Adam Sendler (Adam Sandler) mi je oduvek bio jedan od najiritanjijih i najomrženijih likova u Holivudu. Pošto nikako ne shvatam njegovu popularnost i kultno praćenje od ljudi širom sveta, često se trudim da skupim dovoljno snage i pogledam što više njegovih filmova, ne bi li makar malo bolje razumeo “genijalnost” dotičnog. Iako u nekim ostvarenjima kao što su “Punch-Drunk Love”, “Reign Over Me” i “Funny People” uspem makar malo da ga svarim, u filmovima koje je on pisao i producirao ne mogu ni sekund da ga gledam a da ne dobijem migrenu svaki put kada se pojavi na ekranu i otvori usta.

Iako sam znao da je “That’s My Boy” Sendler pisao i producirao, ne mogu da objasnim zašto sam se ipak upustio u film. Možda sam jednostavno očajnički želeo da me iznenadi, možda čisto iz istraživački, a možda sam samo previše očekivao od Endija Samberga (Andy Samberg), ne bih znao tačno da kažem.

Priča filma fokusira se na Doniju Burgeru, trinaestogidišnjem dečaku iz Somervila koji se upušta u seksualnu avanturu sa svojom znatno starijem učiteljicom. Kada bivaju uhvaćeni na delu od strane čitave škole, gospođa Mekgerikl biva otpužena za pedofilu i u međuvremenu se ispostavlja da je u drugom stanju. Pre nego što odlazi u zatvor, učiteljica svome trinaestogodišnjem učeniku ostavlja njihovog sina, da se brine o njemu dok ona služi kaznu od 30 godina. Ovaj bizaran slučaj od Donija pravi selebritija preko noći, koji prodaje svoju životnu priču za konkretnu sumu novca koju u rekordnom roku troši na najgluplji mogući način. Godine prolaze i dekintirani Doni se nalazi u situaciji da zavisi od svog sina kojeg godinama nije video i koji ga toliko prezire i ne želi da ima ikakve veze sa njime da je uzeo drugo ime.

Kao i u svim komedijama koje Sendler piše i producira, radnja se vrti oko protagoniste za koga je malo reći da je kompletni imbecil. Humor se crpi iz glavnog aktera i situacija u koje on uvlače i pravi ostatku kastinga, ali je rezulatat toga, po meni i u ovom filmu, više nego patetičan. Fore su zastarele, vurgalne, besmislele i proste, a definitivno najgori pokušaj humora se ogleda u Sendlerovom kvazi bostonskom naglasku koji više zvuči kao kada neko sa juga priča sa nateklim i ispečenim jezikom. Glavna greška filma jeste što forsira toliko mnogo vulgarnih i prosti situacija, da naprosti utapa sve likove u svu tu jednu splačinu. Što više film odmiče, svaki lik biva sve više i više isforsirano poremećen i to vrlo brzo postaje izuzetno zamorno.

Velika greška je što je Sembergova rola prilično zatvorena i on ne dobija previše prostora da bude zabavan. Kao što sam rekao, fokus je na Sendlerovom liku, on je centar komedije, a dotičnom od 10 fora 9  nisu ni najmanje smešne, tako da vam je sve prilično jasno. Kada smo već kod kastinga, moram reći da me je dosta prijatno iznenadio Vanilla Ice, koji se odlično sprda na svoj račun. Iako zaista dobar kameo, u filmu u kome se nalaze Adam Sendler i Endi Sembberg, Vanilla Ice nikako ne trebao da bude najsmešniji lik na ekranu.

Zaista patetičan izgovor za film, i dalje ću nastaviti da se čudim ljudima koji podržavaju rad Adama Sendlera. “That’s My Boy” ima realno možda 5 dobrih fora, ali to nikako nije dovoljno dobar razlog da bi se vreme bacilo na ovaj film.

Ocena: 3/10