Film “Bombshell” je jedno od onih ostvarenja koje morate da pogledate, pa čak i ako samo iskustvo gledanja nije sasvim prijatno. Da budem sasvim iskren – bilo je mučno gledati ovaj film, ali ne zato što je urađen loše ili zato što je gluma bila na niskom nivou. Naprotiv, film je kvalitetan i gluma mahom odlična.

O čemu se onda radi?

Film je mučan zbog svoje tematike, zbog toga što se bavi objašnjavanjem konteksta stvarnog skandala koji se razotkrio 2016. godine, a u čijem se središtu našla svetski poznata, desno-orijentisana televizija Fox News.

Iako poznat po budalastim trilogijama kao što su “Meet the Parents” i “Austin Powers”, Jay Roach se odlučio da izađe iz svoje komfor zone i pozabavi se ozbiljnijom tematikom kao što je seks skandal koji ocrnio Fox News. Treba napomenuti da ovo nije prvi put da ovaj reditelj uzima na sebe ozbiljniju temu koja uspeva da privuče pažnju Akademije. Setimo se njegovog filma “Trumbo” za koji je Bryan Cranston 2016. godine zaradio nominaciju za Oskara. Kao što znate ako redovnije pratite blog, o filmu “Trumbo” sam pisao već na blogu. Ovde možete pročitati moju recenziju.

No, vratimo se na “Bombshell”. 

Jay Roach je zaista sjajno predstavio svu kompleksnost i slojevitost seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, pogotovo kad je u pitanju okruženje koje vrti milionsku zaradu, učestvuje u oblikovanju javnog mnjenja, ne razmišlja mnogo dalje od profita, a kojim vladaju užasni, beskrupulozni, moćni muškarci koji ne prezaju ni od čega.

Film “Bombshell” je zavredio tri nominacije za Oskara: za Najbolju glumicu (Charlize Theron), za Najbolju sporednu glumicu (Margot Robbie), kao i za Najbolju šminku i frizuru (Kazuhiro Tsuji). 

A evo i zašto ga vredi pogledati.

Istorijski kontekst

Ukoliko imate naviku da pratite svetske medije, malo je verovatno da vas je ova priča promašila budući da je u pitanju skandal globalnih razmera. Te 2016. godine, bivša novinarka Fox News-a Gretchen Carlson kojoj je ugovor prekinut bez argumentovanog objašnjenja, tužila je generalnog direktora televizije Roger Ailes-a za seksualno uznemiravanje, što je pokrenulo internu istragu i kreiralo izvesni “domino effect”.

Carlson je navela da je trpela kontinuirano seksualno uznemiravanje, smanjenja plate kada je odbijala nepristojne ponude, te da je njena emisija sklonjena iz udarnog termina – nedvosmisleno zbog toga što nije želela da poklekne pod pritiskom svog šefa. U medijima je skrenula pažnju na ugroženost žena u toksičnim okruženjima, na strah i položaj žrtvi, te otvoreno govorila o korporacijskim praksama da zaposlenima poturaju ugovore o poverljivosti koji bi ih pravno onemogućavali da pričaju o mnogim internim dešavanjima i praksama zapošljavanja.

Vremenom su i mnoge druge žene koje su trpele uznemiravanje godinama istupile protiv Ailes-a i drugih glavešina, te prekinule višegodišnje ćutanje. Jedna od njih je bila Megyn Kelly, u to vreme medijska zvezda u usponu koja je imala neverovatne rejtinge.

Mnogi smatraju da je upravo njeno istupanje napravilo ključnu razliku i nepovratno isteralo Ailes-a iz medijske industrije, budući da je porodica Murdoch (u čijem vlasništvu se tada nalazio 21st Century Fox) u potpunosti stala na njenu stranu. U njoj su videli budućnost kompanije, te su doneli jednoglasnu odluku da je podrže.

Pre nego što je devedesetih godina stupio u medijsku industriju, Roger Ailes je radio kao politički konsultant za mnoga velika imena desnice, kao što su Ronald Reagan, George H.W. Bush, Richard Nixon i Donald Trump. Godine 1996., Rupert Murdoch ga je unajmio da podigne Fox News na noge i vodi ovu televiziju. Ailes nije časio časa, te je okupio ekipu istomišljenika kao što su Bill O’Reilly i Sean Hannity, te krenuo da gradi imperiju. 

Kada je istina izašla na videlo, utvrđeno je da je Ailes zapošljavao žene po šablonu, da je naređivao kraće suknje i staklene stolove u emisijama kako bi se voditeljkama mogle videti noge, te da je kontinuirano maltretirao žene i uslovljavao ih na seks (bilo sa njim ili sa nekim od kolega) kako bi karijerno napredovale. Takođe, postoje navodi da je Ailes uz internu podršku – neke od žena ućutkivao novcem kako ne bi izašle u javnost, a da je tom prilikom čak više puta zloupotrebljavao kompanijske finansije. 

Epilog ovog skandala?

Žene su se izborile za sebe i pravno se nagodile za milione, Fox je napravio “čistku” (npr. naredne 2017. godine je uz nove dokaze otpušten i Bill O’Reilly), a kao što sam već napisao – Ailes je dobio otkaz, ali i otpremninu. Iduće godine je preminuo.

Zašto je “Bombshell” značajan film

Kao što vam je već sigurno dobro poznato, mnoge šokantne stvari periodično isplivaju u medijima, izazovu zgražavanje, nekad podstaknu i konkretnu akciju, ali veoma često i izblede, tj. budu potisnute iz oka javnosti pojavom nečeg novog što je svežije. U tom smislu, film “Bombshell” je odličan jer vraća u fokus na nešto što ne bi trebalo da zaboravimo.

Nakon raskrinkavanja svega onoga što se dešavalo unutar zidova Fox News-a, zahvaljujući istraživačkom radu listova “New Yorker” i “New York Times” – na videlo je izašao skandal sa slavnim holivudskim producentom Harvey Weinstein-om koji je optužen za seksualno uznemiravanje svojih neposrednih saradnica i glumica sa kojima je radio. Deluje kao da su godine 2016. i 2017. bile presudne za masovno ohrabrivanje žena da istupe u javnost ukoliko su pretrpele seksualno uznemiravanje ili zlostavljanje.

U oktobru 2017. godine, glumica Alyssa Milano pozvala je sve žene koje su pretrpele ovaj vid nasilja da podele to javno uz #MeToo. Ovaj hashtag inspirisan je “me too” pokretom koji je još davne 2006. godine pokrenula Tarana Burke, a koji je imao za cilj da podrži žrtve seksualnog nasilja i slomi tabue kada je reč o ovoj temi. 

Kao što znate, od kada je slučaj Weinstein šokirao javnost, pojavilo se mnogo novih slučajeva seksualnog uznemiravanja iz sveta showbusiness-a, što je bacilo potpuno novo svetlo na svet Holivuda.

Lično mislim da je sjajno što se Roach odvažio da ponovo u fokus stavi jednu ovako važnu temu i pokaže kako ona nije “lanjski sneg” samo zato što je sve izašlo na videlo još pre četiri godine. Evo šta je on rekao za “GQ” intervju:

“Kada sam dobio scenario, shvatio sam da se u središtu Fox institucije nalazi njen kreator, Roger Ailes, jedan pohlepan, paranoičan i egocentričan muškarac koji je zahtevao potpunu lojalnost od svojih zaposlenih radnica i osećao je da ima pravo da maltretira ljude i zahteva seksualne usluge. To je ono što je čitavu priču činilo snažnom. Sva ta mesta preklapanja ličnih interesa, politike, mizoginije… U pitanju je veoma složeno i nepodnošljivo radno okruženje za žene.”

Čitanjem o ovakvim slučajevima, mi se informišemo. Ali gledajući ih na velikom platnu… Mi osećamo svu mučninu, užas i grozotu toga što se dešava. U tome je snaga ovog filma. 

Osim toga, Roach je odrastao u porodici konzervativaca, ali je ipak imao slobodu da bira i živi po svojim vrednostima, te se ubrzo izdvojio kao crna ovca familije. Oduvek mu je bila fascinantna medijska moć i volja čoveka da se hrani samo na onom izvoru informacija koje se slažu sa njegovim vrednostima. U gorepomenutom intervjuu, rekao je kako mu je “fascinantno da postoje ljudi koji bespogovorno veruju u svaku reč Fox News televizije”, te da i dalje pokušava da razume “kako su postali toliko uverljivi”. 

Važnost fiktivnih likova i umetničke interpretacije: Kayla i Jess

Važno je napomenuti da ovaj film nije dokumentarac, već igrani film inspirisan stvarnim događajima. To znači da su suština priče i najvažnije činjenice sačuvani, ali da je ostvarenje ipak umetnička interpretacija – a ne verodostojni prikaz baš svega što se desilo.

Na primer, prava Megyn Kelly je rekla kako je gledanje filma bilo izuzetno emotivno iskustvo za nju, ali i da nije istina da se pravom Roger Ailes-u zaista dopala ideja otvaranja pitanja odnosa Donald Trump-a prema ženama radi stvaranja kontroverze i podizanja gledanosti. Istina je da se Roger razbesneo na pokušaje Kelly da podigne glas protiv Trump-a, te da joj je oštro rekao – “dosta sa tim glupostima o osnaživanju žena”.

Umetnička interpretacija nema za cilj da razori istinu već da podvuče karakter ljigavca kao što je Ailes kroz kontekst u kojem on može da dođe do izražaja.

U ovom smislu, izdvajaju se i fiktivni likovi filma. Kayla Pospisil (Margot Robbie) i Jess Carr (Kate McKinnon) su obe zaposlene u Fox News, a njihov značaj je za celu priču itekako veliki.

Kayla je novozaposlena mlada devojka, preduzimljiva, bistrog uma i željna karijernog uspeha, ali je takođe i vrlo naivna kad je reč o načinu napredovanja u medijskoj karijeri i uopšte onome što se “očekuje” od jedne reporterke u Fox News-u. Želeći da se popne više na lestvici, ona napušta Gretchen Carlson te ulaže napore u to da se poveže sa što više bitnih “lobanja” i da se na taj način domogne bolje pozicije.

Film sugeriše da je, pre svega zbog svoje izuzetne lepote, činjenice da je tako “zelena” i neiskusna, a opet ambiciozna – Kayla stigla i do kancelarije samog Roger-a. Ovde ćete iskusiti jedan od verovatno najneprijatnijih momenata filma: kada Roger od Kayla-e zatraži da se “zavrti” kako bi u potpunosti sagledao njeno telo, a potom i da podigne suknju kako bi joj video noge, a potom naređuje da je diže sve više i više – sve dok joj se ne vide gaćice. 

Iako je lik Kayle fiktivan, on predstavlja sve mlade žene koje su poklekle pred surovim “pravilima” u strahu od odmazde ili smatrajući da nemaju izbora. Kako je Roger i odvratno sumirao:

If you want to play with the big boys, you have to lay with the big boys.

S druge strane, Jess radi već neko vreme u Fox News, prikriveno je levo-orijentisana, a pritom je i gej. Ona stoji iza svih vrednosti koje su suprotne u odnosu na one koje zastupa konzervativni Fox News, s toga krije svoj identitet kako bi zadržala posao. U tom smislu, njen lik je u službi kritike jedne tako krute radne sredine koja ne prašta različitost i funkcioniše samo forsirajući jednu vrstu agende.

Prijateljstvo koje se rađa između Jess i Kayla-e je jedno posebno savezništvo koje, kako film pokazuje, ipak ima svoje granice koje postavlja strah od vrha.

Posvećenost glumačke postave i autentičnost likova

Kako je Jay Roach rekao u gorepomenutom intervjuu za magazin “GQ” – kada snimate film koji je zasnovan na stvarnoj priči, želite da kreirate što autentičnije iskustvo za gledaoce:

“Koristili smo dosta arhivske građe i snimaka na kojima su bili ljudi koji su u fokusu filma. Sve je to doprinelo tome da se publika prosto izgubi u priči. Oni zaborave da Charlize Theron glumi Megyn Kelly. To je ono što uvek govorim glumcima: slušajte, ja ne želim nikakva oponašanja. Želim kvalitetnu, slojevitu izvedbu.”

Kako bi glumci što više ličili na prave likove, koristila se tona prostetike i šminke. Najveću transformaciju prošli su John Lithgow (poznat vam je verovatno kao Dick Solomon iz urnebesne serije “3rd Rock from the Sun”) i Charlize Theron, oko kojih je bilo potrebno oko dva i po sata posla nameštanja. 

Lithgow je odlično izneo svoju ulogu. Čvrstina, drskost, odsečnost i autoritativni stav izbijaju iz svake njegove pore. Svaki njegov pokret, grimasa, tonalitet kojim govori odražavaju čoveka na visokom položaju koji nameće silu i ne zna za granice. To je čovek svestan svojih sposobnosti, onaj koji ne mari za posledice koji zabavni ili propagandni program ostavlja na publiku. U isto vreme, to je čovek koji je gojazan, koji se kreće sa poteškoćama, ima zdravstvenih problema zbog kojih je stalno zadihan. Taj sudar jadnosti, ljugavštine i nemilosti u njegovom liku vas tera da ne trepćete.

Oskarovka Charlize Theron je opravdala sve svoje osvojene nagrade. Iako je nemoguće uporediti maestralu ulogu u filmu “Monster” i ovaj glumački nastup, Theron ipak kroz sve ove godine vuče jednu konstantu: gotovo svakoj ulozi daje 100% i briljira. Ovde je prikazala svu kompleksnost položaja Megyn Kelly koja je samu sebe ućutkala, odabravši da ignoriše svoje realno iskustvo sa Ailes-om od pre desetak godina. Mislim da je Theron sjajno dočarala problematiku normalizovanja ovakve dinamike zapošljavanja i jednu vrstu Stokholmskog sindroma koju žrtve mogu da razviju prema svojim nasilnicima, pravdajući ih ili fokusirajući se na pomoć koju su dobili od njih. Film prikazuje strah i ambivalentnost koju ona oseća, kao i sramotu što nije istupila ranije.

Margot Robbie je fantastična u svojoj ulozi živahne mlade devojke koja je željna karijernog uspeha. Najviše u momentima gde svoje dostojanstvo stavlja po strani i uplašeno traži saveznika, Robbie odlično dočarava strah i izgubljenost u mašini Fox News-a. Momenat kada se poverava o tome da je prisiljena na seks je izuzetno potresan, pogotovo zbog reakcije koju dobija.

Osim toga, tu je i Nicole Kidman koja je solidno prenela čvrstu rešenost novinarke Gretchen da stane na kraj uznemiravanju, šovinizmu, nejednakosti i uslovljavanju žena da “prvo kleknu na kolena ukoliko žele da se popnu uz lestvicu”. Kate McKinnon je takođe dobra u svojoj ulozi “duplog agenta” i latentnog demokrate.

Za kraj

Uprkos ozbiljnosti problema seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja, rodne i polne nejednakosti – živimo u vreme kada se žrtva i dalje krivi za pretrpljeno nasilje, za “pristanak” na nasilje ili za ćutanje. Film “Bombshell” odlično ispituje ovu problematiku.

Meni je lično i sam naziv filma zanimljiv s obzirom na dvojako značenje: “bombshell”, kao neočekivan neprijatan i razarajući događaj – što je zapravo istupanje Gretchen i tužba protiv Roger-a, ali i “bombshell” kao sleng za izuzetno atraktivne žene. Prema mom mišljenju, ovo dvojako značenje ukazuje na to da lepota žene ne isključuje njenu snagu, inteligenciju i stručnost, kao ni njenu hrabrost da se zauzme za sebe.

S obzirom na konkurenciju u kategorijama za koje je nominovan film “Bombshell”, nisam siguran da će odneti Oskara kući. Ipak, ovo je dobar film koji vredi pogledati.