Hteli to ili ne, mi živimo u vremenu reciklaže. Skoro svaki uspešan filmski i televizijski projekat je danas posmatran kao zlatna koka od koje može da se dobije još koje zlatno jaje. Svima je već kristalno jasno da današnji Holivud nije nešto preterano zainteresovan da eksperimentiše sa novim idejama, što je kad malo bolje razmislimo vrlo logično.

Da bi osigurali svoju investiciju i eliminisali potencijalni rizik da film ne nađe svoju publiku, mnogi holivudski studiji danas mnogo više ulažu u projekte za koje su sigurni da već postoji neko interesovanje. Zato nije redak slučaj da se uspešnom filmu odmah prilepe dva ili tri nastavka i da se posle par godina uradi i rimejk.

Slična je situacija i sa televizijskim projektima.

Danas ću posvetiti posebnu pažnju jednoj takvoj nadogradnji čuvene serije “Breaking Bad”.

Iako je “Breaking Bad” serija koja je ostvarila astromonski uspeh i zaludela ogroman broj ljudi širom sveta, način na koji se projekat završio ostavio je prostora da se u bližoj ili daljoj budućnosti vratimo materiji i pozabavimo sudbinom nekih od preostalih likova.

Kao što najveći fanovi već sigurno znaju, u pitanju je Netflix-ov film “El Camino”.

Zašto nam je teško da odolimo “povampirenim” projektima

Posmatrajući biznis stranu, jasan je trend ulaganja u “sigurice” koje su nekad davno “radile posao” i postale deo pop kulture. Sigurno se sećate serija poput “X-Files”, “Twin Peaks”, “Twilight Zone”, “Arrested Development”, “Prison Break”, “Roseanne”, “90210”, “Fuller House”, “24”, “Lost in Space”. To je samo šačica kultnih televizijskih projekata koji su na neki način “povampireni” i ponovo prikazani na malim ekranima u novom obliku.

Neki od ovih naslova vratili su se sa potpuno novim pričama i drugačijim glumačkim sastavom, dok su drugi (poput “Arrested Development”) samo nastavili tamo gde su stali. U većini slučajeva, novac je glavni razlog zašto matori projekat ponovo vidi svetlost dana u novom obliku. Studio veruje da je određena serija i dalje popularna, da i dalje postoji interesovanje od strane publike, te je prosto logično zajahati kravu koja već daje mleka i uzeti još makar litru-dve od nje.

Naravno, postoje i izuzeci. Postoje i situacije kada obožavani projekat koji je prerano prekinut napokon dobije priliku da lepo završi svoju priču i ponudi fanovima završnicu kakvu zaslužuju. Jedan od takvih projekata je “Deadwood”. 

Trinaest godina nakon što je projekat naglo ugašen, vodeće figure kompanije HBO su napokon podlegle pritisku fanova i odlučile se da odobre budžet za snimanje “Deadwood” filma koji će pružiti dostojanstveno finale obožavanom vesternu. Sudeći po recenzijama kritičara i reakcijama fanova, HBO je u potpunosti razbio ovim gestom. Ljudi su prezadovoljni što je Dejvid Milč (David Milch) dobio priliku da zaokruži svoju priču.

Sa stanovišta publike, “povampireni” projekti su veoma primamljivi. Vuče nas radoznalost da vidimo šta je to drugačije u odnosu na original, kao i da pomalo nostalgično proživimo opet iste likove ili narativ. Uglavnom se jasno vidi kada je profit primaran motiv za nadogradnju originala, a kada se tu ipak i nalazi i kreativni poriv i želja za ponovno uključivanje publike pričanjem do sada neispričanih priča (npr. razvoj priče sporednog lika ili produbljivanje određenih motiva). 

Ali hajde sad da se vratimo na “Breaking Bad” i “El Camino”.

U saradnji sa Netflix-om, Vinsu Giliganu (Vince Gilligan) i Eronu Polu (Aaron Paul) ukazana je prilika da prošire “Breaking Bad” univerzum i odgovore na neka pitanja o kojima fanovi već godinama strastveno raspravljaju po forumima.

Ovde je kontekst važan. Pre nego što se udubimo u detalje filma “El Camino” (što je faktički nastavak “Breaking Bad”-a), hajde da se malo prisetimo serije i navedemo činjenice zbog kojih je ovaj originalni projekat toliko važan i voljen od strane fanova.

“Breaking Bad” je redefinisao televizijsku dramu i postavio nove standarde kvaliteta

Serija “Breaking Bad” zvanično je završena 29. septembra 2013. godine nakon pet fantastičnih sezona, od kojih četiri imaju 100% score na sajtu RottenTomatoes. U tih pet godina koliko se vrtela po malim ekranima, serija je uspela da skupi 18 Emmy nagrada iz čak 58 nominacija. 

Tokom svih tih godinama prikazivanja, serijal koji je stvorio Vins Gilligan redefinisao je televiziju i napravio od glumaca Brajana Krenstona (Bryan Cranston)  i Erona Paula (Aaron Paul) superzvezde. Kvalitet glume i scenarija koji je viđen u ovom projektu je od strane mnogih filmskih profesionalaca neretko hvaljen na sva usta. Prema raznim listama poznatih magazina koji se bave industrijom zabave, “Breaking Bad” važi za “najbolju televizijsku dramu svih vremena”.

Iako postoje ljudi koji se ne slažu sa ovom tvrdnjom (jer se i dalje kunu u “Sopranos” i “The Wire”), skoro svi koji su gledali seriju misle da je “Breaking Bad” itetako važan projekat. Ova serija je izvrnula ustaljene narativne strukture naglavačke i upoznala nas sa protagonistom kakvog do sad nismo imali prilike da vidimo. 

Da li je Volter Vajt heroj ili negativac zavisi isključivo od perspektive posmatrača. Ako posmatramo gospodina Vajta kao očajnika koji ima ultimativni clji, a plus lagano gubi bitku sa vremenom – odluke koje donosi tokom serije su u isto vreme i pogrešne i opravdane. Volter je izuzetno bogat i kompleksan antiheroj čiji razvoj je toliko detaljno i pametno osmišljen da je prosto nemoguće posmatrati seriju sa neke emotivne distance. Od utučenog mekušca koji umire od raka pa sve do neustrašivog, nemilosrdnog i nezasitog narko šefa – transformacija kroz koju Volter pređe u ovoj seriji za pet sezona je zaista nadrealna!

Iako je Vajt centralna figura serije, niko od sporednih likova ne tapka u mestu. Džesi, Skajler, Majk, Sol, Henk – svaki od ovih likova je takođe prošao kroz nekoliko promena i na kraju serije ostao zapamćen kao skroz drugačija figura od one koju smo upoznali na početku.

Fotografija i režija su elementi koji su igrali važnu ulogu u uspehu serije “Breaking Bad”. Radnja se pretežno odvija u Albukerkiju, što daje seriji posebnu estetiku. Albukerki je glavni grad države Novi Meksiko kroz koji protiče čuvena reka Rio Grande. Ovo mesto je okruženo pustinjom koju često vidimo u seriji i koja zaista pomaže da “Breaking Bad” bude prepun interesantnih kadrova. 

Tokom svih pet sezona, Vins Giligan se koristi specifičnom tehnikom pripovedanja poznatom pod terminom “Chekov’s gun” gde se element, koji na početku deluje van konteksta i nevažno, na kraju ispostavi izuzetno značajnim za priču. Iako je  “Chekov’s gun” odavno u upotrebi, Vins je definitivno komercijalizovao ovu narativnu tehniku u svetu filma i serija. Zahvaljujući seriji “Breaking Bad”, postoji jako mnogo projekata danas koji koriste ovaj stil pripovedanja.

Ali dosta o “Breaking Bad”, pređimo napokon na film “Em Camino”.

Produbljivanje obožavane priče

Priča filma “El Camino” nastavlja tačno tamo gde je “Breaking Bad” stao, što mu dođe kao neki epilog. Nakon određenog vremena provedenog u zatočeništvu od strane neonacista, Džesi Pinkman se ponovo nalazi na slobodi. Volter Vajt je uspeo da izvuče Džesija iz problema u koji ga je on tehnički uvukao, ali je u tom poduhvatu i preminuo.

Iako slobodan, Džesi i dalje nije bezbedan. Policija traga na sve strane za njim kao jedinim svedokom masovne pucnjave, lice mu se non stop vrti po televizijskim kanalima, a sam Džesi ne zna gde da se sakrije. Pored svega što se desilo i što se trenutno dešava, Džesi je prinuđen da se sabere, pomiri sa svojom prošlošću i obezbedi sebi novi početak.

Kao što možete zaključiti iz ovog kartkog opisa, “El Camino” je film koji nema smisla gledati ukoliko niste pogledali “Breaking Bad” do kraja. Zapravo, ovaj epilog ne govori mnogo gledaocima koji su periodično pratili seriju sa nedovoljno fokusa i pažnje, pošto Vins Giligan ovde ne troši nešto puno vremena da nas ponovo upozna sa svim sporednim likovima i da nam objasni otkud sad oni odjednom ponovo u priči. Na samom početku filma imate kratak recap, ali on nije dovoljan gledaocima koji nisu pomno pratili seriju.

Film se većinskim delom kreće pravolinijski, ali isto tako “El Camino” ima i pregršt flashback scena koje služe da pokriju neke momente koje nismo videli u priči i da nas tako malo više upoznaju sa situacijom u kojoj se Džesi nalazio dok je bio u zarobljeništvu. Ovi flashback momenti se uglavnom vrte oko Džesija i Toda, te služe da prikažu kako je njihov odnos evoluirao. Iako je u Tod u seriji bio od starta prikazan kao “čudan lik”, u “El Camino” on je oslikan kao pravi psihopata bez grama empatije prema drugim ljudima.

Takođe, kao što se može videti na screenshotu gore, flashbackovi nas vraćaju na neke ključne momente serije, poput onog gde Majk i Džesi u poslednjoj sezoni stoje pored reke i pričaju o novim počecima. Za one koji su fanatično pratili ovu seriju, ovo je jedan od jačih momenata. Vraćanje ovoj sceni stvara poseban osećaj kod fanova i tera nas da se momentalno prisetimo koliko smo zapravo cenili ovakve momente serije.

Džesi Pinkman, odmetnik i kauboj

Ono što je posebno interesantno jeste to što je “El Camino” koncipiran kao neo-vestern koji produbljuje narativ popularne serije i usput se bavi temom posttraumatskog stresa. Baš kao u matorim kaubojskim filmovima, Džesi je usijana glava koja mora da “nestane sa planete Zemlje”. Panduri su mu za repom, kriminalci isto. Čak postoji i scena dvoboja.

Nakon torture koju je proživeo i apsolutne dehumanizacije, Džesi prolazi kroz pakao života koji treba nastaviti pod teretom ovog strašnog iskustva i pritom prolazi i kroz korenit preobražaj. Njegove vrednosti su u potpunosti izmenjene i sada je miroljubiv, vođen novim prioritetima.

Sada više ne vija novac i moć, već tišinu i mir. Kao da je bilo potrebno da se u njemu ljudskost sasvim poništi da bi mogao postati čovek.

Ovaj preobražaj se eksplicitno vidi u više situacija u filmu, a implicitno – mi osećamo da je jedini poriv u Džesijevom umu nešto što se može sumirati u sledeću rečenicu: “I want out.” Posle svega što je proživeo, on bi zaista morao biti idiot da pomisli da je život koji uključuje saradnju sa kriminalcima, kuvanje meta i dilovanje – vredan življenja.

Pored toga, film se bavi pitanjima kontrole čoveka nad onim što mu se dešava, tj. na nužnosti življenja onog života koji se pred nama otvara kao direktna posledica naših odluka. Džesi je pokazao da nije žrtva svog karaktera, kao i da su ljudi sposobni da se menjaju (nekad i veoma drastično) i odluče da krenu drugačijim putem.

Ovom filmu zaista treba dati šansu i pritom biti otvorenog uma. Za razliku od “Better Call Saul” koji širi univerzum “Breaking Bad-a”, Vins Giligan ovde pokušava da proširi originalni narativ i pruži ga koji korak dalje.

Sa vizualne strane, Vinsu ovo odlično polazi za rukom. Iako su se neki od likova malo fizički promenili, to fanovima ne predstavljaju nikakvu prepreku kad je u pitanju ponovno ubacivanje u taj “Breaking Bad” svet. Lokacije, setovi, fotografija, kostimi, dijalozi – sve nekako deluje isto, kao da se “El Camino” snimio par meseci nakon poslednje epizode serije, a ne posle šest godina. Zahvaljući ovim detaljima, osećaj nostalgije naprosto preplavi gledalaca i tera ga da se oseća kao da se vratio u “stari kraj” posle nekoliko godina provedenim u inostranstvu. Zaista je pravi praznik za oči ponovo videti pustinju Novog Meksika kroz oči Vinsa Giligana.

Tenzija i drama su oduvek bili glavni aduti “Breaking Bad” serije, a sad su i nastavka “El Camino”. U filmu “El Camino”, baš kao u seriji, Vins Giligan stavlja Džesija u zamršenu situacije iz koje deluje kao da nema izlaza. Čim napravi korak-dva napred, Džesi potone dublje u probleme. Samo ovog puta nema Volta da smisli genijalan plan kako da okrene situaciju i spase bivšeg narkića.

Da budem iskren, oseća se odustvo Brajana Krenstona, iako je Eron Pol pružio daleko najbolji performans svoje karijere. Eron Pol je zaista uradio fantastičan posao vredan hvale. On nam ovde pokazuje da je sazreo u sjajnog glumca koji ima dovoljno znanja da bude i centarlna figura nekog projekta, a ne samo sidekick koji će da govori “yeah, bitch”, uleće u scenu kad treba malo preseći tenziju humorom i da glumi pretučenu figuru. Nadam se da će na konto onoga što je pokazao u ovom filmu dobiti ozbiljne ponude da glumi i u drugim smislenim serijama i filmovima.

Ultimativno pitanje: čemu ovaj film?

Iako svi elementi unutar filma funkcionišu kako treba i postoji pregršt zanimljivih detalja koji čine ovaj projekat vrednim gledanja, postavlja se pitanje: za koga je tačno ovaj film?

“El Camino” jeste sjajan projekat na skoro svim frontovima osim onom najvažnijem koji se tiče nadogradnje serije.

Ovaj film više deluje kao materijal koji je nažalost otpao u montaži, pa ga je sad zanimljivo gledati jer ima neku vezu za popularnom serijom, ali on zapravo ne donosi nikakvu naročitu vrednost niti predstavlja nadogradnju na samo finale serije. 

Jedan od razloga je to što je Vins ovde probao da uradi nešto za 2 sata što mu je inače trebalo oko 10 sati dok je snimao seriju. Vins je faktički probao da kompresuje čitavu sezonu u film što na kraju ipak nije ostavilo toliko snažan utisak kao što ostavi sezona serije “Breaking Bad”. 

Drugi razlog je što je lestvica sa poslednjom epizodom serije podignuta previsoko. “El Camino”, koliko god bio dobar, nikako ne može da je preskoči i tako nadmaši momenat gde Volt polako umire na patosu, a Džesi vozi u nepoznatom pravcu.

Treći razlog je što je finalni ishod nekako očekivan. Iako se film ne završava na glup način, završnica prosto nije na nivou na koji su fanovi navikli. Nema nekakvih ludačkih okreta koji bi ljude naterao da bukvalno 20 dana po zavšetku filma razmišljaju o likovima, kao što je to bilo sa završnicom serije. Finalni ishod je korektan, ali i veoma predvidiv. Većina fanova je nešto ovako i očekivala.

Prema mom mišljenju, postoji neka draž u otvorenim završecima, a na takav način se okončala “Breaking Bad” serija. Ovakvi završeci su pandan mestima nedorečenosti u književnosti. Na gledaocu (tj. čitaocu) je da mesta nedorečenosti popuni i da im da smisao. Ako malo bolje razmislite, iako je jedna serija završen projekat ili jedna knjiga napisana i objavljena u svom završnom obliku, ona će imati onoliko interpretacija koliko i onih koji tu seriju gledaju ili tu knjigu pročitaju. (Malo borhesovski, znam.)

Ima nešto zaista umetnički izvrsno u načinu na koji se završila serija “Breaking Bad”. Podseća na završetak vesterna gde kauboj jaše ka zalasku sunca. Mi ne znamo šta će dalje biti sa njim, sve opcije su na stolu. Zanimljivo nam je da dopisujemo životnu priču lika samostalno, te da na osnovu svega što smo pogledali – razmatramo velika pitanja poput toga da li je moral samo zamisao, da li postoji pravda, da li je moguće biti ponovo dobar čovek i početi ispočetka, itd.

Film “El Camino” je u tom smislu suvišan, jer nam uskraćuje uzbudljivu potragu za odogovorima i zatvara krug. Pored toga, na izvestan način narušava jedinstvenost projekta “Breaking Bad” i odlazi putem klišea, dok je sama serija bila apsolutno originalna, probijajući sve dotadašnje norme.

Za kraj….

U kategoriji nastavaka, “El Camino” se zaista može postaviti negde pri sam vrh liste. Vins Giligan jeste sklopio fenomenalan triler koji je prepun uzbuđenja i fantastične glume, a pored toga nam i daje priliku da se ponovo ubacimo u svet koji smo voleli i susretnemo sa likovima koji su nam nedostajali. Međutim, isti taj Vins Giligan je takođe snimio i remek-delo koje je zauvek pomerilo granice moderne televizijske drame i prosto oduvalo čitavu jednu generaciju. 

Iz tog ugla gledano, iako je “El Camino” zbilja fantastičan, Vins ipak nije uspeo da prevaziđe sebe i svoj najbolji momenat karijere, tako da njegov novi film ipak postaje žrtva veličine njegovog najpoznatijeg projekta.