Savršenog li skota! Barni Panofski (Paul Giamatti) je onaj punokrvni SOB (son of a bitch) kojeg volimo, s vremena na vreme, da gledamo na filmu. Neugledan, neprijatan, priprost, jedine životne konstante su mu cigarete i alkohol. Nije preterano privlačnog izgleda, naprotiv, većim delom  filma deluje kao da ga život nikada nije propisno pogledao. Pol Đamati je stvorio karijeru od igranja likova sa teškim karakternim manama, ali ih svojim senzibilitetom i osećajem za humor, čini dopadljivim koliko god da oni to nisu.

„Barney’s Version” je priča o  životu jednog Jevrejina, čoveku lutalici, producentu “fast food” televizijskih serija, i njegovom odnosu sa tri žene. I to kakve žene! Prva je neverna i prevrtljiva Klara (Rachelle Lefevre), kojom se Barni ženi tokom boravka u Rimu. Ovaj segment je najminorniji, brzo prolazimo kroz njega i ne ostavlja preteran utisak.

Posle Klare sledi supruga br. 2 (Minnie Driver). Bezimena, samo znamo da se glavni protagonista spetljava s njom iz finansijskih interesa. Na svadbi sreće Miriam (Rosamund Pike), odmah se zaljubljuje u nju i nastavlja da joj se udvara tokom početka svog novog bračnog života.

Kako neko, čiji je centar za manire i prikladnost  ekvivalentan onom kod šimpanze, uspeva da „upeca“ sve te žene. Barni je, pre svega, izuzetno jaka ličnost i pojava, bez obzira na sve mane. Krasi ga upornost, kada nešto želi ne odustaje dok to ne dobije. Ako  na ovo dodamo pojednine  izlive efikasnog šarma, Barni lako može da deluje kao dobitna kombinacija.

Nisam pročitao istoimeni roman Mordekaja Rihlera (Mordecai Richler), zato ne mogu da sudim koliko je verno adaptirano ali mogu slobodno da konstatujem da je filmska verzija jedna sjajna komično-dramatična celina sa oštrim humorom. U jednom ternutku ću definitivno posvetiti vreme knjizi, prvenstveno jer je napisana u prvom licu, Barnijevim slatko ironičnim narativom, što obećava dobru zabavu.

Barnijev otac Izi (Dustin Hoffman), penzionisani policajac,  njegov  je tihi čuvar, izvor mudrosti i razumevanja. Kroz suptilan performans Dastina Hofmana, vidimo kako iver, u nekim delovima, ne pada daleko od stabla.

Odanost i razumevanje? Od Rima do Montreala, sve kroz filter Judaizma, glavni junak ne dostiže te vrhunce.  Njegova suština leži u Miriam, koja je ljubav njegovog života. Nije ga istinski promenila, što je i nemoguće kod ljudi, već ga je spasila tako što je njegovom životu dala smisao. Rosamand Pajk, glumica čija karijera nikako da počne,  savšena je kao oličenje smirenosti, isti kvalitet je postigla u „Pride and Prejudice“.  Njoj se okrećemo kada ne razumemo Barnija, ona nam daje potvrdu da ima nade za našeg protagonistu.

Filmovi često sakrivaju ljudske nesavršenosti, sve nekako deluje previše podmazano. „Barney’s  Version“ ih ne slavi, već aktivno otkriva jer one pokazuju ko smo ispod kože. Neće ostaviti pozitivan utisak na većinu jer ne daje glatko i poželjno razrešenje situacije, već niz istna i pitanja o kojima posle treba razmišljati. Filmovi treba da budu takvi, zar ne?

Ocena: 9/10

  autor recenzije: Bojan Gačić