Kako da znaš - How Do You Know (2010)

“Kako da znaš” je u mojim očima ogromno razočarenje. Iako se od ovog filma u startu očekivala neka lagodna romantična komedija on nikako ne uspeva da uhvati fokus, i umestu što stalno pokušava da nas uvuče u svoje poruke o ljubavi, životu, i tome kako se nositi sa nepredvidivim i razornim momentima koje život ume naglo da vam nabaca na glavu, on prilično gubi poentu i razvaliči zaplet dajući nam jedan reklo bi se “naporan” projekat za gledanje u trajanju od dva sata, umesto jedne koncizne, sažete i simpatične priče.

Ovaj projekat se vrti oko ljubavnog trougla između Lize, koja je izuzetno razočarana svojim naglim prekidom bejzbol karijere u nacionalnoj selekciji, time što novi trener smatra da treba napraviti mesta za nove talente. Pored Lise u ovom trouglu još imamo i Džordža, izvršnog direktora firme čiji je vlasnik njegov otac, koga terete prekršaji za prevaru i moguća kazna zatvora za zločin koji on nije počinio, ali ga nije ni sprečio.I na kraju u ovom skupu imamo još i Meta, uspešnog i egoističnog sportistu sa kojim Liza ima veoma promenljiv odnos.

Iako ovi likovi na prvu loptu deluju interesantno i kao dobar spoj, problem je što ih sve zajedno karakteriše kukanje, samosaželjavanje i konstatno prigovaranje što je život i trenutna situacija u kojoj se oni nalaze morala baš njima da se desi. Ovakav opis likova treba da bude izvor preko potrebne komedije u ovom filmu, da nasmeje svojim okrutnim okretom sudbina, ali dobijamo kontra efekat, i ovakvo ponašanje ispada vrlo iritantno.

Da ne bih previše odavio o samoj radnji i pravcu kojim film ide, samo ću reći da ne može se reći da je loše, ali je nekako jako razvučeno, iako nije glupo, nekako je sve dosta predvidivo. Što se tiče same glume, Ris Viterspun (Reese_Witherspoon) kao Lisa recimo da je prikladna. Iako ne pokazuje neki raskošni talenat, ona je onako baš kako film nalaže, iritatna i histerična kada stvari ne idu po njenom, pa hajde da kažemo da je “dobar izbor” za rolu. Što se tiče Meta tj. Ovena Vilsona (Owen Wilson) on je više nego očajan, kompletno distanciran, i stiče se utisak da je otaljao rolu, kao što to inače biva sa ovim glumcem. Pohvalio bih Pola Ruda (Paul_Rudd) koji pored toga što je predstavljao komični segment filma, na kraju uspeva kvalitetno da se prebaci u ozbiljnu i dramatičnu rolu, što smatram da je nivo iznad ovih dvoje gore pomenutih. Iako kao jako mala i epizodna rola, Džek Nikolson (Jack Nicholson) je svakako najsjaniji faktor ovde, kao i jedini razlog zbog kojeg sam gledao ovaj film. Vrlo ga malo ima u projektu, ali kad god se pojavi zbilja je dominantan i instant podiže kvalitet samog filma.

Rekao bih da je ovaj projekat apsolutno protraćio i prokockao talente koje su radili na njemu, moglo je stvarno biti mnogo više od jedne osrednje i razvučene romantične komedije.

Ocena: 5/10