“Resident Evil: Retribution” je peti film po redu u franšizi inspirisanoj po instoimenoj vrlo popularnoj video igrici koja po meni nije zaslužila niti jedan nastavak da ima. Iako sam jasno pre dve godine u recenziji “Resident Evil: Afterlife” istakao koliko sve ove filmove smatram besmislenim, opet sam se odlučio da uložim svoje vreme i pogledam najnoviju instalaciju da ne bilo kako hejtujem nešto što nisam gledao. Iako ovo od starta zvuči kao negativan stav i unapred doneta odluka da mi se film ne dopada, verujte mi da sam se zaista trudio što otvorenije da priđem filmu i zbog ljubitelja ove sage pokušam da nađem neke kvalitetne momente koji bi opravdali svrhu postojanja ovog projekta.
Počinjemo tamo gde nas je “Afterlife” ostavio, “Retribution” nam vrlo brzo daje do znanja da je Alis OPET uhvaćena od strane “Umbrella” korporacije, i da OPET mora da pobegne iz još jedne njihove bizarno velike podzemne baze. Ovog puta, Alis mora da prođe kroz ogromnu hologramsku arenu za testiranje, gde će “Crvena kraljica” (da, OPET) koristiti likove iz njene prošlosti ne bi li izazvala kakvu emotivnu reakciju od naše protagonistkinje.
Peta instalacija pisana i režirana kao i sva četiri prethodna dela od strane Pola V.S. Andersona (Paul W.S. Anderson), više puta dokazanog jednog od najgorih reditelja iz Holivuda, ima do sada definitivno najslabiju i najgluplju priču. Zanemarimo da film od 96 minuta počinje flešbekom, zatim ga prati veliki uvod koji objašnjava događaje iz prošlih delova, potom suvišna sekvenca borbe u alternativnoj stvarnosti koje sve zajedno oduzima preko 20 minuta filma (jeftini trikovi da se ispuni vreme i skrene pažnja sa praznina), “Retribution” bukvalno nema nikakav zaplet i čitav film je samo jedna velika scena iz koje Alis mora da se pobegne, tj. izbori se.
Dobro, od ovakvih filmova se ne očekuje da imaju neku posebnu strukturu u priči, ali čak i u ovako previše jednostavnoj postavci autor je uspeo da ostavi neverovatan broj rupa. Da sada ne bih otkrivao i tako pokvario ugođaj onima koji planiraju da gledaju “Resident Evil: Retribution”, reći ću samo da nelogičnosti kao što su pravljenje ogromne baze koja koristi klonove za simulaciju epidemije deluju kao potpuno idiotska i preskupa ideja, ma koliko god ovo bila fikcija. Naravno razlog za postojanje i primer koji želi da pokaže ova baze je toliko presmešno megalomanski i niko normalan ne bi toliko rizikovao da istakne neku poentu koja se može na eksperimentu znatno manjeg kapaciteta dokazati, ali ne bih sada da širim i kvarim, primetićete sami.
Pored svih ostalih gore navedenih propusta, “Retribution” pada i na one najgluplje. Akteri jednostavno niti u jednom momentu ne moraju da dopune municiju i mogu tako zauvek da pucaju, isti likovi su u jednom momentu čas dobri, čas loši – kako zatreba po scenariju, ali naravno, to nije sve, gluma je još izuzetno loša i drvena, animacija prevaziđena kao i sve te “slow-motion” sekvence borbi koji i nisu baš nešto posebno zanimljivo koreografisane.
Pored delom interesantnog omaža starim zombi (a da, treba još istaći da su zombiji u potpunosti smešni sa pipcima koji im izlaze iz usta, ali to već znate iz prethodnih delova) filmovima iz sedamdesetih godina prošlog veka, “Retribution” je totalni i kompletni promašaj što se mene tiče. Zaista sam se trudio da prihvatim film i spoznam razlog zbog čega je toliko popularan, ali nažalost nisam uspeo. “Resident Evil: Retribution” preporučujem HARDCORE fanovima franšize, ostali slobodno mogu da preskoče.
Ocena: 1/10
Slični članci
baberunner
Paul W.S. Anderson – velemajstor!
nikola
ovaj nick baberunner ispaljuje neke od najbesmislenijih komentara koje sam imao prilike da vidim ovde 🙂
paul w.s anderson velemajstor?xaxaxxaxa
koliko imas godina,baberunner? 12??
baberunner
dovoljno.
nekima treba ceo tekst, drugima jedna rečenica.
Nenad
Igrica koja nije zaslužila da se po njoj radi film? nadam se da si hteo reći da su jako loše odradili filmove ali da kažeš da je Resident Evil kao igrica nešto loše onda si popio previše te kafe koju piješ 🙂
Goran Mirković
Igrica je sjajna, mislio sam na filmove.
baberunner
A šta su to igrice?
Nenad
igrice su ono kad naduvaš gumenu lutku pa je odereš od k.
jeff
Resident Evil je sjajan, za ono sta jeste – bezumna zabava sa zombijima. Poredeci ga sa boljim flmovima zanra poput 28 dana ili nedelja kasnije, cak i ocigledne ali sjajne parodije i omaza Grindhouseu Planete Terora, onda je los, ali fanovi ovog serijala zele da vide sjajne efekte, makljanje zombija i Milu u seksi kostimima (ili bez kostima). Tako da, samim tim sto je radjena po igrici zna se sta se ocekuje i kao takav zasluzuje vecu ocenu. Takodje, najbolja zombi fransiza je Walking Dead, strip nazalost (li na srecu s obziro kako je serija nepredvidlja) nisam citao, ali je serija sjajna. Takodje, mogao bi da napises recenziju Gospodara prstenova, Star Warsa, Indiana Jonesa, Kuma ili neih drugih trilogija, ili zasebno ili zajedno. Hoce biti recenzija Hobita? Mene jako plasi sto su ga podelili na tri filma, a najmanja je knjiga od Tolkina, nekako mi to smrdi na cisto otimanje para.
Artband
Neka je sve opet, ali dovoljno za nas poštovaoce igre da dobijemo 90-tak minuta opuštenog rada mozga, iako je sve otišlo do đavola u oba medija. Igra je prešla u akciju Horora ima samo u tragovima.
A od Andersona uvijek dobijem šta želim, koliko god to naivno izgleda. Fino predstavlja likove, slično kao u igri karakterno, ali i stilski.
Ne sviđa mi se što sad sve ode u kompjuterske efekte. :ljaf:
Treći dio je najbolji, jer je tu odrađena prava pustinjska apokalipsa kojoj moje želje istonskog horora sa zombijima teže (iako horora gotovo da nema).
Pozdrav za blog i moj prvi komentar.
Arti
baberunner
Treći je takav jer ga je radila ozploitation ikona Russell Mulcahy