Zvanično žanrovski svrstan kao horor/fantazija/misterija, mada bih ja dodala i drama. Ono što nikada ne nedostaje u latino produkciji jesu emocije, i ni ovaj put nas nisu izneverili. Mogla bih, zapravo, samo napisati: scenario napisao i režirao Giljermo Del Toro (Guillermo del Toro), a producent je Pedro Almodóvar i tu završiti recenziju. Još samo eventualno dodati da je del Toro 2003. godine izjavio kako mu je ovo najdraži film koji je uradio – i nikada to posle nije rekao ni za jedan svoj film.
No, pošto ovaj blog nastoji da ne pruža obične recenzije, već da u svaku unese i lični doživljaj, tako će biti i ovaj put.
Radnja filma se dešava u Španiji, u haosu godine 1939. kada na tom području Španski građanski rat doživljava svoj zenit. Fernando Tielve, kojeg smo gledali i u Panovom lavirintu (2006), a za koji del Toro kaže da je mlađa, emotivnija sestra Đavolje kičme, igra desetogodišnjeg dečaka Karlosa koji stiže u sirotište na, kako veruje, kratak period – dok mu se otac ne vrati iz pomenutog rata. U sirotištu se dešavaju mnoge čudne stvari, za koje je teško odrediti da li su plod dečije mašte ili nešto natprirodno.
Ono što je bitno pomenuti za ovaj film jeste živost svake emocije koja se oseća tokom čitavog filma, a za šta je zaslužan upravo sam del Toro, koji je inspiraciju za pisanje povukao iz sopstvenog detinjstva. Kako je naveo, najviše mu je u tome pomogao rođak, koji se tokom del Torovog detinjstva i sam vratio kao duh.
Zaslugu za to što je film uopšte krenuo da se radi dugujemo Almodovaru, koji je 1994. godine pogledao del Torov Kronos i oduševljeno zatražio saradnju. No, bilo je potrebno ukupno 16 godina da se fakultetska skripta pretvori u film, a zašto je to tako, jasno je svakome ko je pogledao film. Nisu to u pitanju nikakvi specijalni efekti – ne računajući duha koji se s vremena na vreme pojavi, skoro da ih i nema. Specijalne efekte ovom filmu će dati vaš um, samo ako ga dovoljno otvorite i prepustite se del Torovoj mašti da vas vodi.
Umesto završne reči, dajem vam sledeći citat iz filma:
Šta je duh? Tragedija prokleta na sopstveno ponavljanje iznova i iznova? Trenutak bola, možda. Nešto mrtvo što je, izgleda, i dalje živo. Osećanje zarobljeno u vremenu. Kao zamagljena fotografija. Kao insekt zarobljen u svetiljci.
What is a ghost? A tragedy condemned to repeat itself time and again? An instant of pain, perhaps. Something dead which still seems to be alive. An emotion suspended in time. Like a blurred photograph. Like an insect trapped in amber.
Ocena: 9/10
Slični članci
Mario
Vrhunski horror/triler sa jezivom atmosferom i odličnom pričom. Gledanje obavezno!
Бранко
Филм је невероватно добар.
Волео бих да рецензујете још неки шпански филм (на пример нешто из опуса Алекса Де Ла Иглесије), пошто су Шпанци изузетно талентоване филмаџије.