“Hardware” Ričarda Stenlija (Richard Stanley)  je svakako jedan izuzetno specifičan film koji nije baš najbolje protumačen od strane šire publike. Smatrajući se filmom koji je direktno zaslužan za formiranje +17 rejtinga, “Hardware” koji je prvo bio označen kao “x” (u koju kategoriju spadaju i porno filmovi), je svakako tokom naredne decenije nakon svog prilično neuspešnog pojavljivanja, uspeo da se izbori za status kultnog ostvarenja.

Radnja filma nas ubacuje u rani 21 vek alternativne stvarnosti, gde je sve što je moglo da propadne propalo. Ovaj paralelni univerzum je ispunjen masovnom nezaposlenošću, učestalim i glupim ratovima, sušama, kontinetalnom sterilizacijom pokrenutom od strane mračnih vladinih organa, jakim legalizovanim drogama, depresijom, beznađem i ogromnim oblacima radijacije. Plaćenik Mozes “Tvrdi Mo” Bakser i njegov ni malo prijatni saputnik Šejdz, kupuju određenu količinu otpada od misterizonog i pomalo zastrašujućeg nomada u vidu materijala za skulpture koje pravi Baksterova devojka Džil. Ova gomila smeća predstavlja “novogodišnji poklon” od Bakstera koji ća ga na kraju mnogo više koštati nego što je mislio. Ono što akteri ne znaju jeste da se u ovoj gomili đubreta nalazi glava “Mack 13” androida, nezaustavljive mašine za ubijanje koja je specijano dizajnirana da istrebi sve “viruse”. Glava androida uspeva ponovo da se aktivira i počinje sama sebi da gradi telo od materijala koji se nalazi u njenoj neposrednoj blizini.

Baziran na 2000_AD stripu po imenu “Shock!”, “Hardware” je film tankog narativa, ali zato izuzetno interesantne post-apokaliptične sredine koje je vođena vrednostima kao što su samopouzdanje i vernost. Iako su priča i narativ prilično generični i vuku velike sličnosti sa svim post-apokaliptičnim filmovima naučne fantastike iz osamdesetih godina prošlog veka,  fantastična nihilistička atmosfera, odlična muzika i više nego solidni performansi definitivno čine ovo ostvarenje B produkcije više nego vrednim gledanja.

Čitava postavka sumornog i do kraja zagađenog seta, ispunjenog mračnim tonovima i zarđalim metalom, daje jednu fantastičnu steam punk atmosferu koji zaista ne bi trebalo propustiti. Psihološka pozadina i društvena kritika u kom pravcu čovečanstvo usmerava život na ovoj planeti je do te mere perfektno i originalno oslikana da je ovaj sam segment sasvim dovoljan da učini “Hardware” toliko posebnim među gomilom filmova koji se bave sličnom tematikom.

Maestralni simbolizam je svako još jedna od impresivnih stavki ostvarenja ovog problematičnog reditelja koji će ubrzo nestati iz sveta filma. Religijske konotacije između Bakstera i smrtonosne  mašine su samo još jedan sloj na koji dodatno treba obratiti pažnju.

Iako se već do ovog dela moglo ustanoviti da mi se film dopao, ono što definitivno odbija veliki deo publike od “Hardware” jeste što je više okrenut filozofiji i simbolizmu nego kontretno sopstvenom narativu. Tok u kome se kreće Stenlijev film je često ispresecan rupama i više nego sporijim ritmom tako da njegovo kretanje može velikom delu publike da se učini prilično statičnim. Film jeste spektakularna paleta boja koja sumornim braon i oštrim crvenim nijansama stvara jednu specifičnu atmosferu, ali pored ovako jakog vizualnog utiska, scenario previše odlaže ono što je neizbežno i očekivano i zbog toga, i pored odličnog atmosferskog utiska, ne uspeva da oformi nikakvu tenziju i napetost koja se od njega očekuje.

Važno je napomenuti da “Hardware” u sebi sadrži zaista oštre scene seksa i nasilja koje dodatno samo prinose uznemirujuće prikaze već odavno beznadežnoj i sumornoj atmosferi.

Kao što sam već gore napomenuo, kasting je fatastičan. Dilan Mekdermot (Dylan McDermott) i Džon Linč (John Lynch) su odlični kao Tvrdi Mo i Šejdz. Treba napomenuti da se u epizodnim ulogama pojavljuju i dve velike muzičke zvede kao što su Igi Pop (Iggy Pop) i Lemi iz Motorheda (Lemmy), koji su samo još jedan dodatni razlog da vam “Hardware” zagolica maštu.

“Hardware” definitivno nije običan film i ne treba ga tako ni posmatrati. Ova jedinstvena stilska i filozofska vizija balansira na ivici zabavnog i inelektualnog remek-dela, kao i kompletog promašaja. Nisam siguran da je Stenlijevo ostvarenje namenjeno široj publici, ali sam definitivno siguran da ljubitelji steam punk i generalno alternativne kinematografije će znati da prepoznaju njegov kvalitet.

Ocena: 7/10