Kao svaki ljubitelj trash i sci-fi filmova, kada sam čuo samo ideju da se planira projekat o invaziji nacista sa mračne strane Meseca, nisam danima mogao da skinem osmeh sa lica. Ovakav koncept je toliko bizaran i pogrešan da je njegova realizacija, ma kakva god ona bila, morala biti na kraju shvaćena kao savršenom. Nekada je jednostavno mnogo zabavnije pričati o samoj ideji nego utrošiti 93 minuta – sa takvim rizikom, odlučio sam se da pružim šansu dvojici finaca, kreatorima kultne Star Trek parodije pod nazivom “Star Wreck“, i njihovom novom projektu na kojem su radili čak od 2007. godine.

Priča filma, tačnije sama ideja je toliko uvrnuta i suluda da pri prvoj pomisli na ono što sleduje, krećem već da se smejem. Radnja otpočinje sletanjem američkih astronauta na Mesec koji momentalno bivaju zaskočeni od strane nacista. Nacisti su davne 1948. godine postavili tajnu svemirsku bazu na mračnoj strani Meseca, krijući se od sveta posle pada imperije, kovajući plan da se 2018. godine vrate na Zemlju i ponovo je pokore. – Sjajno, zar ne?

Zaista bi bilo pogrešno od mene da odajem dalje neke informacije o priči pošto bi se pokvario taj utisak upuštanja u nepoznato, gde pored ovakvog smelog koncepta, posmatrač zbilja može svašta da očekujete da ćete videti na platnu.

Kao što sam reditelj tvrdi da su efekti glavni adut filma, “Iron Sky” je vizualno zbilja impresivan. Ako vas sam koncept nije dovoljno inspirisao da stvarate posebne slike u glavi, gluma na zelenom platnu kao i sam izuzetno detaljisani CGI će vas sigurno dodatno uvući u ideju interplanetarnog ratovanja. Kvalitet i budžet animacije za ovakav film, koji se bavim ovom temom, je više nego impresivan. Primetio sam da dosta ljudi po forumima komentariše nepoštovanje fizike u određenim situacijama – ali ljudi morate imati u vidu da ipak pratite ostvarenje gde nacisti obitavaju na mračnoj strani meseca pomoću fuzije reaktora podržane heliumom 3, tako da je najbolje da u samom startu već odbacite svaki kontakt sa logikom kada je u pitanju “Iron Sky”.

Iako sam očajnički želeo da obožavam ovaj film, moram reći da me je ipak razočarao u aspektima u koje sam ulivao najveće nade. “Iron Sky” je politička satira, koja po mom mišljenju, nedovoljno duboko ulazi u temu, i umesto prekrivenih i bolje kontruisanih kritika, on većinskim delom nudi površinske i prilično direkte packe koje nekako ne prate tonalitet samog koncepta. Humor i same opaske su prilično izvaljene i ne nešto preterano zanimljive. Možda baš zbog toga jer se ovoliko dugo vremena radilo na ovom ostvaenju? Naravno, “Iron Sky” ima nekoliko sjajnih fora, koje su toliko pogrešne i nekorektne, ali u isto vreme i urnebesne, ali moram teška srce reći da ovakvih momenata ima premalo da bi izvukli utisak čitavog filma.

Ni glumački kadar nije nešto preterano blistao. Ubo Kir (Udo Kier) je imao zabavnu, ali prilično kratku rolu, a niko iz ostatka ekipe se nije nešto preterano isticao da bih ga hvalio. Pristojni performansi, ali ništa dalje od toga.

“Iron Sky” iako nije na kraju ispao film godine, ipak predstavlja jedan vrlo zabavan i u potpunosti bizaran projekat koji zbog smelosti ideje i nekoliko zbilja sjajnih fora svakako treba pogledati.

Ocena: 6/10