Vidi, vidi! Jedan mali film, bez ozbiljnije šanse  da napravi veći uspeh, odmah postaje  hit. Tako ja vidim „Liberal Arts“  koji pokriva jednu od najbitnijih tematika vezanih za ljude- odrastanje i sazrevanje. Nema lepšeg filmskog iskustva nego videti likove na ekranu kako napreduju od početne tačke izgubljenosti i samozavaravanja do momenta  spoznaje. I dalje im nije baš sve jasno( inače, nikada nije) ali vidimo napredak i znamo da će sa njima biti sve u redu.

Vrlo je duhovita i iskrena scena kada Džesi (Josh Radnor) „stavlja sve na papir“ i poredi sopstvene godine sa godinama znatno mlađe devojke. On je muškarac od preko trideset, koji ne uspeva funkcionalno da se ubaci u ponašanje uobičajeno za ljude  njegovih  godina. Te kada ga bivši profesor pozove u posetu, Džesi se trčećim korakom vraća u rodno mesto ali pre svega, usvoju mladost. Tada upoznaje Zibi (Elizabeth Olsen), devetnaestogodišnjakinju  blistavog uma i živahne naravi, sa kojom ulazi u mnogobrojne diskusije o književnosti i muzici. Posle određenog vremena nađe se u dilemi da li da pruži Zibi on što želi, što je mnogo više od razgovora o mrtvim belcima.

Na pitanje da li je ona napredna ili on zarđao, dobijamo  jasan odgovor do kraja filma. Ona jeste zrela za svoje godine, izgovara prave reči sa odlučnošću, što zaista ostavlja utisak da je mnogo starija nego što jeste. Elizabet Olsen će biti jedna sjajna glumica. Njen izgled će jo mnogo pomoći u karijeri, u to nema sumnje, ali je neosporna sposobnost da svaki momenat iznese sa apsolutnom prirodnošću. Kao i u „Martha Marcy May Marlene“ pruža nezaboravne momente istinske ranjivosti.

Džesi voli da živi u prošlosti, u vremenu kada mu je bilo najlepše. Period kada je pohađao časove iz književnosti i mogao da čita knjige po ceo dan. Srećom, vremenom shvata da čitanje o životu i učestvovanje u njemu nije isto. Ted iz „How I Met Your Mother“, tj. Džoš Rendor ima sve šanse da se izbavi iz lika kojeg već predugo tumači. „Libearl Arts“ je njegov film u potpunosti, pisao je scenario, režirao, igrao glavnu ulogu i stvorio jedan od najlepših projekata iz prethodne godine.

Toliko trenutaka potpune iskrenosti gde se iskazuju sve mladalačke zablude, izgovaraju ogoljene životne istine analizirajući onu dobru staru: „Kad porasteš, sve će ti biti jasno.“ U potpunosti sam razumeo poruku i filozofiju filma. Lično nikada nisam razumeo one koji bi se vraćali u srednju školu, ili generalno u neki deo u prošlosti. Ne tvrdim da je iko zreo čovek dok studira ili još dugi niz godina, pogotovo ne u današnje vreme. Ali svaki trenutak, van zatvorenog sistema učionice, kada zaista donosimo neke odluke,  korak je u pravom smeru

„Želela sam da ubrzam postupak. Mislila sam da ćeš ti biti neka vrsta prečice“ ,u jednom trenutku izgovara Lizbi upravo  univerzalnu poruku ovog filma a to je da je  vreme  apsolutna nužnost da  bismo postigli nešto, bez obzira koliko godina imali.

Sa odličnim sporednim ulogama Ričarda Dženkinsa (Richard Jenkins) i Alinos Džejni (Allison Janney), prelepim kadriranjem i pratećom muzikom, „Liberal Arts“ je film kojem ću se rado vratiti. Sve čestitke Džošu Rendoru što se pozabavio složenom temom i snimio film koji ne verujem da će baš svi shvatiti. Nekima će trebati još malo vremena.

Ocena : 8/10

autor recenzije: Bojan Gačić