”Show me the money!”  – Džeri Megvarjer (Tom Cruise) je bio na vrhu sveta. Prestižni sportski agent sa višemilionskim honorarima i prelepom ženom pored sebe. Njegov život je san mnogih. Međutim, kada ga spopadne preuranjena kriza srednjih godina, pomešana sa naglim napadom  savesti, sastavlja dopis u kojem naznačava sve moralne manjkavosti svog posla, dajuću svoj pogled na to kako treba promeniti celokupnu situaciju.  Kako to uvek biva sa onima koji govore istinu, pritajeno prznanje dolazi pre zvaničnog pada. Iako kolege ovaj potez pozdravljaju aplauzom, svi se slažu da je njegova karijera završena. Džeri gubi posao, devojku, status ali ne i samopouzdanje.

Odlučuje da osnuje svoju firmu, pre nego što napusti staro radio mesto.  Uzima ostatak svojih stvari i samopoštovanja, drži veliki govor o manirima i odanosti u nadi da će pridobiti nekog od saradnika da pođe sa njim. Jedina koja ga prati je Doroti Bojd  (Renée Zellweger). Njena potajna zaljubljenst u Megvajera  tera je  da napusti siguran posao, investirajući se ne samo profesionalno već i privatno. Samohranoj  majci  četvorogodišnjeg Reja, život  biva uzdrman kada u njega uđe muškarac koji ne ume da bude sam ali je u isto vreme i nesposoban za suštinsko emocionalno vezivanje. Prva uloga Zelvegerove je bila baš u ”Jerry Maguire”, iskoristila je priliku maksimalno, ni jedna glumica se nije toliko brzo popela do vrhunca. Trebalo joj je svega šest godina da  od potpune anonimnosti  stigne do primanja najprestižnijih glumačkih priznanja. Ona je srce i duša ovog film.  Najlepši aspekt njenog rada se sastoji u tome što iako izgovara malo, ona govori mnogo, sve leži u pogledu i mimici, ne treba puno dijaloga da biste razumeli Doroti i njene strahove.

Jedini klijent kojeg Megvajer uspeva da zadrži  je Rod Tidvel (Cuba Gooding Jr.), njegova karijera je na istoma mestu kao i Džerijeva- na ivici propasti. Nedovoljno mlad da bi se smatrao perspektivnim, godine su ga sustigle, ima  samo još jednu priliku da sklopi ugovor kojim će obezbediti sebe i mnogobrojnu porodicu. Način na koji je Kuba Guding formirao lik Tidvela je kombinacija besa i  suštinskog nezadovoljstva  sopstvenom nesposobnošću da  priušti porodici život kakav želi. Ovaj film je ujedno i svedočanstvo  njegovog velikog talenta. Mnogi će osporavati njegovog Oskara za sporednu muđku  ulogu  i pripisivati to političkom pritisku. Ovo je bila vrlo kompleksna rola, trebalo je nekoga, ko na prvi pogled deluje krajnje antipatično, identifikovati  i pokazati da Tidvel nije samo nadobudni sportista, već i muž i otac, čije odgovornosti prevazilaze sportski teren.

Kruz nikada nije bio bolji, napravio je pun glumački krug sa ulogom Džerija jer  od njega se nije zahtevao samo dramski  već i komičarski faktor, dva teško spojiva elementa od kojih samo vrhunski glumci mogu da stvore apsolutnu harmoniju. Lik Džerija Megvajera se razvija na dve ravni, obe se zasnivaju na vezivnju za drugu osobu i konačnom shvatanju koncepta odanosti koji Džeri stalno propagira ali jako dugo ne primenjuje. Prvi aspekt sa Rodom, prikazivanje emocionalne povezanosti između dva muškarca na filmu je rizično, muška publika uvek to može da protumači kao previše  mekano, što ovde neće biti slučaj, jer režiser Kameron Krou prilazi njihovoj interakciji sa potpunom iskrenošću.  Jedan primer ovako kvalitetno oslikanog muško-muškog odnosa smo mogli da vidimo u filmu ”The King’s Speech”. Drugi je sa Doroti- Kruz i Zelveger se perfektno dopunjavaju, njegova ishitrenost, njena emocionalnost, zajednički optimizam i izgubljenost su glavna kombinacija njihovog uspeha.

Ako zanemarimo ”We Bought a Zoo”, Kameron Krou se može  pohvaliti savršenom karijerom, svaki naredni film nastavlja tamo gde je prethodni stao, povisujući nivo kvaliteta preko očekivanih razmera. Svaki njegov projekat ćete pogledati više puta, jer će u vama stvarati potrebu za dubljom analizom. Jedno je sigurno, ”Jerry Maguire” ima dovoljno emocionalnog pogona da ga zavolite ali podkontekst koji Krou stalno šalje će biti razlog zbog kojeg ćete ga ceniti, a to je :” Ne vredi  ti sav uspeh ako nemaš sa kim da ga podeliš”.

Ocena: 8/10

autor recenzije: Bojan Gačić