Nemam neki zdrav razlog, niti logično objašnjenje zašto sam se odlučio da pogledam ovaj film. Možemo pripisati dokonosti, entuzijazmu prema kinematografiji, mazohizmu, šta god, ali eto, nekako se desilo i uložio sam 87 minuta u ovo što je od samog trejlera obećavalo da bude kompletna i totalna katastrofa.

Posle dva “The Hangover” ostvarenja i prihvatljive ženske verzije po imenu “Bridesmaids”, dolazi prvi film rediteljke i scenaristkinje Lezli Hedlend (Leslye Headland) po imenu “Bachelorette” da izmuze i poslednju moguću kap iz ovog semi-interesantnog koncepta. Ono što je više nego iritantno ovde jeste to što ovaj film niti ima kakav povod, niti predstavlja reakciju na nešto. Ok, jasno je da je koncept trenutno popularan i da se na ovoj formuli “lako uzima lova“, ali i pored toga potrebno je nešto što bi ga učinilo posebnim i interesantnim kod ljudi. “Bachelorette” apsolutno nema nikakav poseban cilj, niti nameru, osim da pokuša da ugrabi deo kolača na osnovu uspeha prethodnih filmova ovog tipa.

Priča ovog filma se centrira oko tri prijateljice koje nakon saopštenja njihove, pa recimo “luzer” drugarice da se udaje, shvataju da moraju da se promene i uozbilje ako žele da im se nešto značajno u životu desi. Potpuno šokirane i ogorčene činjenicom da je njihova ružna i gojazna drugarica Beki uspela da uradi ono što njih tri “tako savršene” nisu mogle, Megan, Džina i Kejti prihvataju da budu deveruše i pruže toliko lažnu podršku svojoj prijateljici kakvu samo ove egocentrične i ubražene žene mogu. Zauzete svojim problemima i iluzijama o svetu, tri deveruše pod velikim uticajem kokaina i alkohola uspevaju na jedan glup način da pocepaju i urpljaju Bekinu venčanicu. Svega nekoliko sati pred venčanje, na “razvaljenim” deverušama je zadatak da sve saniraju dok se mlada ne probudi kako im ista ne bi “otkinula glave”.

Iako je uži i širi kasting sačinjen od zaista kvalitetnih glumaca, film nikako ne uspeva da prinese niti jednu scenu koja bi ga učinila posebnim. Pored konstantnog drogiranja, “jeftinog” i priličnog nadmenog ponašanja, niti jedna od glavih akterki ne uspeva da pruži ništa što bi dalo dubinu i slojevitost svom liku. Predvođeni   od strane Kirsten Danst (Kirsten Dunst), mlade glumice koje je svoj talenat pokazala u “Melanholiji”, Lisa Kaplan (Lizzy Caplan) i Ilsa Fišer (Isla Fisher) zaista nemaju sa čime da rade jer je scenario i više nego siromašan, što je velika šteta jer ovaj tri ima potencijala.

Iako se bukvalno već od prve scene vidi i očekuje da će treći čin u sebi imati navodno emotivno i prosvetljujuće samospoznavanje, Hedlendova zaista to toliko očajno, providno i amaterski radi da svako ko je u životu pogledao makar par romantičnih komedija će izdahnuti u neverici da su ovakvi momenti prodati toliko jeftino.

“Bachelorette” je ne smešan (ok, ima možda tri-četiri smešne scene), besciljno vulgaran, prepun svih mogućih klišea iz romantičnih komedija i svakako ne vredan vašeg vremena i pažnje.

Ocena: 2/10