Kao što su već navikli ljudi koji mi redovnije čitaju blog, sa vremena na vreme volim da istaknem neki film B produkcije jer ih smatram “draguljima u blatu”, odnosno pogrešno protumačenim ostvarenjima čiji kvaliteti nisu toliko transparentni da bi ih najšira publika tako olako uočila. Ovog puta odlučio sam se da posvetim vreme prvencu u trilogiji “Maniac Cop” filmova koji je napisao fantastični Leri Koen (Larry Cohen). Režirano od strane Vilijama Lastiga (William Lustig), ovo delo B produkcije, koje kvalitetom svoje izrade definitivno odskače od većinskog dela filmova sa kojima se pod istim terminom klasifikuje, ne nudi ništa manje nego maestralnu akcioni horor zabavu, tačnije “slasher” film koje će vam sigurno opravdati vreme koje ste uložili u njega.

“Maniac Cop” poseduje prilično jednostavnu priču. U gradu Njujorku neko iznova pravi brutalna i neobjašnjiva ubistva nad nevinim ljudima, a da stvar bude još gora za policiju koja traga za ovim poremećenim serijskim ubicom, nekoliko svedoka upravo tvrdi da je čovek koga su videli da nemilosrdno eliminiše nedužne ljude ipak pripadnik njihove službe. Ovakve vesti unose strah u kosti kod građana Njujorka, terajući ih da strepe od svakog lica koje nosi policajsku uniformu. U čitavoj ovoj panici, policajac Džek Forest zbog niza nesternih događaja biva optužen da je on krivac za ova brutalna dela, dok se pravi ubica i dalje slobodno šeta i nastavlja da ubija ljude, ali tako da izgleda da je Džek i u svakom narednom i dalje glavni osumnjičeni.

Da sada ne bih previše otkrivao od zapleta i pokvario užitak onima koji planiraju da pogledaju ovo ostvarenje, reći ću samo da “Maniac Cop” konstatno balansira na granici supernaturalnog, što definitivno samo dodatno bogati tenziju i paniku u filmu.

Iako šeta po ivici da ispadne lucidan i previše apsurdan, film “Maniac Cop” definitivno svrstavan kao jedan od najzabavnijih slasher-a osamdesetih godina prošlog veka. Ono što dodatno podiže paničnu i paranoičnu atmoferu ovom filmu, iako ima zbilja mnogo neobjašnjenih i lucidnih ispada, jeste to što sama priča psihološki utiče na publiku, formirajući neku sliku beznađa pošto počinjete da se plašite osobe, tačnije autoritativne figure koja je postavljena od strane društvenih propisa tu prvenstveno da vas štiti i čini bezbednim. “Maniac Cop” na jedan sjajan način ismeva i kritikuje pojavu prljavih znački u raznim policijskim sektorima, skretajući pažnju na to kakvi sve ljudi rade u ovakvim ustanovama – ne govorim direktno o negativcu filma.

“Maniac Cop” i kada se upoznamo sa našim pravim serijskim ubicom, odlično uspeva da održi misteriju oko lika do samog kraja filma, čineći ga kroz čitav tok vrlo interesantnim, formirajući neku glad kod posmatrača jer želimo da se nahranimo što je više moguće informacijama o ovom tajanstvenom subjektu.

Scene nasilja su odlično urađene, a i kvalitet glume za ovako nizak budžet je sasvim zadovoljavajući. Veliki sam ljubitelj filmova Brusa Kembela (Bruce Cambell), on je jednostavno zaštitno lice kultnih B horor ostvarenja.

“Maniac Cop” je jedan izuzetno interesantan film B produkcije koji svoje sitne nedostatke u tehničkom smislu uspeva da pokrije zbilja interesantnom i misterioznom pričom, punom kritike i simbolike o nedostacima u modernom društvu, prvestvenu profilisanju bezbednosnih organa. A naravno i besciljnim i zabavnim klanjem slučajnih prolaznika.

Ocena: 7/10