Snimiti nemi crno-beli film u 22 frejma po sekundi, i u odnosu 1:33 u eri IMAX-a i 3D ostvarenja deluje kao potpuna ludost. Ako samo ovaj omaž Holivudu iz 1920. godina nije bio dovoljan da me uvuče u ovo ostvarenje, sama čenjenica da je “The Artist” od strane udruženja kritičara proglašem za najbolji film godine je i više nego dovoljan razlog da što pre je moguće pogledam ovaj film.
“The Artist” se može smatrati ekranizacijom izjave Norme Dezmond, tačnije Glorije Svanson (Gloria_Swanson) iz “Sunset_Boulevard” – “Nama nisu trebali dijalozi, mi smo imali lica!” Rekavši ovo, “The Artist” predstavlja savršenu vizuelnu ilustraciju ovog posmrtnog govora eri nemih filmova.
Priča prati Džordža Valentina, najpoznatijeg glumca nemih filmova u Holivudu 1927. godine. Publika ga naprosto obožava i slave svaki projekat u kome se on pojavi, dok se nije pojavila mlada Pepi Miler, za koju se odmah vidi da će biti ogromna zvezda. Pepi i Džordž zajedno sarađuju na jednom filmu, i ne samo da je on uzima pod svoje, da je poduči kako da opstane u film biznisu, nego se i formira očigledno međusobno simpatisanje između ova dva aktera. U toku narednih par godina, nemi filmovi izlaze iz mode jer se pojavljuju filmovi u kojima se priča, koji momentalno ovaj stari format bacaju u zaborav i prošlost. Džordž sada bez posla i karijere, bori se da pronađe razlog zbog kojeg da ostane u životu, dok Pepi uživa u ogromnoj slavi kao vodeća filmska zvezda novog formata.
“The Artist” koliko je duhovit i šarmantan, toliko je i mračan film. Ovo ostvarenje predstavlja kritiku na svet, i to koliko je on ustvari surov, gde ako se ne prilagodiš novim momentima, ostaješ duboko zarobljen u prošlosti. Padovi glumca su zbilja teški za gledati, ali reditelj maestralno, koristeći jeftine trikove kao npr. ubacivanje zvuka okoline, iznenađujuće mnogo dodaje na dramatičnosti čitave situacije.
Ono što posebno treba pohvaliti pored izvrsne kinematografije jeste impresivna gluma od ostrane glavnih aktera. Žon Dužardin (Jean_Dujardin) apsolutno gospodari platnom, dajući nam adekvatnu harizmu i izgled 1920. godina. Pored njega, Bernis Bežo (Bernice_Bejo) je isto zapalila platno svojim prelepim osmehom, i zajedno sa Žonom vam okupira pažnju i drži vas više nego zainteresovan kroz čitav tok filma bez ijedne progovorene reči.
“The Artist” predstavlja kariku koja je nedostajala između “Sunset_Boulevard” i “Singin’_in_the_Rain“. Fantastičan film, definitivno najoriginalnije ostvarenje 2011. godine. Sve preporuke.
Ocena: 9/10
Slični članci
Dario
Odgledao danas, najbolji film ove godine… Mada jos nisam odgledao Shame.
Jelena
Jedino što imam da mu zamerim je vrlo vrlo nategnut i neprirodan kraj. I mislim da se "Bulevar sumraka" ne može porediti sa "Umetnikom". "Bulevar sumraka" je klasa za sebe.
crna lampa
Odavno mi nije prijao neki film kao ovaj prosto sam uzivao gledajuci ga, mogao je komotno tri sata da traje ne bi mi smetalo. Imao sam osecaj kao da je stvarno sniman u ono vreme.