Tim Barton (Tim Burton), reditelj koji iz mog ličnog ugla, posle 2000. godine, izuzev “Big Fish“, nije snimio niti jedan pristojan film, pojavio se sa novim ostvarenjem pod nazivom “Dark Shadows” koje je inspirisno popularnojm televizijskom serijom iz šezdesetih godina prošlog veka. Pretpostavljam da je povod za ovim skorašnja opsednutnost sveta vampirima, forsirajući ih kako u akcionim filmovima, tako i u romantičnim tinejdžerskim ostvarenjima. Svaki pravi biznismen zna da iskoristi trend, tako da je u neku ruku ovo bio savršen momenat za rimejk horor sapunice koja je nekada bila izuzetno popularna.

Kod Bartonovih rimejkova ono što je izvesno jeste da će uzeti postojeću radnju, učiniti je atmosferski više gotskom i defiinitivno je ispratiti sa više nego slabim scenarijom, tako da nekako nisam ulivao velike nade u ovaj film, ali sam ipak otišao, kao što se u narodu kaže, da ga “odradim”.

Priča filma prati Barnabasa Kolinsa, sina imućnog ribara, koji se zajedno sa svojom familijom seli iz Engleske u Mejn u kasnom XVIII veku. Napravivši imperiju nakon što su mu roditelji prepustili posao, Barnabas koji je u međuvremenu razvio velike simpatije ka crnim magijama, formira ljubavnu aferu sa jednom od služavki po imenu Anđelik, koju kasnije zapostavlja kada upoznaje Žozet, ljubav svog života. Međutim, Anđelik za koju se ispostavlja da je veštica, ne može da podnese da vidi svog ljubavnika sa drugom, te mu u znaku osvete, ubija roditelje i ženu, pretvarajući njega još u vampira da zauvek tumara sam kroz noć. Uhvaćen ubrzo od strane seljaka, Barnabas biva lancima vezan i bačen u kovčeg. Nakon 200 godina, Barnabas uspeva da se izvuče iz sanduka i momentalno kreće da nađe one koji nose Kolins prezime, ali ubrzo uočava da je svet u 1972. godini znatno drugačiji od onog koji on pamti.

Iako vizualno i amtosferski vrlo interesantan, film opet na kraju biva slab. Bartonov hiper stilizovani set i generalno ta specifična atmosfera koju njegova ostvarenja imaju poseduje kultno obožavanje kod velikog broja ljudi, ovog puta ti faktori nisu bili dovoljni da izvuku film.

Scenario je katastrofalan i pretrpan, a opet izuzetno sporo se odvija radnja. Ni malo nije bilo lako uvrstiti u jedan film od 113 minuta ve ono što je  biloispričano u seriji, ali i pored tolikog broja informacija, likova i okreta, film deluje prilično statično. Komedija je bila jedini izlaz i ovog 200 godišnjih ljubavnih packi, ali su skečevi prilično slabi, ne sećam se da sam se i jednom pošteno nasmejao. Ok naravno o komediji ne treba raspravljati, tumačenje ono šta je smešno ume da bude dosta različito kod ljudi, ali po nekom generalnom utisku iz bioskopske sale, uz par osmeha, reakcije su uglavnom bile melanholične. Dosta skečeva je detinjasto tako da smatram da film mnogo više apeluje na mlađu publiku.

Kao i u svim prethodnim Bartonovim filmovima, kasting je sačinjen od velikih Holivudskih zvezda. Džoni Dep (Johnny Depp) iako je imao dosta glupu masku i ne nešto posebno dubokog lika, uradio je pristojan posao, mada ga nešto preterano ne bih hvalio. Uloga je odmerena, kruta, ali nije ni malo memorabilna. Pored Depa, Helen Bonam Karter (Helen Bonham Carter) i Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer) su isto solidne ali ne preterano memorabilne, dok je nasuprot njima Eva Grin (Eva Green) fenomenalno iznela ulogu i pozicionirala sebe kao najzabavniji i najbolji segment ovog ostvarenja. Sve pohvale, lepo iznenađenje.

Iako kao generalni utisak nije ništa specijalno, “Mračne senke” mogu da budu semi zabavno ostvarenje za koje se recimo nećete pokajati što ste utrošili 113 minuta života. Osrednji film, jedan od slabijih Bartonovih.

Ocena: 5/10