Za mene je gledanje ovog projekta bilo veoma interesantno pošto sam poštovalac originalne verzije iz 1972. sa Čarlsom Bronsonom (Charles_Bronson), i pored toga delovalo mi jako interesantno to što je piscu originala, data prilika da bude i pisac rimejka (Lewis_John_Carlino).

Ovaj projekat pored toga što apsolutno odskače od originala, biva i vrlo nekvalitetan i rasejan. Priča ovog filma se vrti oko lika po imenu Bišop, koji je profensionalni plaćeni ubica, koji se odlikuje vrlo maštovitim i velikim spektrom obavljanja svoga posla, gde je u stanju da ostvari  utisak ubistva kakav god poželite. Nesreća, poruka, sa namerom, neprimetno. On radi za kompaniju za čiji naziv u filmu ni jednom ne čujemo, koju vode dva lika, jedan je Bišopov dugogodišnji prijatelj, po imenu Mekena, drugi je korporativni standardni kliše lik, koji ima urednu frizuricu, vozi se privatnim limuzinama, avionima, ima svoj tim super-spremnih telohranitelja. U jednom momentu Bišop dobija kao svoj sledeći zadatak, tj. metu da eliminiše Mekenu, a bivajući profesionalac kakav on jeste, on to radi bez pogovora. Odjednom se pojavljuje Mekenin problematični sin po imenu Stiv, koji ima velike tendeciji kao alkoholu, i traži od Bišopa da ga trenira, kako bi stekao veštinu da pronađe i osveti se ljudima koji su ubili njegovog oca. Bišop prihvata ovog momka, uzima ga pod svoje i ubacuje sa njime u biznis i misije koje on dobija.

Za razliku od originala, gde je Bišop okarakterisan pedantnošću, preciznošću i nepridavanju emocionalne vezanosti ka bilo čemu, i u ovom rimejku dobijamo glavnog aktera koji iako bi trebalo da nosi iste kvalitete, ili bar priča pokušava tako da nas ubedi, zapravo vrlo nasilno, transparetno i neuredno ubija ljude na sve strane. Iako u većini akcionih filmova nije glavni akcenat na realnosti situacija koje se dešavaju, ovde nerealnost ide do tih granica da jednostavno postaje iritantno i uvredljivo za inteligenciju. Kao npr. oružani obračuni u sred grada i u sred bela dana, fizička konfrontacija koja prevazilazi sve zakone fizike, i oni stari dobri klasični momenti kada lik ležerno, iako zatočen, u određenom momentu svojim fantastičnim baratanjem oružija uspeva da ubije petoro ljudi, koji na svega metar od njega stoje i drže mu nišan uperenim u čelo.

U samom scenariju postoje ogromne greške i propusti, kao npr. mladi problematični Stiv, prvenstveno kao takav brljavac kakav jeste, dobija priliku da ide sa profesionalcem na misiju krucijalne bitnosti, a da ne govorim o tome kako taj isti brljavac, koji nije u formi i potpuno je rasejan naglo i iznenada postaje profesionalni ubica najveće klase. Dalje, ljubavni interes koji Bišop poseduje u filmu je više nego suvišan čitavoj priči, i ne razumem “šta je pesnik time hteo da kaže”.

Dalji problem je što je svaki lik u filmu sadistički manijak – nemojte me pogrešno razumeti, ja volim akcione filmove, ali ovde fali bilo kakve hemije, likovi su jednodimenzionalni, i realno vas ne zanima ko će na kraju preživeti. Gluma je u najbolju ruku osrednja, Džejson Statam (Jason_Statham) je karakteran glumac, kao i uvek nula spektar emocija poseduje, ali publiku realno to i ne interesuje, on radi ono šta zna najbolje.

Ovaj projekat je zbilja razočarenje, sadrži klasičnu, izlizanu generičku, modernu formulu akcionih filmova. Vrlo je predvidiv u svim svojim aspektima i poseduje mnoštvo onih u “poslednjoj sekundi” situacija. Ne vidim pametan razlog zašto bi neko potrošio svoje dragoceno vreme na ovaj projekat.

Ocena:  3/10