Iako nikada nisam bio ljubitelj, “Men in Black” kada se pojavio 1997. godine je doneo donekle interesantan koncept, kombinujući “ortak-partner” format akcione komedije sa naučnom fantastikom, koji je prilično uspešno bio prihvaćen. “Men in Black” je ubzo oformio veliku bazu fanova širom sveta i samo je bilo pitanje vremena kada će se pojaviti nastavak. Na veliku žalost svih zainteresovanih, “Man in Black II” je ispao ništa drugo nego bleda i rasejana kopija originala, koja je dosta uprljala reputaciju prvog ostvarenja. Deceniju posle neslavnog nastavka, reditelj Beri Sonenfeld (Barry Sonnenfeld) se odlučio da svetu pruži još jednu avanturi kultnih agenata tajne organizacije koja se bori sa raznim vanzemaljcima na zemlji.

Pravo da vam kažem, ovaj naslov me uopšte nije privlačio i mislio sam da ću ga preskočiti, ali nekako mi je kopija bila više nego dostupna da bih je samo tako izignorisao.

Priča filma nas direktno, bez nekog preteranog uvoda uključuje u dnevnu rutinu popularnog dua iz prethodnih filmova i kroz nekoliko sitnih zadataka vidimo da se nije mnogo promenilo u Kejevom i Džejovom odnosu. Džej i dalje kritikuje i zadikruje svog starijeg partnera kako je previše hladnokrvan i nezainteresovan, dok se Kej svo vreme trudi da ga ignoriše. Problemi u njihovoj dnevnoj komunikacije ubrzo postaju trivijalni kada “Boris životinja”, neprijatelj iz Kejeve prošlosti dolazi istom da se osveti, jer mu je stariji agent oduzeo ruku i strpao ga u zatvor na Mesecu u kojem je proveo poslednjih 40 godina. Boris uspeva da se domogne sprave pomoću koje može da putuje krzo vreme, vraća se u prošlost, neposredno pre nego što ga je Kej uhvatio i menje tok istorije tako da u alternativnoj sadašnjosti ispada da je Kej mrtav već 40 godina. Na Džeju je zadatak da bukvalno uskočio u prošlost, ispravi sve što je Boris izmenio i spase svom partneru život.

Iako je scenario baziran na toliko već sada mnogo eksploatisanoj “Back to the Future” formuli, MIB3 je znatno superiorniji od svog prethodnika i vraća franšizu u staru formu. Film ne ulazi u neke posebne dubine, niti se trudi da prekomplikuje čitavu ideju ptovanja u prošlost. MIB3 pokušava da se zabavi sa svojim konceptom i nudi dosta uvrnutih i smešnih vanzemaljaca koji se uklapaju u stereotipe šezdesetih godina prošlog veka. MIB3 uspeva da iskoristi kultne ličnosti i događaje iz prošlosti, povezivajući u svoju priču zvezde kao što su Endi Worhol (Andy_Warhol) i događaje koje su obeležile deceniju, kao što je to  “Sletanje na Mesec”.

Iako nisam ljubitelj Vila Smita (Will Smith), a opet smatram da nije loš glumac, čitav taj imidž “žestokog Afro-amerikanca” mi nikako ne ide uz njega i deluje mi prilično usiljeno. Za razliku od Vila, Džoš Brolin (Josh Brolin) je u potpunosti briljirao u ulozi Keja iz prošlosti. Brolin je do perfekcije skinuo mimiku, ton i imidž Tomija Li Džonsa (Tommy Lee Jones), da je u određenim momentima delovalo malo i zastrašujuće.  Treba još istaći i Džermejna Klementa (Jemaine Clement), koji je odličan bio u ulozi glavnog negativca u filmu.

Ono što je veliki napredak u ovom filmu u odnosu na prethodna dva jeste opis likova koji je dozvolio da bolje upoznamo protagoniste, dublje zagazimo u njihove profile i jasnije razumemo odnos koji imaju. Ovaj segment jeste svakako pun raznim mukotrpnim klišeima, ali je svakako napredak i daje nam još nešto pored same harizme protagonista i velike količine specijalnih efekata.

MIB3 definitivno nije film godine, ali je zantno napredniji od svog prethodnika i to je sasvim dovoljan razlog zašto je vredan vašeg vremena. Simpatična avantura koju vredi pogledati.

Ocena. 6/10