“The Tree of Life” je izuzetno specifično ostvarenje koje je odnelo nagradu za najbolji film na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu. Ovo ostvarenje Terensa Malika (Terence_Malick) nikako se ne može smatrati komercijalnim filmom, tako da smatram da mi je obaveza već na samom početku recenzije da nagovestim da ovo definitivno nije film za publiku koja od filma očekuje površnu zabavu, već se kategoriše kao umetiničko ostvarenje za koje će mnogi misliti da je briljatno ili suviše pretenciozno.
“The Tree of Life” nema niti klasičan zaplet, niti narativ, tako da bi bilo suludo da pokušavam da vam detaljnije izložim priču filma, ako se to uopšte može u ovom slučaju tako i nazvati. Umesto toga, reći ću da ovaj film predstavlja neku vrstu vizualne i eterične poeme o gubitku, očaju, Bogu i traganju za verom i oproštajem. Od samog starta putem šaputajuće naracije i apstraktnih prikaza može se ustanoviti da ovaj film neće poštovati šablonsku strukturu narativa koja se u Holivudu tako forsira, što će za jedne biti dobra, a za druge opet loša stvar. Naravno dosta filmova odbacuje takve standarde, ali ne u ovolikoj dozi, što oslikava velike rizike koje je reditelj spreman da uzme.
Posle svega par minuta upoznavanja sa protagonistima, film se upušta u 45 minutno rađanje univerzuma kroz perspektivu reditelja ispraćenu operskom muzikom u pozadini. Iako su sekvence fantastične, nisam baš siguran da bih se složio sa izborom reditelja pošto takav maratonski set pretencioznosti zaista utiče na spekticizam publike i njihovo strpljenje, da li će se u ovom filmu nešto konkretno desiti, da li postoji neka preciznija poenta i da li uopšte vredi uložiti vreme i pogledati ovaj projekat do samog kraja.
U ovom filmu skoro da i ne postoji neki određeni narativ, već prikazi esencije života, ljubavi i emocija, ispričani putem fantastičnih vizuelnih prikaza ispunjenim metofarama koje su potpomugnute šaputavom naracijom da vas usredsredi na ono što reditelj želi da vam pokaže a nije transparentno na prvi pogled. Sa tehničke strane ovaj projekat je besprekoran, ali njegov sadržaj svakako će podići velike polemike i oštre stavove. “The Tree of Life” ćete ili obožavati ili prezirati, naravno u zavisnosti od vašeg odnosa i tumačenja šta je to umetnost a šta pretencioznost. Ne preporučujem ovaj film široj publici, baš zato što nije komercijalan i poseduje težak narativ. Ne bih da poredim, ali mislim da će u ovom ostvernju uživati oni koje je oduševio film “The_Fountain” od Darena Aronofskog (Darren_Aronofsky).
Ocena: 7/10
Slični članci
Maja
Da li vec moze da se skine dobar snimak sa neta? pozzz
Goran Mirković
Može, pošto je izašao na BlueRay.
baberunner
Da, ima dobar snimak.
Malik je u potrazi za umetnošću zaboravio da snima film.
Eh, i niko, ili još bolje – NIKO, neće biti oduševljen ovom artsy-fartsy abominacijom.
Slepa grana kinematografije.
Yggdrasil
Nema slepe kinematografije, ima samo slepe publike. Iznositi tvrdnje u apsolutnim odrednicama (svi/niko) je karakteristika slabog intelekta.
Malick je genije.
baberunner
…jedino što ne znamo zašto je genije.
Peralera
Nisam mogao da izdrzim vise od pola sata, morao sam da ugasim. Ne kazem da je film los, nego ja nisam ljubitelj ovakvih ostvarenja.
Ivan
Očigledan pokušaj nametanja Holivudske produkcije kao stvaraoca Američke vrste umetnosti!!!
Jednom rečju "Pikaso"
Eto, oni koji uživaju gledajući njegove slike i smatrajući to umetnošću, verovatno će i u ovom "ostvarenju" naći nešto kao opravdanje uzdizanju ovog (ne znam čega) na tron u Kanu!
vare
ovo je nejgori film ako se uopste ovo moze nazvati filmom.katastrofa
GOST
FILM!!! Odgledala sam ga kao ostvarenje novijeg datuma, u tom momentu ne znajući šta gledam. Oduševio me je!
Potseća na Odiseju ali sa emotivnijom pričom. Ljudi koji su razmišljali o životu, porodici, vrednostima, veri sve ovo mogu osetiti u ovoj priči.
NAJBOLJI FILM U POSLEDNJIH 20-30 GODINA!!!
gost
Savrseno umetnicko delo. Briljantno. Jedinstveno. Ovo je pravac koji, nadam se, sledi u razvoju filmske industrije.
Film nam govori simbolikom o najdubljim osecanjima, o veri, ljubavi, mrznji, postovanju….
Dva sata mi je proslo kao dva minuta. Nisam trepnula.
Bez greske. Da se cuva u kolekciji i pogleda jedanput godisnje.
Cini mi se da do sada nisam videla slican film, mada sam istu snagu, kolicinu i tezinu osecanja osetila u Pijanisti. Ovo poredjenje je naravno sasvim individualan, moj osecaj.
ps.Gorane M. , svaka cast na opisu filma.
Goran Mirković
Hvala puno! 🙂
Pingback: Kakav je film? » Beasts of the Southern Wild (2012)
Dragan
Prica o suocavanju sa najvecim zivotnim poteskocama, sa nestvarno zivim i slikovitim scenama…medjutim tu prestaje ovam film, radnja se gubi vec na samom pocetku. Na kraju ostajemo uskraceni i za neke detalje iz filma, koje smo radoznalo iscekivali. Divna ali nedorecena prica , za 6/7 po meni
Danijela
Sa toliko malo dijaloga u filmu,toliko reci…Muzika,fotografija,ambijent,glumci!-sve ima svoj razlog.
Gorane,odlican opis filma!Jos jednom sam potvrdila da sam na pravom mestu kada me zanima opis i kritika nekog filma.Hvala!