“Man on the Moon” je biografski film o životu preminulog ekscentričnog komičara Endija Kaufmana (Andy Kaufman), čoveka koji je prezirao konvencionalne norme humora, zbog čega je i patentirao tzv. “anti-humor” ili “dadaiskički apsurdizam”. Pored psihološkog profila avangardnog subjekta, “Man on the Moon” se fokusira na period Endijevog učestvovanja u popularnom sitkomu “Taxi”, “Saturday Night Live“,  kao i njegovoj bizarnoj kečerskoj karijeri, samoproklamovanoj tituli “Intergender Wrestling Champion of the world” i rivalstvu sa jednim od najpoznatijih imena iz ovog sporta.

“Man on the Moon” je priča o čoveku koji je živeo i umro u društvu gde ga niko nije razumeo. Veliki broj filmskih kritičara navodi da, iako vrlo uzbudljiv, film Miloša Formana (Milos Forman) ipak publici na kraju ne uspeva da pokaže ko je zapravo bio Endi Kaufman. Ja upravo smatram da u tome i leži poenta ovog genijalnog ostvarenja. Endi Kaufman je bio i svako i niko. Endi je zapravo predstavljen za ono što i jeste bio, društveno nepodobna, bilijatna, nehvaćena i distancirana individua koja je težila da svetu pruži nešto novo, da iznenadi i izvuče iz publike najintenzivnije emocije. Bez nekih jakih ličnih crta, Endi je bio jednostavno ljuštura u kojoj su se rađali i prolazili brojni likovi.

Kao što svako od ljudi koji su radili sa njime ističe da Endi nikada nije vole da izilazi iz uloge, pa čak ni van seta, Forman je poslušao savete i oslikao posvećenost umetnika i njegovu tendeciju da živi druge živote. Jedan od glavnih segmenata u ovom filmu jeste preispitivanje da li je Endi zapravo imao ikakav smisao za humor ili je jednostavno voleo da provocira. Kao što sam gore naveo, prema mojim shvatanjima, Endi je bio umetnik koji je voleo da eksperimentiše sa publikom, autor kome je najbitnije bilo da izvuče najintenzivniju reakciju svojih posmatrača, nevezano da li ona bila dobra ili loša, što opet govori o spektru i raznovrsnosti likova kojih je svetu prezentovao.

Veliki broj ljudi kao zamerku filmu navodi što dosta stvari nije ostalo objašnjenjo. Zašto je to uopšte neophodno? Film se upravo fokusira na misteriji, funkcionisanju uma jedne individue koja iako svima nejasna, opet je bila besprekorno zanimljiva. Stoga i sam naslov projekta “Čovek na mesecu“. Dakle “Man on the Moon” nikako ne treba posmatrati kao dokumentarni film i seciranje privatnog života Endija Kaufmana, već kao omaž na jednog od najbizarnijih umetnika sa kojima se Holivud sreo i koji je u tako kratkom vremenu, uspeo načisto da uzdrma konvecionalne norme glume i humora, kako na sceni, tako i van nje.

Iako neki događaji jesu malo izmenjene u dramatične svrhe i neki momenti jesu preskočeni, “Man on the Moon” sadrži dovoljno materijala i obrađuje adekvatan broj sekvenci da steknemo utisak kako je svet oko Endija Kaufmana funkcionisao.

Iako mnogima sada brojni likovi i skečevi koje je Kaufman izvodio neće biti nešto preterano duhoviti, smatram da treba da se stavite u vreme kada su oni rađeni i shvatite koliko je bilo smelo tada baviti se nečim što razbija društvene norme i šeta po ivici onoga što je smatrano “dobrim ukusom”. Ono što je Kaufman uradio jeste to što je uspeo da prebaci težište sa publike. koja je čekala da ih autor zabravlja, na izvođača koji sada ima kontrolu i publika je morala njemu da se dopadne da bi se on potrudio da je zabavi.

Možda najveće zasluge za uspeh ovog filma zaslužuje Džim Keri (Jim Carrey), čiji portret Kaufmana je toliko posvećen i snažan. Keri jeste pružao svakakve role u svojoj karijeri, ali pored “Eternal Sunshine of the Spotless Mind”, ovo je definitivno najozbiljnija uloga “čoveka sa gumenom facom”. Sve pohvale za dubok i dirljiv performans.

Još jedna od snažnih stavki filma (po meni i najjača) koje skoro niko ne pominje, jeste Formanova kritika na stereotipično i krajne balano tumačenje ljudi po onome što nam društvene norme nalažu. U filmu ima toliko mnogo momenata kada se ljudi smeju Endiju (i kada ne radi ništa i priča ozbiljne stvari)  samo zbog titule, odnosno zvanja da je “komičar“, koje unapred formira njihovu svest i odnos prema ovom potpunom strancu.

“Man on The Moon” je zaista čaroban, dubok, bizaran i duhovit biografski film, koji će svakog poznavaoca sedme umetnosti dirnuti i zaintrigirati. Jedan od najboljih omaža koje sam imao prilike da vidim na filmu. Fantastično i duboko ostvarenje, prelepa psihološka studija, puna sjajne simbolike.

Ocena: 10/10