Prvi film popularne braće Koen (Coen_brothers) i svakako dostojan nagoveštaj, uvod u jednu od najkvalitetnijih karijera moderne kinematografije. Ono što smo još u ovoj ranoj fazi karijere uvideli kod ovih reditelja jeste njihova mogućnost da izvanredno kombinuju emocije, atmosferu i žanrove u svakom delu, a pri tome zadržavajući jednostavnost u narativu i formi.
Ono što karakteriše realizaciju ovog projekta je princip poznat pod nazivom “dramatična ironija”. Ovaj princip je najviše koristio Alfred Hičkok (Alfred_Hitchcock) zarad stvaranja tenzije kod publike. To je formula gde jedini koji nemaju uvid u celokupnu radnju i dešavanje u filmu jesu sami akteri. Posmatrač poseduje čitavu sliku, pozadinske priče i motive aktera, ali su te krucijalne informacije skrivene između samih likova, i publika neizvesno isčekuje njihovo preplitanje priča, i veliki finiš filma.
“Blood Simple” je mračna priča ubistva i izdaje u ruralnim predelima Teksasa. Priča se centira oko žene po imenu Ebi, koja je nesrećno udata, i koja kreće da vara muža sa muškarcem po imenu Rej, koji radi u baru kod njenog muža kao menadžer. Ono što ovaj par ljubavnika nije znao jeste da sve vreme bivaju posmatrani od strane privatnog detektiva, kojeg je po osećaju sumnje unajmio Ebin muž, Džilijan Marti. Kada se upozna sa dokazima sramotne istine, Džilijan nudi deset hiljada dolara detektivu, da okonča živote ovih dvoje preljubnika koji su ga tako žestoko osramotili i izdali. Naravno – gde se pojavljuju velike sume novca, tu počinju da se otvaraju mnogi faktori i uglovi, te nam se tu zapravo čitava priča filma mrsi.
Sam zaplet filma je na površini prilično jednostavan. Film je generalno mračan i centrira se oko ubistva i daljih implikacija. Iako je ovo prilično nasilan film, on sadrži veoma interesantne i mutne likove, koji čine čitavo iskustvo veoma realnim. Naravno, to dosta zavisi i od kvaliteta glumačke ekipe, koja je zbilja sjajna, ne bih nabrajao ovom prilikom svakog ponaosob.
Film je sjajno tehnički realizovan. Vizuelni kvalitet je odlično produciran od strane efektnog korišćena osvetljenja. Velike senke i oštre boje, kao i tipični “noir” uglovi kamere čine ovaj triler tako dopadljivim. Dosta na tenziji i celokupnoj atmosferi donosi sam opis i ponašanje likova, koji su nepoverljivi na sve u svojoj sredini, pa čak i na sebe, čineći atmosferu dodatno napetom.
Imajući u obziru da je ovo izuzetno niskobudžetno ostvarenje, i da je prvenac ove dvojice reditelja bez ikakvog većeg iskustva, smatram da su braća obavila i više nego odličan posao.
Ocena: 8/10
Slični članci
Sandra Zmua
meni skroz dobar!
Goran Mirković
Meni je zakon…a još debitantski! :O
Sandra Zmua
pa da, samo što mislim da nikada nije dobio pažnju koju zaslužuje
Goran Mirković
Taj im je još i najviše uspeo na box office-u…inače Koeni retko kada dobiju pohvale kod "šire" publike…
milos
klasican neo noar. malo mi je bezveze onaj deo kada ON ne uspeva da skonta da ONA nije ubila svog muza vec detektiv, nego sve misli da ona njega razume a zapravo ne razume. film je svakako preporuka jedan od top10 neo noara
Goran
Koju verziju odgledati? Director's cut ili onu originalnu (theatrical) verziju iz '84?
Goran Mirković
Director's. Uvek gledaj verzije u kojima je reditelj imao "final cut". Zlatno pravilo. 🙂