“The Lonely Island” ekipa, a pogotovo Endi Samberg (Andy Samberg), su pomoću svojih sjajnih parodija na muzičku scenu i u potpunosti urnebesnih skečava u okviru “Saturday Night Live” programa, uspeli naprosto da zapale internet i steknu toliko obimnu bazu fanova da je tranzicija na veliko platno jednostavno bila neizbežni korak za ovu više nego smešnu družinu.

Priča filma se centrira oko “Hot Roda”, tj. Roda Kimbla, amatera kaskadera koji iznenada saznaje da je njegov prilično nasilni očuh po imenu Frenk, vrlo bolestan i u potrazi za novim srcem. Ovaj izuzetno skup medicinski zahvat osuđuje Frenka na skoro sigurnu smrt, ali Rod odlučuje da će uraditi sve što je u njegovoj moći da spase svog očuha sa kojim se na dnevnim bazama fizički obračunava, samo da bi uspeo da ga “prebije” i tako stekne njegovo poštovanje. Rod, kao kompletna budala kakva i jeste, dolazi do ideje da organizuje humanitarni događaj na kojem će probati da preskoči 15 autobusa sa svojim mopedom i putem donacija dođe do novca za Frenkovu operaciju.

Ono što je neosporivo posle gledanja nekoliko spotova grupe “The Lonely Island” jeste da je Endi Samberg jedan vrlo smešan lik. Pored urnebesne mimike i više nego blentave face, Semberg se lako tranformiše u dobroćudnu budaletinu koja vam je nekako draga i pored svih moronskih ispada. Pošto je ustanovljeno da je ovaj mladić zaista smešan, ono što je dalje bitno jeste da se pronađe koja vrsta humora mu najbolje leži.

“Hot Rod” je brljotina raznih stilova komedija, i pored toga što je većiski za ovo zaslužna Pem Brejdi (Pam Brady), scenaristkinja nekoliko South Park epizoda, deo krivice mora da preuzme i Samberg jer njegov lik nije baš preterano koherentan.

Film je jednostavno toliko glup, da je vrlo teško opredeliti se da li je to loše ili dobro po njega. “Hot Rod” kombinuje Adam Sandler i Will Farrell humor sa parodijama iz osamdesetih godina prošlog veka. Sam lik Roda je u jednu ruku dosta sličan Martinovom (Steve Martin) Navinu iz “The Jerk“, gde je protagonista toliko naivan i glup da ispada simpatičan jer ga je lako povezati sa detetom, a u drugu ruku ima momente koji su tipični za Sendlerove likove, gde gledamo nekontrolisanog imbecila koji puca od samopouzdanja.

Iako Akivina (Akiva Schaffer) ideja da sve ove podvrste umiksuje u jednu nije baš sjajno prošla, “Hot Rod” zaista ima nekoliko toliko moronskih momenata da jednostavno čovek ne može da ih pregura sa ozbiljnim izrazom lica.

Kasting u filmu je zaista sjajna. Pored uvek sjajnih sporednih uloga meni rado viđenih Denija Mekbrajda (Danny McBride) i Bila Hedera (Bill Hader), imamo priliku da vidimo i Ijana Mekšejna (Ian McShane), koji nije toliko čest gost u komedijama. Vil Arnet (Will Arnett) je isto vredan pomena sa svojom epizodnom rolom arogantnog momka Sembergova simpatije, a kada smo već tu, treba istaći i Ilsu Fišer (Isla Fisher) koje se lepo uklopila i dozvolila Rodu da prikaže još jednu nezgrapnu stranu svoje ličnosti.

“Hot Rod” je klasična “under dog” priča koja ismeva sve klišee koji ulaze u ovaj koncept i prinosi nekoliko bizarnih, maloumnih, ali opet u određenim momentima vrlo smešnih sekvenci. Ispunjen fizičkim humorom i klasičnim gegovima tipičnim za Sendler/Farel komedije, “Hot Rod” ume i u određenim momentima u potpunosti da iznenadi i bude više nego smešan. Ne bih preporuči široj publici ovaj film, ali ako volite parodije i idiotski humor, onda je “Hot Rod” definitivno za vas.

Ocena: 6/10