Latinoameričke sapunice su nalik na cigarete. Hteli vi to ili ne, opstruiraće vam život jer  ste okruženi  zavisnicima. Ljudi sa ovih prostora mogu to najbolje da razumeju. Nema onoga  ko nije bezbroj puta ”šaltao” televizijske kanale da bi, na kraju bezuspešne potrage, morao da prihvati da mu je jedino dostupna saga o ljubavi, mržnji, prosidbi i poremećenoj geneologiji. Stoga sam gledao ”Casa de mi Padre”, sa satisfakcijom, i stekao osećaj da je pravda bar u neku ruku dostižna.

Od producenata filma ”The Anchorman” stiže parodija na sve hispano. Armando Alvarez je stariji sin Migela Ernesta, vlasnika velikog  meksičkog ranča. Armandovom ocu je  oduvek smetao ”manjak petlje” i osećaja za biznis kod njega,  zbog čega stalno favorizuje mlađeg sina Raula. Kada ranč zapadne u finansijske teškoće, stvara se idealan tenutak da se pojavi Raul, sada već uspešan biznismen. Sa sobom dovodi svoju prelepu verenicu, Sonju Lopez u koju se Armando  zaljubljuje na prvi pogled. Brzo će se pokazati da Raulove aktivnosti nisu preterano legalne, braća Alvarez će ući u sukob sa meksičkim narko bosom.

Vil Ferel (Will Ferrell) je uspeo da napravi karijeru od stalnog portretisanja totalnih kretena, što apsolutno zaslužuje poštovanje.  Dopadala  vam  se takva vrsta humora ili ne, njegova posvećenost se ne može poreći. Šest meseci je učio španski ne bi li se pripremio za ulogu priglupog rančera. Savladao je izgovor i akcente skor o perfektno, kada se uzme u obzir da su engleski i španski,  jezici sa malo sličnosti. Ovde  vidimo koliko Ferel teži da zabavi svoju publiku u svakoj sekundi. Okružen je telentovanim latinoameričkim glumcima, poput Gabriela Garsije Bernala (Gael García Bernal) kao Onza, narko lorda koji voli da puši ”Canadian slims” i Dijega Lune (Diego Luna) u ulozi nadobudnog Raula.

Humor nije konstruisan da bi vam pružio enormne izlive smeha. Kvalitet leži tome što su jasno izdvojeni svi klišei, zbog kojih smo godinama prevrtali očima. U ovom ostvarenju  su  sistematski  ismejani,  do perfekcije. Većinu filma sam proveo sa osmehom na licu, klimajući glavom, odobravajući. Zamislite klasičnu telenovelu, pomešanu sa ”One Upon a Time in Mexico” i ”Scarface” , sve to u rukama Vila Ferela koji govori španski tokom celog film.

Na žalost ”Casa de mi Padre” vas posle nekog vremena izmori. Dužina, od skoro sat ipo, pokazala se nedovoljno zanimljivom. Film postaje taksativan, nagomilava nepotrebne scene čija dopadljivost ubrzano opada. Premisa na kojoj je zasnovan, ne dozvoljava da se razvije,što je razumljivo jer ovo je film od kojeg se očekuje blažena površnost. Ipak, u odnosu na ”The Anchorman” nema taj kvalitet humora koji će nam držati pažnju.

”Casa de mi Padre” je, pored svih nedostataka, u neku ruku bio film koji je dobar deo nas gledalaca, upravo  čekao. Vil Ferel je pokazao da je najsmešniji dok je najozbiljniji, pojedine scene pogađaju  tačno u centar, sve što smo mrzeli kod ”španskih serija” je zvanično podvedeno pod okvire debilizma. Me gusta mucho!!!

Ocena: 7/10

 autor recenzije: Bojan Gačić