“J.Edgar” je najnoviji film Kilnta Istvuda (Clint Estwood) koji sam izuzetno nestrpljivo čekao. Pored toga što sam veliki ljubitelj ostvarenja u kojima Istvud stoji iza kamere, ovog puta puta pored zaista interesatne i misteriozne tematike, dodatno su me privukle i činjenice da je scenario za film pisao Dastin Lens Blek (Dustin Lance Black) i da protagonistu tumači Leonardo DiKaprio (Leonardo DiCaprio) koji u poslednjih deset godina naprosto briljira u bilo kom filmu da se pojavi.

Pre nego što sam došao u priliku da pogledam ovaj film, primetio sam da po internetu kruži dosta loših kritika o Istvudovom najnovijem ostvarenju, tvrdeći kako je dosadan i suvoparan. Ono što je važno u startu rasčlaniti pre nego što se upustite u ovaj projekat  to je da ovo nije dokumentarni film, niti klasična biografska priča zasnovana na temeljnim istorijskim činjenicama. Priča o ovom kontroverznom i veoma misterioznom čoveku se nikako ne može ispričati u filmu od dva sata, što je Istvud razumeo, te njegovo ostvarenje predstavlja neki vid skeniranja pedesetogodišnje karijere Edgara Huvera (J. Edgar Hoover) na čelu federalnog biroa za istraživanje pod osam različitih predsednika.

“J. Edgar” više predstavlja karakternu studiju jedne izuzetno specifične individue o čijem se privatnom životu baš nešto mnogo i ne zna jer su svi podaci duboko sakriveni. Zbog nedostatka informacija o osobi koja je centar ovog biografskog filma, Istvud se koristi raznim spekulacijama, koje prilično hodaju po ivici, ne upuštajući se niti u ismevanje subjekta,  niti u iznošenju nekog ličnog doživljaja.

Smatram da je upravo ovo razlog zašto se određenom broju ljudi ne dopada film jer ne sadrži neku posebnu poruku sa kojom veći deo publike može da se saživi.

Iako mogu da se složim da je film samo izlaganje događaja, nikako neću razumeti zašto pored života kojim je ovaj čovek živeo bi uopšte bilo potrebno dalje komplikovati priču? Džej Edgar Huver je za svog života osnovao FBI, izmislio sistem registrovanja ljudi putem otisaka prstiju, bio dobavljač naoružanja tajnoj policijskoj jedinici, vodio antikomunistički pokret, posedovao tajne dosijee raznih poznatih ličnosti i političara pomoću kojih ih je kontrolisao, učestvovao u slučaju otmice Limbarovog deteta, prisluškivao čitavu Ameriku, sve to u periodu od pedeset godina gde je još u privatnom životu u potpunosti zavisio od svoje majke i bio skriveni tranvestit i emotivno vrlo isfrustriran. Ako vam sami ovi podaci nisu dovoljno bizarni i interesantni, onda definitivno i ne treba da se upuštate u ovo ostvarenje.

Film je maestralno snimljen i prezentovan u flashback narativu gde otpočinjemo tako što stariji čovek diktira svoje memoare mladom novinaru. Što se tiče kvaliteta glume ona je na veoma visokom nivou. Leonardo DiKaprio je još jednom pokazao svoj raskošni talenat i definitivno dokazao da je jedan od trenutno najboljih glumaca u Holivudu. Ostatak kastinga je podjednako kvalitetan, imajući u sebi proslavljena imena kao to su Džudi Denč (Judi Dench) i Naomi Vots (Naomi Watts).

Lično sam vrlo uživao gledajući ovaj projekat jer mi je priča subjekta beskrajno interesatna. Ako niste inače pristalica političkih drama, ne bih vam savetovao da pogledate ovaj film jer vam tempo možda neće biti dovoljno uzbudljiv.

Ocena: 8/10