni sistem, politiku i medije kao krajne idiotske i urnebesne delatnosti.
Kao što sam naveo, likovi i nisu baš nešto duboki niti kompleksni da bi glumci mogli nešto posebno da prave od njih. Najzabavniji su svakako Teri Krevs (Terry Crews) kao kečer predsednik i Deks Šepard (Dax Shepard) kao imbecil advokat.
Iako nema baš najbolje razvijene likove, niti ritam na koji izlaže priče, “Idiocracy” nudi jednu od duhovitijih i smelijih kritika koju sam imao prilike da vidim na mejnstrim filmu. Zaljubljen u koncept svog film, Džadž jeste propustio prilku da stvori znatno koherentniju i slojevitiju radnju, ali sam svet koji je oslikao je toliko fantastičan, kompleksan i bogat da ovaj projekat automatski treba preporučiti i deliti.
Ocena: 8/10
Slični članci
Drug Raja
Odličan film koji pomalo podseća na Diktatora.
uros
Prosto ne mogu da verujem da sam naseo ovo da pogledam..
qqq
Film je odlican
Mario
Ocena 5,5 bi ipak bila realnija
President Camacho
Ovo je remek delo filmske umetnosti, filozofije, psihologije i sociologije. Da nema onoliko dildo fazona trebalo bi ga uvesti u obavezne školske programe da ove nove poluretardirane generacije vide u šta se pretvaraju i malo se zamisle. Zastrašujući tragikomični pandan Orvelovoj 1984.
nikola
au,super film…svaka cast onima koji su napravili ovaj film..
president Camacho : samo nazalost,sto kaze dusko radovic "glupom coveku ne mozes nista ni objasniti"..
dejan
nikola: "glupom coveku ne mozes nista ni objasniti"
Mislim da ne treba da budeš genije da shvatiš šta je poenta filma. Zanimljiv način razmišljanja svakako, ali svejedno ja bih ovom ostvarenju maksimalno dao ocenu 6 jer je realizacija zaista zanimljive ideje urađena poprilično loše. Barem meni nije bilo zanimljivo gledati ovo.
Vojislav
To je zato što je koncept tvog razmišljanja i koeficijent inteligencije sličan Fritovom.
Ne bih da te vređam ali iskreno smatram da ovaj film nije za glupe ljude jer je glupim ljudima ovaj film jefnom rečju, dosadan.
Smatram da je “Idiokratija” remek delo.
To je definitivno film koji svakodnebno gledamo na ulivama.
Naselje se toleriše, glupe “rijaliti emisije”…….ok nemamo glupe gilmove u kojima “dupe prdi”……ali samo polako i tamo čemo stići.
Zoran
Odlican film i veoma originalna koncepcija
U svakom od nas se krije jedan mali predsednik Camacho 🙂