“We Need to Talk About Kevin” je izuzetno uznemirujuća i beskrajno interesantana adaptacija romana Lajonele Šrajver (Lionel_Shriver). Ovaj film je podigao veliku galamu na svojoj premijeri na Kanskom filmskom festivalu (Cannes_Film_Festival), ostavljući za sobom ogroman broj hvalospeva i oštrih kritika na osnovu delikatnosti teme koju obrađuje.
“We Need to Talk About Kevin” prezentuje priču osećaja sramota, krivice i tuge jedne majke čiji je sin počinio delo koje je šokiralo čitavo društvo u kojem žive. Priča kroz dualni i nelinearni narativ prikazuje pogled na svet majke pre, za vreme i posle odvijanja ovo užasnog događaja. Dok gledamo ženu koja je odbačena od društva, osuđivana od strane okoline za dela svoga sina i primorana da se preseli i radi trivijalne poslove kako bi preživela, mi bivamo presecani drugim narativnom koji u vidu flešbekova iznosi život iste žene od začeća njenog sina pa do momenta kada joj on uništava život.
Priča ovog filma je maestralno izložena jednim skoro pa statičnim ritmom, kroz koji posmatramo ženu koja već u početku nije baš bila oduševljena idejom da donosi novi život na svet i kako ista kroz faze odrastanja tog deteta biva konstatno provocirana od strane ovog skoro pa autističnog dečaka. Moglo bi se reći da se film kroz čitavu svoju duraciju bavi pitanjem: “Da li se čovek rađa kao pishopata ili on to vremenom postaje?”
Ono što mi se posebno svidelo kod ovog filma jeste da za razliku od većine Holivudskih izdanja koje imamo priliku da vidimo ne nudi sažvakan i u potpunosti izmanipulisan doživljaj kako treba da sudimo o likovima, već zbog odsustva nekih konkretnih dokaza na dela za koje je Kevin u filmu optužen, projekat dobija toliko mnogo na širini i dubini priče i uspeva da nas umesto klasičnog praćenja slučaja, ubaci u psihološko istraživanje protagonista u filmu.
Lin Remzi (Lynne Ramsay) je maestralno uradila scenario, dajući balans zajedničkom antagonizmu majke i sina, iz kojeg konstatno izvlači parelele pri kojima odbacuje klasične predrasude kao što su “za sve su krivi roditelji“.
Kvalitet glume je zaista na najvišem mogućem nivou. Tilda Svinton (Tilda Swinton) još jednom pruža emotivno izuzetno težak i bogat performans, prava šteta što nije nominovana za Oskara jer je definitivno pokazala više od polovine nominovanih. Pored Tilde, odlično su se i uklopili Džasper Nuvel (Jasper Newell) i Ezra Miler (Ezra Miller), koji tumače Kevina samo u različitim uzrastima. Sjajni performansi.
“We Need to Talk About Kevin” iako mračan i definitivno neprikladan za veći deo publike je jedan od najkvalitetnijih filmova koje sam imao ove godine priliku da pogledam.
Ocena: 10/10
Slični članci
Toni
slažem se 🙂
Milos
Idem na FEST da gledam,vec sam kupio karte dok jos nism znao kakav je…Jedva cekam,posebno ako si ovako dobro ocenio…!
Goran Mirković
Meni se izuzetno dopao, obavezno javi utiske.
pedja
ajde i ovde da napisem….odlicna psiholoska drama! 10+++
nikola
uh al je odvratan ovaj mali..
teska tema,ali dobro uradjen film
ja bih mu dao 8/10
Djoko
Veoma dobar film. Svakako da nije za one koji od filma ocekuju da im popravi raspolozenje ali ako prioritet dajete kvalitetu bez obzira na to kako ce te se nakon gledanja osecati , sledi preporuka.
Ono sto bih izdvojio jeste prilika da se hronoloski posmatra uzrastanje jednog psihopate koje na kraju rezultira time cime rezultira (da ne otkrivam eksplicitno, iako se da naslutiti). Drugim recima, sve one price o uzornoj deci, pa kasnije uzornim gradjanima, koji su gle cuda na opste zaprepascenje okruzenja pocinili zverstvo, nekako ne pije vodu. Hocu reci sve se to da predvideti jos od malena. Dakle nema meste iznenadjenju.
Medjutim film podstice i na neka druga razmisljanja. U jednom trenutku nije sasvim jasno da li Kevin jos kao dete oseca da nije zeljen i da je sve igra kako bi se svetio majci, ili da li pak postoji svedok u nekoj drugoj dimenziji koji se na taj nacin poigrava Evinom sudbinom. S toga valja preispitati i sebe kao roditelja ili pak sebe kao buduceg roditelja.
9/10
sne sne
Odlican film! Mislim da (u ovom slucaju) nedovoljna zelja majke za majcinstvom, ne moze biti dovoljan razlog za sled stvari, jer nije bila nezainteresovan roditelj. Rekla bih da nepostojanje kvalitetne komunikacija izmedju roditelja kao i izostanak dubljeg pristupa problemu deteta, kroji ovakav kraj. Sam naslov filma, nas upucuje na to…
Sasa V.
Odličan film! Majstorski odrađen! Upravo (i) zbog toga što nam nisu holivudski unaprijed opisali likove i dali nam njihove psiho karakteristike!
Šta je sve jadna žena morala da trpi i da preživljava! Strava i užas! Vrhunski film.
Teodora
Molim Vas recite mi da se salite!? Najgluplji film ikada pogledan tokom celog mog zivota gledanja filmova svakodnevno po vise puta. Nema radnje, nema poente, od prve sekunde pa do poslednje sa buljila u najgluplji film. Kajem se sto nisam odma iskljucila.
Milos
Film je,jednom recju,fantastican!!!Ja ne znam da sam skoro gledao film koji me je u isto vreme duboko potresao,sokirao ali i odusevio.Na malopredjasnjoj projekciji na FEST-u u SC-u nije bilo aplauza?!, (ono kao wtf,osim ako se to moze pripisati sokiranoscu filmom koja je izazvala privremenu paralizu…)Od mene sve pohvale,odlicno uradjen,odlicna gluma,sve je savrseno…(osim teme koja je zaista zastrasujuca ali i nazalost stvarna)
Goran Mirković
Baš nikakva reakcija publike?
Da nis možda slučajno čuo neke utiske ljudi kada su izlazili? Prilično me zanima…
Milos
Pa stvarno nemam pojma sta je razlog tome,znaci kad se zavrsilo pocelo je nas sedam-osam da aplaudira (sala je bila potpuno puna) i ovi su nas poklopili,u fazonu sta aplaudirete…Cuo sam jednog coveka iza mene da mu se ne svidja,ali nista konkretnije nije rekao i jedna je kao rekla da je knjiga bolja…(da si rekao da su te zanimale reakcije,pa da malo vise obratim paznju…:) )Posle sam cuo jos nekoliko ljudi kako raspravljaju o temi filma,odnosno konkretno Kevinu,ali nevezano za film,vec u smislu sta bih ja uradio/la…)
mikimile
trenutno citam ovu knjigu, jer sam i ja cula da je knjiga bolja…pa tek onda film…svaka cast na komentarima…pozz iz bl
Šovlja
Odličan film. Jedan od onih zbog kojih važi ono: "Zamisli, umreš, a ne pogledaš neke dobre filmove ili čuješ neke dobre pesme." :O
Pročitaću i knjigu, svakako, jer uvek postoje delovi koji su bolje opisani slovima, kao što postoje i delovi knjige koji su sigurno bolji na filmu. I jedno i drugo imaju svoje prednosti i mane, uvek, ne verujem da je ovo delo izuzetak.
vujadin
najbolji film u 2011!
Marija
Film je vise nego zastrasujuci jer je do kraja realistican.Poslije njega se morate zapitati kako mi uopste dolazimo na ovaj svijet,da li je to obaveza prema porodici,drustvu,itd….iskreno,zenu kapiram do kraja jer smatram da smo svi mi manje ili vise odredjeni za neke uloge a da ih istinski i ne zelimo..o ovom filmu jos samo mogu reci da cu ga jos dugo dugo pamtiti
Marija
Upravo odgledah!..Ufff! Tezak, pretezak..Tema za razmisljanje. Najbolji psiholoski ikada odgledan!! U gledaocu je vec na pocetku filma samoispitivanje, mnogo pitanja…Najveca dilema filma, da li je pojedinac odgovoran za razvijanje drugog i formiranje licnosti ili se ipak ranjamo samo kao dobri ili losi…Film koji ostavlja utisak, u svakom slucaju vredno paznje!!
Pingback: Kakav je film? » The Perks of Being a Wallflower (2012)
@komp_kamp
iskreno, i ja sam bila u predrasudi da su uvek krivi roditelji…posle ovog filma, definitivno vise nisam…zasluzena ocena 10 .